Procenjuje se da će superbakterije, tj. bakterije otporne na većinu ili skoro sve poznate antibiotike, zahvaljujući neracionalnoj primeni lekova i spontanim mutacijama, biti odgovorne za smrt oko 10 miliona ljudi svake godine počevši od 2050. godine, zapravo više od kancera (8.2 miliona), prema najnovijem izveštaju Britanske vlade. Da bi se izbegao ovaj katastofalan scenario, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je listu bakterija za koje su hitno potrebni novi antibiotici. To su prema SZO 12 familija bakterija koje su najopasnije po ljudsko zdravlje.

Navodeći da lekari sve brže gube opcije za lečenje, navedeno je da lista ima za cilj da promoviše razvoj kliničkih istraživanja novih supstanci i lekova koji bi delovali na bakterije koje su postale otporne na antibiotike. Stručnjak SZO i direktorka Odeljenja za razvoj i istraživanje, Mari-Pol Kieni rekla je da hitno potrebni novi antibiotici neće biti razvijeni na vreme, ako to pitanje bude diktiralo samo tržište. Naime, farmaceutske kompanije ne žele da istražuju nove antibiotike zbog rizika da bi mogući novi lek ubrzo mogao da izgubi efikanost. U razvojni put potencijalnog novog leka potrebno je uložiti mnogo novca, a od otkrivanja nove supstance do puštanja leka u promet prođe i preko deset godina. Ona je istakla da je otpornost na antibiotike sve veća, a brzo nam ponestaju mogućnosti lečenja. Tako ova lista bakterija predstavlja upozorenje, ali i pruža smernice da bi se garantovalo da se istraživanje i razvoj urgentno usmere na potrebu od najvišeg značaja za javno zdravlje.

Ono što je zabrinjavajuće je činjenica da bakterije postaju rezistentne na antibiotike širokog spektra, kao i antibiotike koji su dosad smatrani rezervnim. Tri najopasnije, odnosno bakterije od najvišeg prioriteta su Acinetobacter baumannii, Pseudomonas aeruginosa, kao i bakterije iz familije enterobakterije (KlebsiellaEscherichia coliSerratia, Proteus), koje su posebno opasne zbog izazivanja infekcija u bolničkim uslovima i domovima za stara lica. Zbog višestruke rezistencije na antibiotike, sve česće izazivaju smrtonosne infekcije (npr. infekcije krvi i pneumonije).

Ostale bakterije, drugog i trećeg prioriteta na popisu, sve su otpornije na lekove, a odgovorne su za neke široko rasprostanjene i poznate bolesti kao što su polno prenosiva gonoreja (izazivač Neisseria gonorrhoeae),  trovanje hranom uzrokovano salmonelom, kao i čir na želucu uzrokovan bakterijom Helicobacter pylori.

Spisak patogenih bakterija koje su prioriteti za istraživanje i razvoj novih antibiotika su zajedno sastavili SZO i nemački Univerzitet u Tuebingenu. Eksperti su listu sastavili na osnovu stepena letaliteta infekcija, dužine terapije, učestalosti nastanka rezistencije i stepenu transmisije (prenosa) infekcije, između ostalih faktora.

Za lekare istraživače je ova inicijativa SZO jako važna jer jasno postavlja prioritete i ciljeve. Poražavajuća je činjenica da u poslednjih 50 godina nije došlo do otkrića niti jednog novog antibiotika širokog spektra. Zato je jako važno da se u ceo proces istraživanja novih lekova uključe različite neprofitne organizacije (npr one formirane od strane SZO ili DND inicijativa – Lekovi za zaboravljene bolesti). Međutim, nije dovoljno samo pronaći nove antibiotike, ono što je možda još važnije je racionalna upotreba već postojećih lekova. U većini zemalja, upravo je neracionalna upotreba  i potrošnja antibiotika dovela do nastanka multirezistentnih sojeva bakterija.

slika 2

Bakterija Acinetobacter baumannii, jedna od najopasnijih, prema SZO

Lista rezistentnih bakterija

Prioritet 1 (kritični prioritet)

  1. 1Acinetobacter baumannii, rezistentna (otporna) na karbapenem
  2. Pseudomonas aeruginosa, otporna na karbapenem
  3. Enterobacteriaceae (Klebsiella,Escherichia coliSerratia, Proteus), otporne na karbapenem, luče beta-laktamazu proširenog spektra.

Prioritet 2 (visok prioritet)

  1. Enterococcus faecium, rezistentna na vankomicin
  2. Staphylococcus aureus, rezistentna na meticilin i vankomicin
  3. Helicobacter pylori, rezistentna na klaritromicin
  4. Campylobacter spp., rezistentna na fluorohinolone
  5. Salmonellae, rezistentne na fluorohinolone
  6. Neisseria gonorrhoeae, rezistentna na cefalosporine i fluorohinolone

Prioritet 3 (srednji prioritet)

  1. Streptococcus pneumoniae, rezistentan na penicilin
  2. Haemophilus influenzae, rezistentan na ampicilin
  3. Shigella spp., rezistentna na fluorohinolone.