Rezistencija na antibiotike je jedna od najvećih pretnji današnjice po ljudsko zdravlje. Mnogi od antibiotika, uključujući i penicilin, prestali su da budu efikasni u terapiji infekcija. Aleksandar Fleming, jedan od najčuvenijih naučnika, svojim otkrićem penicilina zaslužan je za spašavanje miliona života. Ipak, i sam je znao da bi zbog neracionalne primene antibiotika mikroorganizmi mogli da dobiju bitku. Tako je još 1945. godine na dodeli Nobelove nagrade upozorio: „ Nije teško da se razviju mikroorganizmi otporni na penicilin. Doći će vreme kada će penicilin moći da se kupi u slobodnoj prodaji, onda će postojati opasnost da ga ljudi primenjuju neadekvatno, u niskim dozama, i tako će mikroorganizmi izloženi neletalnim koncentracijama antibiotika postati rezistentni na njega“. Danas, Svetska zdravstvena organizacija već neko vreme upozorava na globalni problem antibiotske rezistencije. Stručnjaci ističu da, ako se ne preduzmu ozbiljne mere za prevenciju infekcija, i ako se ne promeni način korišćenja antibiotika, svet će zadesiti progresivan gubitak ovog sveopšteg dobra za javno zdravlje čije će posledice biti devastirajuće. Neadekvatna primena antibiotika nije problem samo primarne, već i sekundarne zdravstvene zaštite, pa se tako kod oko 50% hospitalizovanih pacijenata antibiotici primenjuju na pogrešan način.

Bakterije se, dakle, adaptiraju, da bi preživele, i u tome nema ništa neobično, ali bi posledice po čovečanstvo mogle biti zaiste pogubne, i to kao rezultat naših grešaka. Nauka mora što hitnije pronaći rešenja za ovaj gorući problem. Jedan od naučnika koje je napravio najviše pomaka na ovom polju je čuveni biolog, hemičar i okeanograf, profesor William Fenical, koji još od sedamdesetih godina prošlog veka istražuje podvodne, mikroorganizme iz mora i okeana, koji bi mogli biti novi izvor lekova, naročito antibiotika. Za njega more predstavlja ogromnu laboratoriju sa najrazličitijim formama života koji su evoluirali tokom miliona godina prirodnom selekcijom. Ova mogućnost postala je mnogo realnija za Fenikala i njegovu ekipu saradnika kada su 2001. analizirali DNK jedne bakterije izolovane sa dna mora, shvativši da se radi o mikroorganizmu do tada nepoznatom nauci.

3

Prof. William Fenical, Scripps Institut za okeanografiju, San Dijego

Ovaj istraživač kaže kako upravo u moru i okeanima, koji čine oko 70% površine zemlje, leže milioni neistraženih mikroorganizama koji su riznica novih molekula i potencijalnih antibiotika. Napredak nauke i tehnologije omogućio je da dođemo do njih, sakupimo i ispitamo ih, što je ranije bilo praktično nemoguće, imajući u vidu neverovatnu dubinu okeana koja iznosi oko 5 kilometara. Mnoge nove supstance već su izolovane iz podvodnih bakterija. Skoro je izolovan nov antibiotik, antracimicin, koji izgleda ima potpuno nov mehanizam dejstva, efikasan je protiv bacila koji izaziva antraks i protiv stafilokoka. Za sada su rađena pretklinička ispitivanja na pacovima gde se pokazao izuzetno potentnim i čak oko sto puta efikasnijim od penicilina. Da je ovakva supstanca pronađena pre nekoliko decenija, sigurno bi se odmah nastavila opsežna istraživanja, ali sada su farmaceutske kompanije, naročito u SAD-u, praktično stopirala ulaganja u pronalazak novih antibiotika. Ovaj naučnik ističe da će do 2030. godine umreti više ljudi od infektivnih bolesti nego od kancera. Rešenje sigurno leži u pokretanju farmaceutske industrije da usmeri svoja finansijska ulaganja u istraživanje novih antibiotika.

2 person-in-lab-coat-with-petri-dish-in-lab

Trenutno su u toku još dva istraživanja koja obećavaju. Jedno je sa supstancom nazvanom marizomip, izolovanom iz jedne spore iz mora. Otkriveno je da ova supstanca može da prođe moždanu barijeru i ostvari svoju aktivnost u moždanom tkivu, što je od izuzetnog značaja, jer veliki broj antitumorskih lekova ne mogu delovati u mozgu. Ovaj potencijalni lek se istražuje za tumor glioblastom, koji je najmaligniji i najčešći tumor glija (ćelije izmedju moždanih neurona) moždanog tkiva. Druga supstanca, izolovana iz jedne gljivice mora, je trenutno u trećoj fazi kliničke studije za kancer pluća.

Čuveni istraživač veruje da se ključ za pronalazak potpuno novih antibiotika krije na dnu mora. Prema tome, glavni izazov i pravi problem, nije kako i gde pronaći izvor novih antibiotika, jer se stotine novih supstanci, potencijalnih antibiotika, svakodnevno otkriva od strane istraživača, već je izazov kako ubediti farmaceutske kompanije da ulože ogromne sume novca, kada se zna da tek svaka deseta supstanca koja se ispituje dospe na tržište kao novi lek. Ovo iznova dovodi debatu javnog zdravlja na klizav teren ekonomske isplativosti. Nadajmo se da će oni koji imaju moć da odlučuju poslušati glas razuma, kao što su istaknuti stručnjaci i naučnici, jer život miliona ljudi zavisi od toga.

 

Dr Tijana Nešić, spec. Kliničke farmakologije