Iako su antivirusni HIV lekovi u ogromnoj meri doprineli produženju i poboljšanju kvaliteta života ljudi obolelih od AIDS-a, oni još uvek ne mogu da izleče infekciju. Osobe sa visokim rizikom od dobijanja side mogu svakodnevno, preventivno uzimati lekove, ali ova (tzv. PrEP metoda), ipak nije 100% efikasna. Zbog toga su rad i istraživanja na HIV vakcini i dalje u žiži interesovanja naučnika i lekara. Međutim, iako su prošle decenije od otkrivanja HIV virusa i načina prenosa infekcije, potrošeno mnogo više novca na razvoj ove vakcine nego ijedne druge, i dalje nema efikasne vakcine za sidu. Rad na bilo kojoj vakcini je izuzetno dug i složen proces, tako je npr. za pronalazak polio vakcine trebalo čak 47 godina. Ono što posebno otežava njen razvoj su same osobine HIV virusa, tj. njegova sposobnost brzog umnožavanja, mnogo tipova virusa zbog čestih mutacija, kao i njegova mogućnost za izbegavanje, tj. „nadmudravanje“ imunog sistema. Međutim, najnovija istraživanja i kliničke studije koje su u toku, pružaju nadu da su istraživači na pravom putu i da bi uskoro vakcina mogla postati stvarnost.

Interesantni su podaci o tome da se neki ljudi ne inficiraju HIV virusom iako su bili izloženi infekciji više puta, dok kod drugih koji su inficirani, prođe i deset i više godina pre ispoljavanja infekcije. Ovo ukazuje da je kod izvesnog, malog broja ljudi, imuni sistem u mogućnosti da se bori protiv HIV infekcije stvaranjem tzv. široko neutrališućih antitela (bNAbs), koja mogu da blokiraju različite varijante HIV virusa. Upravo bi kliničke studije sa ovim antitelima, koje su u toku, mogle dati ključne informacije o mehanizmu blokade HIV virusa i usmeriti dalja istraživanja i razvoj vakcine na pravi put.

Značajni pomaci u razvijanju HIV vakcine

HIV slika2

Na 21-oj internacionalnoj konferenciji o AIDS-u koja je održana prošle godine u Durbanu, u Južnoj Africi, izneti su najnoviji podaci iz istraživanja i napredak koji je postignut na dobijanju HIV vakcine, kao i na polju prevencije infekcije uz pomoć antitela (AMP).

Radi se o prvim značajnim rezultatima koji potvrđuju efikasnost HIV vakcine u poslednjih sedam godina. U pitanju je HVTN 100 studija, koja je sprovodena od strane Američke mreže za istraživanja HIV vakcine (HVTN), u saradnji sa istraživačkim centrima u Južnoj Africi. Ova studija je ispitivala imuni odgovor ispitanika na modifikovanu verziju RV144 režima lečenja. Naime, prvobitni tip vakcine RV144 smanjio je stepen infekcije kod ispitanika na Tajlandu za 31% u toku 3.5 godina. U studiji HVTN 100 vakcina je modifikovana tako da specifično deluje na subtip HIV virusa Clade C, koji je široko rasprostanjen u Južnoj Africi. Pozitivni rezultati dali su zeleno svetlo da studija pređe u treću fazu ispitivanja, na velikom broju dobrovoljaca (HVTN 702 studija, koja će uključiti 5.400 HIV-negativnih muškaraca i žena iz Južne Afrike, koji će biti praćeni tokom dve godine), gde će se konačno potvrditi efikasnost i bezbednost vakcine. Rezultati se baziraju na osnovu stepena i jačine imunog odgovora ispitanika. Ova studija bi tako mogla da dovede do registrovanja prve HIV vakcine u svetu.

Ostali novi pristupi prevenciji HIV infekcije uključuju razvoj antigena – imunogena koji bi stimulisao imuni sistem da proizvodi neutrališuća antitela, zatim ispitivanje potencijalne vakcine koja bi nosila fragmente različitih varijanti HIV virusa (mozaik imunogen), kao i eventualna primena naprednih vektora koji bi u genetski materijal domaćina mogli uneti informaciju za proizvodnju antitela.

Izuzetno je važno naglasiti da je proces nastanka i razvijanja vakcine jako komplikovan, uključuje širok spektar naučnih istraživačkih organizacija, akademskih institucija širom sveta, farmaceutske kompanije, kliničke istraživačke centre i laboratorije, i najvažnije, hiljade volontera koji su nesebično spremni da učestvuju u kliničkim studijama, preuzimajući uvek neku dozu rizika, i tako doprinoseći razvoju nauke i novih lekova koji bi mogli spasiti mnoge živote.

Kontrola virusa HIV bez primene antivirusnh lekova

Kombinacija terapeutske vakcine i jednog leka koji pobuđuje latentni (skriveni) virus čini da se kod grupe ispitanika infekcija drži pod kontrolom, bez uzimanja antivirusnih lekova, iako se virus ne eliminiše u potpunosti.

Ono što otežava eliminaciju virusa side (HIV) je njegova sposobnost da se integriše u genetski materijal ćelija koje inficira i na taj način ostane u latentnom stanju. Ova mogućnost kamuflaže onemogućava imuni sistem da prepozna inficirane ćelije i da ih eliminiše. Iz ovog razloga, istraživanja su usmerena ka novoj strategiji borbe protiv HIV virusa, tzv. udari i beži (engl. kick and kill), odnosno, probuditi neprijatelja, u ovom slučaju virus side, naterati ga da izađe iz skloništa i ubiti ga. Ovu taktiku borbe primenili su istraživači iz Barselone u najnovijoj kliničkoj studiji.

hiv
Mikroskopski izgled virusa HIV

Kod 13 pacijenata primenjena je vakcina i lek koji budi virus, a prekinuta je redovna antivirusna terapija. Njih 5 držalo je virus pod kontrolom tokom četiri nedelje, što je maksimalno vreme za koje bi trebalo da dođe do skoka titra virusa ukoliko se prekine antivirusna terapija. Studija je i dalje u toku, i iako vius nije iščezao iz njihovog tela, i samim tim ne može se reći da su izlečeni, kod ovih pacijenata infekcija je pod kontrolom između 5 i 27 nedelja bez uzimanja antivirusnih lekova. Međutim, iako ova studija daje naznake da su istraživači na dobrom putu, potrebno je još mnogo istraživanja kako bi se ova strategija pokazala uspešnom u ukupnoj populaciji obolelih od side. Naime, ova grupa pacijenata je visoko selektivna, tj. radi se o obolelima čija je bolest registrovana u jako ranoj, akutnoj fazi bolesti (dijagnoza i primena terapije započeti su u okviru šest meseci od obolevanja). Pacijenti u ovoj akutnoj fazi bolesti predstavljaju tek 5-10% od ukupnog broja obolelih od side. Takođe, ovi pacijenti su već bili ispitanici u drugoj kliničkoj studiji sa terapeutskom vakcinom, kada se ispitivala bezbednost i efikasnost iste. Terapeutska vakcina, koju su napravili istraživači sa univerziteta u Oksfordu, osnažuje i omogućava imunom sistemu da se bori protiv virusa, prepoznajući inficirane ćelije. Međutim, problem predstavljaju ćelije koje su inficirane, ali koje imuni sistem ne može da prepozna, jer je virus u latentnom, skrivenom, stanju. One predstavljaju rezervoar virusa i glavni su razlog zašto antivirusna terapija ne može u potpunosti izlečiti infekciju. Jedini način da se uništi ovaj rezervoar je da se praktično ove ćelije probude, nateraju da pokažu virus, tako da ih imuni sistem može prepoznati i eliminisati. Lek koji je primenjen je Romidepsin, jedan antitumorski lek koji  se primenjuje kod hematoloških maligniteta u SAD-u i za koji je ranije pokazano da može reaktivirati latentni virus. Način primene terapije je jedna doza vakcine, zatim tri doze leka (po jedna svake nedelje) i još jedna doza vakcine. Posle osam nedelja redovna antivirusna terapija se ukida pacijentima.

Treba naglasiti još jednom da pacijenti nisu izlečeni. Virus je pod kontrolom, ali je još uvek moguće detektovati ga u krvi, iako u jako niskim koncentracijama. Istraživači objašnjavaju da postoji mali procenat obolelih (1-2%) čiji imuni sistem može sam da drži infekciju pod kontrolom, zahvaljujući genetskom profilu. Cilj ove studije je, dakle, da dokaže, da se uz pomoć vakcine bolest može držati pod kontrolom i na taj način omogućiti pacijentima da žive sa ovom bolešću bez primene antivirusnih lekova. Neophodno je najpre smanjiti virusni rezervoar na minimum, a zatim je potreban dobar odgovor na vakcinu.

U svakom slučaju, istraživači su oprezni u davanju bilo kakvih zaključaka, naglašavajući da je potrebno razrešiti još mnogo nedoumica i ispitati još mnogo terapeutskih opcija. Poseban izazov predstavljaju pacijenti sa hroničnm bolešću. Moguće da će kod njih biti potrebno dodati i neutrališuća antitela ili imunoglobuline koji dopunjuju aktivnost vakcine i leka koji pobuđuje virus. Samo držanje virusa pod kontrolom je već dovoljno veliki korak, ali neophodno je izlečiti bolest, a to je moguće samo potpunim uništenjem rezervoara infekcije.

 

 

Dr Tijana Nešić, spec. Kliničke farmakologije