Dijabetes ili šećerna bolest predstavlja globalnu epidemiju modernog doba. Pored kardiovaskularnih, malignih i oboljenja pluća, dijabetes je jedna od najčešćih hroničnih nezaraznih boelsti i jedan od najčešćih uzročnika umiranja u svetu. Procenjuje se da će broj osoba koje žive sa ovom dijagnozom u našoj zemlji do 2030. godine biti oko 730.000, odnosno oko 10.2% populacije.

Inkretinska terapija je relativno nova terapija za dijabetes tip 2. Početak primene inkretinske terapije se preporučuje već u ranoj fazi razvoja dijabetesa tip 2, mnogo pre nego što postane neophodno uzimati injekcije insulina.

Inkretini predstavljaju grupu GIT (crevnih) hormona koji stimulišu oslobađanje insulina iz pankreasa posle jela, pre nego što nivoi glukoze porastu u krvi. Naime, nakon uzimanja hrane, inkretini se stvaraju u posebnim ćelijama creva, ulaze u krvotok i putem krvi odlaze u pankreas, gde pojačavaju lučenje vlastitog insulina, i to samo ako je u krvi povišen nivo glukoze. Inkretini su odgovorni za oko 60% insulina koji pankreas izluči nakon obroka, te tako značajno utiču na regulaciju šećera u krvi. Takođe, inhibišu oslobađanje glukagona i usporavaju gastrično pražnjenje i apsorpciju hrane iz GITa. DM oštećuje aktivnost inkretina i remeti odnos insulina i glukagona.

Glavni inkretinski hormon je GLP-1. Osim velikog uticaja na regulaciju šećera (glukoze) u krvi, ovaj hormon pruža i mnoge druge dobrobiti za organizam, kao što su smanjenje apetita, sniženje krvnog pritiska, poboljšanje funkcije beta ćelija pankreasa koje prozivode insulin, poboljšanje funkcije srca. Veoma je bitno spomenuti i to da GLP-1 ne može dovesti do pada šećera ispod normalnih granica, jer ne izaziva povećano lučenje inzulina ako u krvi nije povećan nivo glukoze. Terapija dijabetesa zasnovana na inkretinskom sistemu pruža nadu za kardiovaskularnu protekciju kod obolelih od DM.

Inkretine, nakon što se stvore, vrlo brzo razgrađuje jedan enzim koji se naziva dipeptidil peptidaza (DPP-4), dok se jedan deo inkretina iz organizma odstranjuje i mokrenjem. Dakle, više od 50% izlučenog GLP-1 razgradi se pre apsorpcije u cirkulaciju, a pre nego što dospe do ćelija pankreasa, razgradi se još oko 40% pod dejstvom enzima dipeptidil peptidaze (DPP4). Cilj inkretinske terapije je da se poveća i produži delovanje inkretina GLP-1 u organizmu i da se uspori njegova razgradnja enzimom DPP-4. Na taj način se postiže, onda kada je to potrebno, da GLP-1 pomogne pankreasu u stvaranju i lučenju vlastitog insulina koji će regulisati nivo šećera u krvi.

Dve osnovne grupe lekova za terapiju DM koje su bazirane na inkretinskom sistemu i hormonu GLP-1 su inhibitori enzima DPP-4 (gliptini) i GLP-1 agonisti (inkretinski analozi odn. mimetici). Ove dve grupe lekova poboljšavaju aktivnost inkretina i koriguju odnos insulina i glukagona kod DM.

slika 2

Gliptini (DPP-4 inhibitori)

S obzirom da se hormon GLP-1 jako brzo razgrađuje i njegovo dejstvo traje vrlo kratko, svega nekoliko minuta, inaktivacijom enzima DPP-4 povećava se njegova koncentracija, dužina dejstva, a samim tim stimulacija sekrecije insulina iz pankreasa. Tako se povećava preuzimanje glukoze u ćelije i dolazi do pada nivoa šećera u krvi.

Kod nas su registrovani Alogliptin (Vipidia), Linagliptin (Trajenta), Saxagliptin (Onglyza) I Sitagliptin (Januvia). Kada su uvođeni na tržište ovi lekovi su predstavljeni kao kompeticija preparatima slufonilureje, ali ovi lekovi dovode do manjeg povećanja telesne težine i ne dovode do hipoglikemije kao preparati sulfonilureje. Neke studije na životinjama pokazale su da ovi lekovi mogu dovesti do poboljšanja preživljavanja i rasta beta ćelija pankreasa. Ovaj lek bi se mogao davati rano u procesu razvitka dijabetesa i uticati na sam tok bolesti.
GLP-1 agonisti

Ova grupa lekova naziva se insulinski mimetici, tj. imitiraju dejstvo GLP-1. Koriste se za lečenje tipa 2 dijabetesa kod pacijenata koji već koriste metformin, sulfonilureju, tiazolidindione ili kombinaciju ovih lekova. Preparat se daje parenteralno (subkutanom injekcijom).

Prednost ove grupe lekova je što ne dovode do hipoglikemija kao metformin, utiču na smanjenje telesne težine i visceralne masti i poboljšavaju lipidni status. Takođe, prednost je što se mogu primenjivati jedanput dnevno (kao što je eksenatid – Byetta i liraglutid – Victoza, koji su registrovani kod nas), a neki i jedanput nedeljno (Albiglutide – Tanzeum, Dulaglutide – Trulicity). Neželjena dejstva uključuju mučninu, povraćanje i dijareju.

Ostali noviji lekovi

Gliflozini – Inhibitori SGT-2 (inhibitori transportera za glukozu i natrijum u bubrezima)

SGT-2 su proteini kotransporteri za glukozu koji se prvenstveno nalaze u bubrezima (jedan deo i u GITu) i odgovorni su za najveći deo reapsorpcije, odnosno ponovno preuzimanje glukoze iz urina. U normalnom, zdravom organizmu, ovo pomaže održavanju nivoa šećera u krvi. Međutim, kod DM kapacitet bubrega za reapsorpciju glukoze se povećava za dodatnih 20%, tako još više doprinoseći hiperglikemiji. Na ovaj način inhibitori SGT-2 smanjuju reapsorpciju glukoze u bubrezima i omogućavaju izlučivanje u urinu. Takođe, povoljno utiču na smanjenje telesne težine. S obzirom da inhibišu i reapsorpciju jona natrijuma, smanjuju i krvni pritisak. Potencijalno, zbog povećane koncentracije šećera u urinu, mogu povećati rizik od gljivičnih infekcija kod žena. Kod starijih osoba koji već uzimaju diuretike, povećan je rizik od dehidratacije. Kod nas su registrovani Dapagliflozin (Forxiga) i Empagliflozin (Jardiance).

 

Dr Tijana Nešić, spec. Kliničke farmakologije