Vodič do dijagnoze

All | # A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
There are currently 416 names in this directory
Ablacija retine (odvajanje ili odlubljivanje mrežnjače)
Opis i siptomi Mrežnjača je odvojena od potpornih slojeva tkiva koja se nalaze oko nje (pogotovo sudovnjače- horoidee), što prouzrokuje prestanak snabdevanja ćelija mrežnjače krvlju. Mrežnjača je unitrašnja ovojnica oka, koja omogućava da svetlost bude detektovana i neophodna je za dobar vid. Što je mrežnjača duže odvojena, to su veće šanse da dođe do trajnog oštećenja i gubitka vida. Ako se na vreme postavi dijagnoza i započne lečenje, vid može biti sačuvan. Uzroci koji najčešće dovode do ovog poremećaja su: povreda-trauma, dijabetes ili odvajanje zadnjeg zida staklastog tela nastalo zbog upale, kratkovidosti ili posle hirurških intervencija na oku. Odvajanje mrežnjače češće je kod pacijenata koji imaju preko 40 godina, osoba koje u porodici imaju nekoga sa ovim poremećajem i onih koji pate od velike kratkovidosti. Nagla pojava crnih tačkica ili mrlja (končića, mušica) u vidnom polju, nagla pojava bljeskova, gubitak vida (koji se opisuje kao senka, zavesa ili veo), nagla pojava zamućenog vida. Simptomi se pojavljuju bez bola.

Abrazije (ogrebotine)
Povrede gornjih slojeva kože, najčešće nastale grebanjem. Abrazija izaziva bol i krvarenje.

Adisonova bolest (oboljenje kore nadbubrežne žlezde)
Nadbubrežna žlezda ne stvara dovoljno hormona kortizola i aldosterona. Kortizol je neophodan i održava krvni pritisak, normalnu srčanu radnju, metatabolizam glukoze, metabolizam ugljenih hidrata, metabolizam proteina, metabolizam masti i normalno emotivno stanje. Aldosteron pomaže organizmu da održi normalan krvni pritisak, nivo vode i soli. Nadbubrežna žlezda nalazi se na vrhu bubrega u predelu abdomena. Postoje dva tipa Adisonove bolesti (oboljenja kore nadbubrežne žlezde): primarni i sekundarni. Kod primarnog tipa, nadbubrežna žlezda je oštećena obično zbog neke autoimune bolesti, a drugi uzroci uključuju infekcije, rak i krvarenje u žlezdu. Sekundarni tip se javlja kada žlezda hipofize u mozgu ne proizvodi dovoljno adrenokortikotropskog hormona (ACTH). ACTH šalje signal nadbubrežnoj žlezdi da proizvede kortizol. Kod sekundarnog tipa nadbubrežna žlezda ima normalnu funkciju. Najčešći uzrok za pojavu sekundarnog tipa je uzimanje steroida. Bilo koji drugi problem koji oštećuje žlezdu hipofizu, kao što su rak, infekcija ili hirurška intervencija, može uzrokovati pojavu sekundarnog oblika ovog oboljenja. Ukoliko se bolest ne leči, može se pojaviti Adisonova kriza koja može biti opasna po život. Najčešći uzroci ove krize su fizički stresovi kao što su infekcija, trauma ili operacija. Simptomi varijaju i razvijaju se postepeno. U njih spadaju: slabost mišića, nedostatak energije, tamnjenje kože- hiperpigmentacija, potreba za slanom hranom, mučnina, povraćanje, dijareja, gubitak telesne težine, loš apetit, grčevi u nogama, bol u nogama, depresija, nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija), nizak krvni pritisak, nesvestica u stojećem položaju, blaga ošamućenost u stojećem položaju. Simptomi Adisonove krize mogu se iznenada javiti i uključuju: nesvesticu, jak bol u leđima, nizak krvni pritisak, slab puls i dehidraciju.

Aftozni ulkusi (stomatitis usne duplje)
Ranice u ustima koje se zovu afte. To su površne ulceracije u sluzokoži usta koje mogu da izazovu značajnu nelagodnost. Obično nestaju za 5-7 dana, ali mogu se ponovo pojaviti. Uzrok ovih ulkusa (čireva) nije poznat. Bolni čirevi u ustima. Peckanje i žarenje prethodi čirevima.

Ahalazija jednjaka (bolest gutanja)
Retko oboljenje mišića jednjaka. Ezofagus (jednjak) je cev koja spaja usta i želudac. Ahalazija nastaje kada se donji sfinkter jednjaka ne relaksira da bi propustio hranu u želudac tokom gutanja. Uzrok pojave ovog poremećaja je nepoznat i češće se javlja kod starijih pacijenata. Bol u grudima, povraćanje, problemi sa gutanjem, bol prilikom gutanja, gušenje, gubitak telesne težine

Akne (bubuljice)
Uobičajena pojava na koži koju karakterišu zatvoreni komedoni, otvoreni komedoni i upaljenje crvene bubuljice. Najčešće se javljaju na licu ili leđima. Akne se često pogoršaju u pubertetu kad se povećava nivo lučenja takozvanih androgenih hormona. Teži oblici akni mogu da ostave trajne ožiljke. Otvoreni komedoni, crveni otoci, zatvoreni komedoni (prištevi), ciste, crvenilo kože, ožiljci na koži.

Alergijska reakcija
Opis i siptomi Abnormalni odgovor imunog sistema tela na neke vrste stranih supstanci. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Inicijalni kontakt s alergenom ne proizvodi nikakve simptome. Međutim, s vremenom imunološki sistem počinje da formira antitela na alergen i buduće interakcije s alergenom aktiviraju dramatičnije reakcije. Odgovor na alergene varira od kijanja do disajnih poteškoća, šoka i smrti. Koprivnjača, ostali osipi, svrab, otok, oticanje usta, oticanje grla, kijanje, otežano disanje, gušenje, vrtoglavica ili nesvestica od niskog krvnog pritiska.

Alergijska reakcija na lekove
Reakcija na lekove može izazvati mnoge različite simptome, ali su najčešći osip, malaksalost i gastrointestinalne reakcije. U teškim slučajevima reakcija dovodi do oticanja disajnih puteva i veoma niskog krvnog pritiska, ponekad sa smrtnim ishodom. Osip, malaksalost, mučnina, povraćanje, dijareja, povišena temperatura, otok, problemi s disanjem, nizak krvni pritisak.

Alergijski rinitis (alergijska reakcija u nosu)
Kao odgovor na iritaciju može da se pojavi zapaljenje sluzokože nosa i gornjeg respiratornog trakta. Kod alergijskog rinitisa se javlja hipersenzitivni odgovor imunog sistema kao reakcija na inhalacione alergene. Ovo je uobičajeni poremećaj koji pogađa barem četvrtinu populacije. Pacijenti pate od curenja nosa i kijanja. Kijanje, rinoreja (curenje iz nosa), kašalj, svrab očiju, vodenaste oči.

Alkoholizam
Fizička i mentalna zavisnost od alkohola, koja ponekad rezultira hroničnom bolešću i gubitkom međuljudskih i porodičnih odnosa i radne sposobnosti. Produženo svakodnevno konzumiranje može da dovede do permanentnog oštećenja jetre (ciroza). Drugi dugoročne posledice uključuju: anemiju, unutrašnje krvarenje, narušenu sposobnost razmišljanja, konfuziju, komu, multiple karcinome i preuranjenu smrt. Slabost, narušena sposobnost razmišljanja, teškoće u donošenju odluka, depresija, odvajanje od porodice.

Alopecija (gubitak,opadanje kose)
Opis i simptomi Ćelavost uslovljena naslednim faktorom je najčešći oblik ćelavosti. Oko 40% muškaraca i žena doživi ovaj vid gubitka kose. Uzrokuje ga vrsta testosterona koja se zove dihidroksitestosteron (DHT). DHT izaziva promene u normalnom ciklusu rasta kose koje se manifestuju tanjom i kraćom folikulom kose. Na kraju, na delovima vlasišta će doći do potpunog prestanka rasta kose. Muškarci uglavnom gube kosu u predelu slepoočnica i na vrhu temena. Žene gube kosu ravnomernije, duž cele glave. Za prekomerno opadanje kose medicinski naziv je alopecija. Poremеćaj može imati mnogo uzroka uključujući: stres usled operacija ili bolesti, hormonske promene (tiroidni hormoni, estrogen, androgeni), posledice uzimanja lekova, gljivčne infekcije i bolesti kao što su autoimune bolesti ili dijabetes. Pojedine frizure, kao i hemikalije koje se nanose na kožu temena pri tretmanu kose i farbanju, mogu izazvati traume folikula (alopecija usled čupanja kose) i lokalizovan gubitak kose. Gubitak kose može biti normalni deo starenja i zajednički naziv za ovu pojavu je ćelavost (androgenetska alopecija). Ovaj način gubitka kose je nasledan i što se ranije javi, to se s vremenom više pogoršava. Prekomerni gubitak kose u predelu slepoočnica i vrhu temena kod muškaraca. U ekstremnim slučajevima gubitka kose može ostati samo prsten kose oko glave. Kod žena gubitak kose je ravnomerniji i često uočljiviji na vrhu i duž sredine glave. Način gubitka kose može pomoći da se odredi uzrok. Iritirana koža glave se može javiti kao posledica gljivične infekcije ili primene tretmana za negu kose.

Amnestički sindrom (sindrom nakon potresa mozga)
Simptomi potresa mozga kao što su glavobolja, vrtoglavica, problemni sa pamćenjem, kognitivni problem, poremećaj orijentacije i promene raspoloženja mogu trajati nedeljama, a ponekad i mesecima nakon udarca koji je prouzrokovao potres mozga. Važno je izbeći novu povredu glave tokom ovog perioda pošto može doći do ozbiljnog i trajnog oštećenja (sindrom drugog traumatskog udarca). Glavobolja, vrtoglavica, problem sa pamćenjem, kognitivni problem, poremećaj orijentacije, promene raspoloženja

Aneurizma abdominalne aorte (proširenje trbušne aorte)
Opis i siptomi Oslabljeni deo trbušne aorte koji se proširuje.Trbušna aorte je velika arterija u stomaku koja nosi krv kroz trbuh naniže ka nogama. Taj oslabljeni deo može nastaviti da se širi, da se raslojava i istanjuje svoj zid ili da pukne. Pucanje aneurizme je opasno po život, prouzrokuje nagli gubitak krvi i ako se ne tretira, dovodi do smrti. Razdvajanje (disekcija) aorte je odvajanje slojeva zida aorte, koji mogu začepiti krvne sudove u trbušnim organima i nogama. Bol u stomaku, bol u leđima, povraćanje, slabost, nesvestica, smrt. Neki pacijenti nemaju simptome, naročito ako je aneurizma mala.

Ankilozirajući spondilitis (teški artritis kičme- Behterevljeva bolest)
Tip artritisa koji pogađa kičmu. Simptomi uključuju bol i ukočenost od vrata do donjeg dela leđa. Kičmeni pršljenovi (vertebre) se mogu spojiti, čineći od kičme jedinstveni okoštali blok. Ove promene mogu da budu blage ili teške. Ankilozirajući spondilitis je takođe sistemsko reumatsko oboljenje, što znači da može da pogodi i druga tkiva širom organizma, uključujući oči, srce, pluća i bubrege. Poremećaj je najuobičajeniji kod muškaraca starosne dobi od 20 do 40 godina. Bol u vratu, bol u leđima, ukočenost, zamor, zakrivljenost kičme unapred, bol i crvenilo u očima, srčane aritmije, otkazivanje bubrega.

Anksiozni poremećaj (opšti anksiozni poremećaj)
Opis i siptomi Anksioznost je osećaj teskobe, a anksiozni poremećaj je psihološki poremećaj u kome je anksioznost toliko ozbiljna da sprečava osobu u vršenju normalnih dnevnih aktivnosti. Anksioznost prate sledeći znaci: napetost mišića, nemir, lupanje srca, ubrzano disanje, uznemirenost, sumnjičavost, konfuzija, smanjena koncentracija ili strah od gubitka kontrole. Ova reakcija se može javiti kao posledica stvarne ili pretpostavljene opasnosti ili stresa. Takođe se može pojaviti bez jasnog razloga. Epizoda može da bude kratka ili dugotrajna. Simptomi mogu nestati i više puta se vraćati. Tačan uzrok ovog poremećaja nije poznat, ali se smatra da je kombinacija genetskih faktora i faktora okoline. Strah, bojazan, napetost mišića, nemir, lupanje srca, ubrzano disanje, uznemirenost, povišeno stanje budnosti, konfuzija, smanjena koncentracija, strah od gubitka kontrole.

Anoreksija (poremećaj ishrane)
Opis i simptomi Pacijenti imaju iskrivljenu percepciju o svom telu, misle da su gojazni, iako nisu, a imaju iracionalni strah da će postati gojazni. Anoreksija se još naziva anoreksija nervoza i najčešće se javlja kod žena u njihovim tinejdžerskim i ranim zrelim godinama. Ovaj poremećaj može biti veoma ozbiljan i pacijenti mogu postati opasno pothranjeni. Nerazuman strah od gojaznosti, gubitak telesne težine veći od 15%, depresija, preterano vežbanje, gubitak menstrualnog ciklusa, neuhranjenost.

Anorektalni apsces
Opis i siptomi Stvaranje gnoja u analnoj ili rektalnoj regiiji. Najčešće se javlja kod osoba koje imaju između 20 i 40 godina. Muškarci češće oboljevaju od žena. Najčešći uzrok je zapušenje izvodnog kanala analna žlezda praćeno bakterijskom infekcijom. Bolno pražnjenje creva, osetljiva izraslina ili oticanje na ivici anusa, groznica, gnojni iscedak iz rektuma

Aortna regurgitacija
Zalistak aorte se ne zatvara normalno i uzrokuje da se krv koja je ispumpana iz srca u aortu vraća u srce. Aortni zalistak razdvaja levu komoru i aortu. Zalistak se otvara da bi omogućio protok krvi iz leve komore u aortu, a zatim se zatvara da spreči vraćanje krvi. Kod aortne regurgitacije krv se vraća iz aorte u levu komoru. Povratni tok izaziva uvećanje srca (kardiomiopatija) i srčanu insuficijenciju. Najčešći uzroci aortne regurgitacije obuhvataju: infekciju zaliska (endokarditis), reumatsku groznicu, istrošenost zaliska i kongenitalnu bolest srca. Simptomi mogu da se razvijaju postepeno i obuhvataju: bol u grudima, zamor, slabost, palpitacije, ubrzan rad srca, pojačan puls, kratak dah tokom fizičke aktivnosti, kratak dah u ležećem položaju (ortopneja).

Aortna stenoza (suženje aortnog zalistka)
Stanje u kojem se otvor srčane aorte sužava. Srčani zalistak deli srce od aorte. Kada srce radi, krv se pumpa kroz aortni zalistak u aortu i do ostatka tela. Aortni zalistak se zatvara kada se srce opušta, sprečavajući da se krv vrati nazad u srce. Suženje sprečava da se zalistak u potpunosti otvori, blokirajući protok krvi iz srca u aortu, a odatle u ostatak tela. Bol u grudima, nesvestica, kratak dah, srčane aritmije

Apsces dojke (gnojna kolekcija u dojci)
Opis i siptomi Nakupljanje inficirane tečnosti (gnoja) u potkožnom tkivu dojke. Apsces je bolan a koža koja ga okružuje može da bude inficirana (celulitis). Mogu da postoje bolne, otečene kvrge u pazuhu pored obolele dojke. Bakterija koja najčešće izaziva infekciju je zlatni stafilokok- Staphylococcus aureus. Bolna crvena masa, koža preko apscesa je tvrda (induracija), okolna koža može da bude crvena, iscedak iz mase, otečeni pazušni (aksilarni) limfni čvorovi.

Apsces na koži (gnojni čir)
Opis i siptomi Gnojna masa inficiranog sadržaja koja se nalazi odmah ispod kože. Sadržaj je ograničem zidovima apscesa od okolnog zdravog tkiva. Ako se ne leči, apsces može polako da raste ili spontano da izbije kroz kožu, tako da pritom curi gnojna tečnost. Povremeno infekcija može ući u krvotok i izazvati bolest opasnu po život. Poremećaj je obično sekundaran u odnosu na bakterijske infekcije i često je izazvan stafilokoknim bakterijama. Bol, otok, crvenilo, osetljivost, povećana toplota kože koja se nalazi iznad apscesa, tvrda koža preko apscesa.

Artritis (upala zglobova
Upala jednog zgloba ili više njih. Uzroci su mnogobrojni, uključujući infekcije i upalna stanja kao što su: osteoartritis, giht, pseudogiht, reumatoidni artritis, lupus, ankilozirajući spondilitis (spondiloza) i psorijaza. Bol u zglobovima, otečeni zglobovi, crvenilo, osećaj toplote oko zglobova, smanjena pokretljivost.

Artritis (upala zglobova)
Upala jednog zgloba ili više njih. Uzroci su mnogobrojni, uključujući infekcije i upalna stanja kao što su: osteoartritis, giht, pseudogiht, reumatoidni artritis, lupus, ankilozirajući spondilitis (spondiloza) i psorijaza. Bol u zglobovima, otečeni zglobovi, crvenilo, osećaj toplote oko zglobova, smanjena pokretljivost.

Aseptična efuzija zgloba
Abnormalno nakupljanje zglobne tečnosti zbog upale, ali ne zbog bakterijske infekcije.Tačan uzrok ne može se uvek utvrditi, ali mogući uzroci uključuju virusne infekcije i poremećaje povezane s artritisom. Bol u zglobovima, otečeni zglobovi, crvenilo, osećaj toplote oko zglobova, smanjena pokretljivost.

Aseptična nekroza kosti (odumiranje i gubitak koštane strukture)
To stanje nastaje kada kost odumre zbog smanjenog dotoka krvi. Mrtva kost je slaba i dolazi do malih fraktura koje izazivaju simptome. Kuk je najčešće zahvaćen, slede ramena i kolena. Glavni uzroci ovog stanja su traume, konzumacija alkohola i uzimanje kortikosteroidnih lekova. To stanje se takođe naziva avaskularna nekroza. Bol, smanjena pokretljivost, otok, bol pri pokretanju, ukočenost zgloba.

Astma
Zapaljenska bolest pluća koju karakteriše reverzibilna opstrukcija disajnih puteva. Cevčice u plućima koje provode vazduh se nazivaju bronhije i bronhiole. Kod astme ove cevčice postanu sužene zbog abnormalne kontrakcije mišića cevčica usled upale. Sluzokoža ovih cevčica postane iritirana i luči sluz i bela krvna zrnca u disajne puteve, čime ih još više sužava. Kod nekih pacijenata se ovo sužavanje javlja kao reakcija na iritante poput hladnog vazduha, prašine, polena, vežbanja ili duvanskog dima. Težina simptoma se uveliko razlikuje među pacijentima, krećući se od blage iritacije do kolabiranja opasnog po život. Kratak dah, šištanje pri disanju, kašalj, nedostatak kiseonika, gubitak svesti

Ateroskleroza (sužavanje krvnih sudova)
Ateroskleroza je nagomilavanje materijala (plaka) unutar krvnih sudova koji dovodi do suženja krvnih sudova. Ovo sužavanje za posledicu ima smanjen dotok krvi do vitalnih organa. Ako je protok krvi znatno smanjen ili u potpunosti blokiran, organi koji se snabdevaju krvlju mogu biti ozbiljno oštećeni (srčani udar, moždani udar, itd.). Mnogi su faktori rizika da se razvije ateroskleroza. U njih spadaju dijabetes, pušenje, visok nivo ukupnog holesterola, visok krvni pritisak, neaktivnost, nasleđeni faktor ili gojaznost. Obično nema simptoma sve dok krvni sudovi ne budu značajno suženi. Kada ovo sužavanje postane dovoljan razlog za nastanak simptoma, simptomi zavise od lokalizacije suženog suda i stepena suženja. Simptomi mogu biti: bol u grudima, mučnina, vrtoglavica, kratak dah, gubitak vida, ukočenost, slabost, problem sa kretanjem/ govorom, bol u predelu abdomena, bol u nozi i promena boje kože.

Atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora)
Kod zdravih osoba, dve pretkomore srca (atrijumi) obično imaju puls između 60 i 80 otkucaja u minuti, u pravilnom ritmu. Kod treperenja pretkomora one kucaju veoma brzo i nepravilno (90-150 i više puta u minuti) i na to komore srca (ventrikuli) obično reaguju nepravilno, dovodeći do toga da srce kuca ubrzano i u nepravilnom ritmu. Ovaj poremećaj ponekada se javlja zajedno sa drugom vrstom brzog i nepravilnog rada srca koja se naziva atrijalni flater. Uzroci koji najčešće dovode do ovog poremećaja su: oboljenje mitralog zaliska, visok krvni pritisak, oboljenje tiroidne žlezde, srčani napadi, prekomerno unošenje alkohola, virusne infekcije i stres uzrokovan drugim bolestima. Palpitacije-osećaj lupanja srca, osećaj preskakanja srca, ošamućenost, kratak dah, nesvestica, bol u grudima, anksioznost

Atrijalni flater (lepršanje pretkomora)
Srčane pretkomore normalo udaraju ravnomernim ritmom 60-80 puta u minutu. Ako je prisutan atrijalni flater, pretkomore udaraju veoma brzo, ali u pravilnom ritmu oko 90-150 puta u minutu, a komore na to odgovaraju neravnomerno i tako dolazi do nepravilnog i ubrzanog srčanog ritma. Ponekad se ovaj poremećj pojavljuje zajedno sa drugim tipom nepravinog rada srca koji se zove atrijalna fibrilacija. Glavni uzroci ovog oboljenja su bolest mitralnog zalistka, visok krvni pritisak, srčani udar, tiroidno oboljenje, krvni ugrušak u plućima, stimulanti (kokain, metamfetamini), konzumiranje velike količine alkohola, virusne infekcije i stres izazvan drugim bolestima. Lupanje srca, ošamućenost, kratak dah, nesvestica, bol u grudima, anksioznost.

Autoimune bolesti
Stanja ili bolesti izazvane preaktivnim imunim sistemom koji napada tkiva i organe samog tela. Najčešći primeri uključuju celijakiju, dijabetes melitus tip 1, sistemski lupus eritematodes, Sjegrenov sindrom, multiplu sklerozu (MS), Hašimotov tiroiditis, Grejvsovu bolest, idiopatsku trombocitopenijsku purpuru (ITP) i reumatoidni artritis (RA). Umor, bol u zglobovima, bol u mišićima, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, bol u grudima, glavobolja, osip, slabost, utrnulost.

Bakterijska vaginoza (vaginalna infekcija)
Opis i siptomi Upala vagine kao rezultat prekomernog razmnožavanja jedne ili više bakterija koje su inače normalno prisutne u vagini. Normalno vagina sadrži više dobrih od štetnih bakterija. Ovaj poremećaj se javlja kada preovlađuju štetne bakterije. Uzrok bakterijske vaginoze je nepoznat ali naredni uslovi povećavaju šanse za dobijanje ove bolesti: novi seksualni partner, veći broj seksualnih partnera i vaginalno ispiranje. Vaginalni sekret, svrab, pečenje, sekret neprijatnog mirisa (miriše na ribu).

Bazilarna migrena (glavobolja)
Opis i siptomi Retko stanje okarakterisano glavoboljom povezanom sa različitim neurološkim simptomima. Stanje izaziva poremećaj bazilarne arterije, koja se nalazi u zadnjem delu mozga. Ove glavobolje su tri puta češće kod žena nego kod muškaraca. Sledeći "okidači" mogu izazvati ove migrene kod osetljivih bolesnika: alkohol, stres, nedostatak sna, intenzivni trening, hormonske promene kod žena, jako svetlo, kofein i određeni lekovi. Glavobolja, vrtoglavica, ošamućenost, mučnina, povraćanje, vizuelni poremećaji, nekoordinisani pokreti, konfuzija.

Bekerova cista (cista sa zadnje strane kolena)
Kesica s tečnošću koja pravi kvržicu iza kolena. Takođe je po poznata kao zattkolena cista. Tečnost se može spustiti niz nogu i izazvati oticanje nogu i biti pogrešno smatrana za duboki venski krvni ugrušak. Bol u kolenu, otečeno koleno,otečen list.

Belova paraliza (slabost facijalnih mišića)
Upala facijalnog nerva dovodi do postepene ili iznenadne paralize ili slabosti na jednoj strani lica. Bolest se najčešće javlja kod pacijenata uzrasta od 15 do 60 godina. Većina pacijenata doživi potpuni oporavak za 3 do 6 meseci. Ponekad su simptomi povratni, ali retko traju tokom celog života. Tačan uzrok ovog oboljenja je najčešće nepoznat. Međutim, neke studije pokazuju reaktivaciju virusa herpes simpleksa ili herpes zostera, koji mogu biti uzrok upale facijalnog nerva. Retkoje drugi uzrok lajmska bolest. Facijalna slabost, nerazgovetan govor, opušteno lice, nemogućnost da se zatvore oči, iritacija oka, smanjeno čulo ukusa, osetljivost na zvuk u uhu na strani zahvaćenoj paralizom.

Benigna hiperplazija prostate (uvećanje prostate)
Benigna hiperplazija prostate (BHP) je iuvećanje prostate. Prostata okružuje uretru i nalazi se u karlici. Uretra je cev koja nosi urin iz bešike do penisa. Kako se prostata povećava, ona pritiska uretru čineći mokrenje otežanim. Ovaj poremećaj je normalan deo starenja, mada neki ljudi imaju teže simptomi od drugih. Usporeni ili odloženi početak urinarnog mlaza, slab urinarni mlaz, kapanje posle mokrenja, napor da se mokri, jak i iznenadni nagon za mokrenjem, nepotpuno pražnjenje bešike, potreba za mokrenjem dva ili više puta po noći, retencija urina (potpuna nesposobnost da se mokri).

Benigna neoplazma
Dobroćudni tumor se javlja zbog abnormalnog rasta ćelija. Ove abnormalne ćelije na kraju porastu i proizvode tumor. Ove izrazline nemaju sposobnost metastaziranja (proširivanja van svojih granica). Mogu da se jave na gotovo svim delovima tela. Mladeži i lipomi (tumori od masnih tkiva) su uobičajeni primeri dobroćudnih tumora. Simptomi mogu da obuhvataju bol, svrab, oticanje delova tela i krvarenje. Neki tumori mogu da izrastu na mestu gde vrše pritisak na neki vitalni organ. Rezultat može da bude začepljenje creva, začepljenje urinarnog trakta i začepljenje krvnih sudova, između ostalog. Neki dobroćudni tumori proizvode dodatne hormone i mogu da izazovu simptome koji se vezuju za preteranu aktivnost nadbubrežne žlezde ili tiroidne žlezde.

Bipolarni poremećaj (manično-depresivni poremećaj)
Opis i siptomi Bipolarni poremećaj je mentalna bolest koju karakteriše nestabilnost raspoloženja i koja može biti ozbiljna i može da ozbiljno onemogući pacijenta u normalnom funkcionisanju. Bipolarni poremećaj je takođe poznat kao manična depresije. Pacijenti sa ovim poremećajem pate od ekstremne tuge (depresija) u kombinaciji sa periodima preterane energije, odnosno euforičnog ponašanja, zajedno s impulsivnim ponašanjem. Blaži oblik ovog poremećaja se zove ciklotimija (promene raspoloženja). Bipolarni poremećaj može biti veoma ozbiljan i dovesti do suicidalnih misli i akcije. Depresija, beznađe, suicidalne misli, pokušaji samoubistva, nesanica, umor, razdražljivost, uznemirenost, prekomerna energija, impulsivni postupci, nemarno ponašanje.

Bolest srpastih ćelija (bolest crvenih krvnih zrnaca)
Poremećaj koji stvara abnormalna crvena krvna zrnca koja mogu da začepe krvne sudove. Bolest srpastih ćelija je najčešće od svih naslednih oboljenja krvi i sreće se prvenstveno kod američkih i afričkih crnaca. Kriza srpastih ćelija izaziva bol jer se krvni sudovi zapuše i defektna crvena krvna zrnca mogu da oštete telesne organe. Najčešće zahvaćeni organi su: pluća, jetra, kosti, mišići, mozak, slezina, penis, oči i bubrezi. Pacijenti takođe pate od hronične anemije. Abdominalni bol, bol u grudima, lumbalni bol, bol u kostima, gubitak daha, odložen rast i pubertet, zamor, visoka temperatura, žutica, ubrzan rad srca, podložnost infekcijama, ulkusi na potkolenicama (kod adolescenata i odraslih), anemija.

Bradikardija (usporen srčani ritam)
Bradikardja podrazumeva broj otkucaja srca ispod 60 u minutu. Normalan broj otkucaja je 60-100 u minutu, u stanju mirovanja. Bradikardija može biti normalna kod sportista. Najčešći uzroci bradikardije su srčani udar, lekovi, upalne bolesti srca, infekcije srca, urođene srčane mane. Obično nema simptoma. Ako se pojave, uključuju: malaksalost, ošamućenost, nesvesticu, kratak dah.

Bronhitis (zapaljenje bronhija)
Bronhitis je zapaljenje bronhija i sluznice disajnih puteva izazvano virusima ili bakterijama. Bronhitis može biti akutni ili hrončni. Akutni bronhitis je obično izazvan virusom. Hronični bronhitis se javlja najčešće kod sadašnjih ili bivših pušača. Kašalj, šlajm (obično obojen), krvavi ispljuvak, kratak dah, šištanje, bol u grudima, groznica.

Bulimija (bulimija nervoza, opsesivno prejedanje i povraćanje)
Opis i simptomi Bulimija nervoza (opsesivno prejedanje i povraćanje) je poremećaj ishrane povezan sa nenormalnom percepcijom svog tela. Pacijenti unose velike količine hrane, a zatim organizam očiste samoindukovanim povraćanjem ili upotrebom laksativa. Ovaj poremećaj može biti povezan sa anoreksijom nervozom. Pacijenti sa ovim poremećajem mogu da pate od depresije i drugih psihijatrijskih problema. Opsesivno prejedanje, samoindukovano povraćanje, neprikladno korišćenje laksativa i / ili diuretika, neadekvatno ponašanje i samosagledavanje.

Burzitis (upala burze, omotača u zglobovima)
Burza je kesica napunjena bistrom tečnošću i deo zgloba koji omogućuje tetivama da se lakše pokreću preko i između kostiju zgloba. Mnogi zglobovi imaju burze. Burzitis je upala te kesice. Može se dogoditi bez prepoznatljivog razloga. Ostali uzroci uključuju traumu, artritis i infekcije. Ramena, kolena, kukovi i laktovi su najčešće pogođeni. Bol, smanjena pokretljivost, otok, crvenilo, osetljivost

Celijakija (intolerancija na gluten)
Nasledna autoimuna bolest u kojoj je sluznica tankog creva oštećena zbog konzumiranja glutena i drugih proteina koji se nalaze u pšenici, ječmu, raži i zobi. Bolest izaziva proliv, malapsorpciju, steatoreu (masnu stolicu), nedostatak vitamina i drugih hranljivih materija, a kod dece može dovesti do zaostatka u razvoju i niskog rasta. Ovaj poremećaj je češći kod pacijenata koji imaju dijabetes tipa 1, autoimune bolesti, mikroskopski kolitis, intoleranciju na laktozu, Daunov sindrom i raka creva. Izbegavanje hrane s glutenom omogućuje crevima da se oporave, ali mogu proći meseci ili čak godine do potpunog gubitka simptoma. Bol u stomaku, nadutost stomaka, konstipacija, slab apetit, dijareja, mučnina, povraćanje, intolerancija na laktozu, masna stolica, gubitak težine.

Celulitis (kožna infekcija)
Opis i siptomi Infekcija kože, najčešće izazvana bakterijama. Bakterije mogu ući u kožu kroz posekotinu ili ubod insekta i proširiti se po dubljim tkivima, izazivajući infekciju. Ako se ne leči antibioticima, infekcija se može proširiti na krv ili limfne čvorove. Najčešći izazivači su bakterije stafilokokus i streptokokus vrste. Posebna vrsta stafilokoka koje se nazivaju MRSA (meticilin otporne stafilokoke) postaje sve češći uzročnik. Osobe s depresijom imunološkog sistema, kao što su dijabetes, rak, HIV, hronična upotreba steroida i autoimunim bolestima imaju veću verovatnoću za razvoj celulitisa Zaražena koža postaje bolna, crvena, topla na dodir i natečena. Ako su okolni limfni kanali inficirani, vide se crvene pruge koje idu uz ruku ili nogu. Ove crvene pruge nazivaju se limfangitis. Pacijenti takođe mogu imati groznicu i osećati malaksalost.

Cerebralna aneurizma (proširenje krvnog suda u mozgu)
Cerebralna (moždana) aneurizma je abnormalno proširenje krvnog suda u mozgu. Aneurizme su većinom kongenitalne (urođene) i ne izazivaju simptome sve dok ne dođe do aneurizmatskog krvarenja. Retko, proširenja krvnog suda mogu biti toliko velika da izazovu simptome pre krvarenja, a zbog pritiska na okolna tkiva. Najčešći početni simptom je iznenadna jaka glavobolja. Simptomi zavise od količine krvarenja. Mala količina krvarenja izaziva nagle i jake glavobolje i povraćanje. Značajnije krvarenje može izazvati konfuziju, nesvesticu, slabost, napade, komu i smrt. Ako aneurizma nije krvarila, ali je dovoljno velika da izazove simptome, onda pacijent može iskusiti sve jaču glavobolju, povraćanje, konfuziju, promene u ponašanju, slabost, smetnje s vidom, napade.

Cerebrovaskularni inzult (moždani udar)
Opis i simptomi
Oboljenje uzrokuje iznenadni prekid protoka krvi u deo mozga. Neki udari su povezani sa krvarenjem oštećenog područja. Većina udara je uzrokovana blokiranjem arterija u mozgu zbog njihove zadebljanosti (ateroskleroza) ili zbog krvnog ugruška koji se kreće iz drugog područja krvotoka (tromb). Simptomi zavise od toga koja je arterija blokirana. Samo hitna medicinska nega može garantovati pacijentu ostanak u životu i povoljan ishod lečenja. Slabost u rukama, nogama, strane lica ili drugog dela tela. Utrnulost, nerazgovetni govor, nemogućnost govora, teškoća čitanja ili pisanja, teško gutanje, gubitak memorije, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili kooordinacije, promena ličnosti, promene raspoloženja (apatija, depresija), pospanost, letargija, gubitak svesti, nekontrolisani pokreti očiju, halucinacije, mučnina, povraćanje.

Cervicitis (upala grlića materice)
Upala grlića materice koja može biti izazvana infekcijom, nekim hemijskim iritantom ili alergijskom reakcijom. Grlić materice je kraj materice. Uobičajeni uzročnici su gonoreja, hlamidija, herpes, kondilomi ili trihomonas. Hemijska iritacija ili alergijska reakcija su obično odgovori na lateks kondome ili spermicide. Vaginalni bol, vaginalni sekret, abnormalno vaginalno krvarenje, osećaj punosti vagine, bolan polni odnos.

Cervikalna radikulopatija (priklješten nerv u vratu)
Jedan od nerava koji izlazi iz vratnog pršljena ne funkcioniše normalno i izaziva disfunkciju nervnog korena, uključujući bol, slabost, peckanje i utrnulost. Cervikalna radikulopatija je najčešće izazvana kompresijom usled diskus hernije, frakturom, hematomom, kičmenom stenozom ili abnormanim nakupljanjem tečnosti. Bol u vratu, utrnutost i/ili slabost koja je propraćenja ograničenim pokretima vrata, bol koji se širi u jednu ruku ili u obe ruke.

Cervikalna spinalna stenoza (suženje kičmenog kanala)
Sužavanje kičmenog kanala može izazvati kompresiju kičmene moždine i nerava koji izlaze iz kičme. Kanal postaje sužen degeneracijom kostiju i ligamenata usled dskus hernije ili tumora. Češće se javlja kod osoba starijih od 60 godina, ali može da se javi u bilo kom uzrastu. Bol u vratu koji se širi nadole u jednu ruku ili obe ruke, utrnutost, slabost i bol koja se pogoršava prilikom pokretanja vrata.

Cervikalna spondiloza (vratni artritis)
Osteoartritis vrata. Ovaj artritis se obično javlja zbog degenerativne bolesti vezane za starenje koja se razvija u vratnim zglobovima i pršljenovima. Kod svih pacijenta se, kako stare, vratni zglobovi habaju, ali kod nekih je oštećenje veće i ono izaziva značajan bol i gubitak funkcije. Kako se artritis razvija, mogu da se jave koštane izrasline nalik na mamuze ili osteofite. Oštre ivice ovih izraslina mogu da iritiraju obližnje nerve, ligamente i mišiće izazivajući bol. Spondiloza je jedan od najčešćih uzroka bola kod starijih osoba. Bol u vratu, povećanje bola u vratu pri pokretu, ukočenost vrata, utrnulost, slabost

Ciroza (nepovratno oštećenje tkiva jetre i njene funkcije)
Bolest jetre koja traje duže vreme i rezultira progresivnim uništenjem jetre. Normalna funkcija jetre je bitna iz više razloga, uključujući i njenu proizvodnju faktora zgrušavanja krvi i njenu ulogu u detoksikaciji krvi. U krajnjim fazama bolesti pacijenti imaju obilna krvarenja, a mogu postati konfuzni. Mnogobrojni su uzroci ove bolesti , a najčešći su alkohol i virusne infekcije. Hepatitis B i C su najčešće virusne infekcije povezane s ovim poremećajem. Manje česti uzroci ciroze su autoimune bolesti, lekovi, hemohromatozu i Vilsonova bolest. Bol u stomaku, nadutost stomaka, lako krvarenje, povraćanje, konfuzija, žutilo kože, slabost

Cista na jajniku
Patološka šupljina ispunjena tečnošću koja se formira na jajniku. Pre nego što ispusti jajnu ćeliju tokom menstrualnog ciklusa, jajnik formira zametak ciste time što okružuje jajnu ćeliju tečnošću. Najčešći tip ciste i nastaje upravo tako – to je jednostavno prevelika kesica s tečnošću oko jajne ćelije koja ne pukne i ne apsorbuje se kao što bi trebalo. Taj tip ciste se zove funkcionalna cista. Drugi tipovi ciste na jajniku su endometriom, cistadenom, dermoidna cista i policistični jajnici. Bol u karlici, bol prilikom seksualnog odnosa, zakasnele ili neuobičajeno obilne menstruacije, bono pražnjenje creva, naduven stomak.

Ciste u dojkama
To su kesice ispunjene tečnošću koje se formiraju u dojkama. Ciste su okrugle ili ovalne i mogu biti bezbolne ili na mahove bolne. Obično se otkrivaju prilikom neke imidžing procedure kao što su ultrazvuk i mamografija ili prilikom fizičkog pregleda grudi. Uzroci za njihov nastanak su hormonske fluktuacije, godine starosti i neki lekovi. Najčešće se javljaju između 35. i 50. godine života. Obične ciste su retko kancerogene. Simptomi uključuju bolne ili bezbolne, okrugle ili ovalne kvržice u dojkama. Kvržice mogu postati veće ili osetljivije na dodir neposredno pre menstruacije.

Cistitis (upala bešike, urinarna infekcija, infekcija urinarnog trakta, IUT)
Opis i siptomi Akutne infekcije urinarnog trakta mogu se podeliti na infekcije gornjeg i donjeg trakta. Bešika je najčešće mesto svih infekcija (cistitis) .To je infekcija donjeg urinarnog trakta. Infekcije gornjeg trakta uključuju mokraćovode i bubrege. Infekcija bubrega (pijelonefritis) može biti vrlo ozbiljna bolest, s visokom temperaturom, povraćanjem i jakim bolom. Zbog kraće uretre žene su sklonije razvoju infekcija urinarnog trakta nego muškarci. Većina infekcija urinarnog trakta su izazvane bakterijama. Kateterizacija bešike povećava rizik od infekcije. Kod pacijenata s oslabljenim imunološkim sistemom (dijabetičari, bolesnici koji primaju hemoterapiju, HIV / AIDS pacijenti, starije osobe), potrebno je brzo lečenje zbog povećane šanse da se razvije po život opasna infekcija. Zamućena mokraća, krvi u mokraći (hematurija), neprijatan ili jak miris mokraće, učestalo mokrenje ili hitna potreba za mokrenjem, potrebu za mokrenjem noću (nokturija), bolno i otežano mokrenje (dizurija), pritisak ispod pupka. Infekcije gornjeg trakta izazivaju slabinski bol, visoku temperaturu, gubitak apetita, mučninu i povraćanje. Stariji bolesnici mogu doživeti jaku konfuziju.

Cistokela (proširenje, kila mokraćne bešike)
Opis i siptomi Kila na mokraćnoj bešici, obično spuštena u vaginu ili introitus. Može da se formira zbog preteranog naprezanja, kao što je porođaj, hronični zatvor ili podizanje teških predmeta. Češće se javlja kod starijih žena i onih koje su rađale veći broj dece. Osećaj ispunjenosti vaginalnog prostora, vaginalni bol, masa u vaginalnom prostoru koja raste sa naprezanjem, nemogućnost potpunog pražnjenja bešike, često mokrenje, česte urinarne infekcije.

De Kervenov sindrom (De Kervenov tenosinovitis, upala ovojnice tetive šake)
Zapaljenje omotača koji okružuje dve tetive koje kontrolišu kretanje palca. Zapaljenje izaziva da omotač oko tetive nabubri i da se uveća, čineći pokrete palca i zgloba bolnim. Stezanje prstiju u pesnicu i hvatanje objekata za pacijenta su takođe često bolni. Bol u bočnom delu zgloba, sa strane na kojoj se nalazi palac, glavni je simptom, bol može da se proteže nadole ili nagore, a kretanje palca povećava bol, otok preko baze palca, ukočenost na poleđini palca i kažiprsta.

Degenerativna bolest diskusa
Degenerativna bolest diskusa je progresivno propadanje mekog tkiva između kičmenih pršljenova. Tokom vremena se disk između pršljenova stvrdnjava, rezultirajući bolom, smanjenom pokretljivošću i mogućim pritiskom na nerve koji izlaze iz kičmenog stuba. Ovo oboljenje je izuzetno često i simptomi se pogoršavaju sa gojaznošću i nedostatkom fizičke aktivnosti. Simptomi zavise od predela vrata ili leđa koji su pogođeni i mogu da uključe bol u vratu ili leđima, slabost mišića, utrnulost i smanjenu pokretljivost. Povremeno se bol može preneti u delove tela do kojih dosežu nervi iz vrata ili leđa kao što su šake, ruke, ramena, noge i stopala.

Dehidratacija
Dehidratacija se javlja kada je telo lišeno svog normalnog snabdevanja vodom ili je prekomerna količina vode izgubljena. U organizmu postoji delikatna ravnoteža vode i rastvorenih materija. Ovo stanje je veoma opasno po život kod novorođenčadi, male dece i osoba starijih od 60 godina. Dehidratacija nastaje kada telo gubi više tečnosti nego što je dobija. Gubitak tečnosti može uslediti zbog povraćanja, proliva, znojenja ili mokrenja. Teška dehidracija može dovesti do bubrežne insuficijencije i kardiovaskularnog kolapsa. Glavobolja, suva ili lepljiva usta, malo ili nikakvo mokrenje, tamnožut urin, nemogućnost da se proizvode suze, upale oči, konfuzija, nizak krvni pritisak, vrtoglavica, letargija, koma.

Depresija
Opis i siptomi Mentalno stanje ili hronični psihijatrijski poremećaj koji karakteriše prekomerno osećanje tuge, usamljenosti, očaja, bespomoćnosti, niskog samopoštovanja i samoprekora. Depresija se razlikuje od normalne tuge jer sprečava osobu da normalno funkcioniše u svom svakodnevnom životu. Drugi znaci depresije uključuju nedostatak energije ili inicijative (psihomotorna retardacija), uznemirenost, povlačenje iz društvenog kontakta, nesanicu, smanjen apetit i / ili vegetativno stanje. Simptomi mogu biti dovoljno teški da izazovu veliku štetu ili samoubistvo. Kada pacijent misli o tome kako život nije vredan življenja treba da dobije hitnu medicinsku pomoć. Pacijenti koji pate od sledećih simptoma mogu imati depresiju: osećaj prekomerne tuge, nesanica, previše spavanja, problemi sa koncentracijom, nekontrolisane negativne misli, slab apetit, nervoza, osećanje bespomoćnosti, povećanje konzumiranja alkohola, bezobzirno ponašanje, povećan zamor, misli da život nije vredan življenja.

Difterija
Akutna respiratorna infekcija koju izaziva bakterija Corynebacterium diphtheriae. Počinje infekcijom grla koja stvara sivo-crn, tvrd, vlaknast sloj, koji može da blokira disajni put. Infekcija može da se proširi sa grla na kožu, srce, centralni nervni sistem. Mogu da se razviju potencijalno smrtonosna blokada disajnih puteva i srčane aritmije. Ovo je izuzetno zarazno oboljenje. Posle kontakta sa nekom zaraženom osobom obično je potrebno 2 do 5 dana za razvoj bolesti. Vakcinacija dece protiv DiTePer (difterija/pertusis/tetanus) i DT (difterija/tetanus) može da spreči pojavu ove bolesti. Povišena temperatura, bol u grlu, otežano gutanje, bučno disanje (stridor), uvećani limfni čvorovi, sukrvičast vodenast iscedak iz nosa, balavljenje, promuklost, čir na koži. Simptomi mogu potpuno da izostanu.

Dijabetes (šećerna bolest)
Hronična bolest metabolizma koju odlikuje nesposobnost organizma da proizvodi dovoljno insulina i / ili otpornost na insulin koji je proizveden. Insulin je neophodan za transport šećera u ćelije i efikasno procesiranje ugljenih hidrata, masti i proteina. Pacijenti sa dijabetesom imaju previše glukoze u krvotoku, što nanosi štetu gotovo svakom organu u telu. Postoje tri vrste dijabetesa: Tip 1 se obično sreće kod mlađih pacijenata i zahteva insulin, tip 2 razvija se kasnije u životu i češće je povezan sa gojaznošću, a trudnički dijabetis je povezan sa trudnoćom. Pojačano mokrenje, pojačana žeđ, pojačan apetit, mučnina, umor, zamagljen vid, utrnulost ili peckanje u stopalima.

Discitis (upala diskusa)
Stanje u kome je intervertebralni diskus inficiran ili upaljen. Intervertebralni diskusi su jastučaste strukture između pršljenova leđa. Discitis se može pojaviti zbog bakterija u krvi koje stižu do diskusa ili zbog upale prouzrokovane autoimunom bolešću. Infekcija takođe može nastati širenjem susednih infekcija i ponekad kao posledica dijagnostičkog testiranja ili operacije. Visoka temperatura, bol u leđima, ukočenost leđa, malaksalost, utrnulost leđa, trnjenje ekstremiteta.

Disekantna aneurizma (disekcija aorte, cepanje aorte)
Javlja se kada se zid aorte cepa ili deli, a krv se zadržava između slojeva krvnog suda. Aorta je najveća arterija u telu i prenosi oksigenizovanu krv iz srca. Pošto je zid aorte oštećen, otvori koji nose krv prema drugim važnim arterijama mogu biti zapušeni i prouzrokovati srčani napad, moždani udar ili druga ozbiljna oštećenja organa. Aorta može iznenada da pukne što dovodi do brzog krvarenja i smrti. Disekcije su često uzrokovane aterosklerozom i visokim krvnim pritiskom ili usled kongenitalne anomalije elastičnog tkiva. Disekcija se može javiti u aorti grudnog koša (torakalna), u abdominalnoj aorti u somaku. Bol u grudima stvara osećaj cepanja i prenosi se na leđa, kratak dah, nesvestica, slabost, nizak krvni pritisak

Disekcija koronarne arterije (rascep arterije u srcu)
Rascep koronarne arterije (arterije srca). Može nastati spontano ili nakon povrede. Najčešća povreda je tokom angioplastike- interventne kardiološke procedure. Bol u grudima, kratak dah, palpitacija- lupanj srca, nesvestica

Diskus hernija (prolaps intervertebralnog diskusa)
Opis i siptomi Kičma se sastoji od kostiju (pršljenova) odvojenih želatinoznim jastucima (diskusima). Diskovi se drže na mestu pomoću ligamenata. Kad se ti ligamenti pokidaju, diskusi prolabiraju između pršljenova. Ti istureni diskusi mogu pritiskati kičmene nerve, što prouzrokuje jake bolove u leđima, ruci ili nozi koje taj nerv oživčava. Ponekad taj prolaps može izazvati trajno oštećenje nerava i zahteva hitan hirurški zahvat. Simptomi zavise od lokacije diskusa i uključuju: bol u vratu, bol u leđima, bol koji se širi u ruke i noge, utrnulost ekstremiteta, žmarce, slabost u ekstremitetima, gubitak kontrole nad pražnjenjem crevia ili bešike.

Dislokacija lakta (iščašenje lakta)
Dislokacija lakta nastaje kada kost podlaktice ispadne iz ležišta u odnosu na nadlakticu (humerus). Kada kost ispadne iz svog normalnog ležišta, ne može se normalno pokretati i može doći do smanjenog protoka krvi i trajnog oštećenja. Dislokacija lakta je najčešća dislokacija u detinjstvu i druga najčešća dislokacija u odraslom dobu. Povreda povezana sa sportskom aktivnošću najjčešći je uzrok iščašenja lakta. Treba tražiti hitnu medicinsku pomoć kako bi se sprečilo trajno oštećenje nerava i krvnih sudova. Bol, deformacija lakta, nemogućnost pomeranja ruke u laktu, otok lakta, utrnulost, osetljivost

Distimija (neurotična depresija)
Opis i siptomi Distimija je oblik depresije koji je manje ozbiljan nego teška depresija, ali obično traje duže. Odlikuje se depresivnim ponašanjem koje traje duže vreme, najmanje dve godine kod odraslih i godinu dana kod dece. Simptomi obično počinju polako u adolescenciji ili ranom odraslom dobu. Distimija je bolest nekad prisutna u više generacija jedne porodice. Osobe sa distimijom imaju velike šanse za razvoj depresije. Simptomi variraju sa ozbiljnošću bolesti. Oni mogu uključivati veće povećanje ili gubitak težine, preterano spavanje ili probleme sa spavanjem, razdražljivost, smanjeno zadovoljstvo i gubitak energije. Distimični ljudi često imaju problema sa međuljudskim odnosima, slabog su samopoštovanja i s nedostatkom ličnog identiteta.

Divertikulitis debelog creva (upala proširenja na debelom crevu)
Opis i siptomi Divertikulum je ikesastvo proširenje na debelom crevu koja se stvara sa starenjem. Divertikulitis se događa kada se otvori tih džepova začepe i postanu upaljeni ili inficirani. Bol je u donjem delu stomaka i češće na levoj strani. Ako je upala teška, divertikulum može pući i dovesti do po život opasne infekcije. Bol u donjem delu stomaka (češće na levoj strani), dijareja, visoka temperatura, mučnina, povraćanje, nizak krvni pritisak.

Divertikuloza (slabljenje zida debelog creva)
Stanje u kojem zid debelog creva otiče poput balona. Takva višestruke ispupčenja- džepovi, se nazivaju divertikuli. Komplikacije divertikuloze uključuju infekcije (divertikulitis) i krvarenje. Poremećaj je češći sa starenjem: više od 50% pacijenata starijih od 60 godina ima divertikule. Ostali faktori rizika za dobijanje divertikuloze uključuju zatvor, ishranu koja je siromašna vlaknima ili bogata mastima i mesom i crvenim mesom. Mnogi pacijenti imaju divertikulitis bez ikakvih simptoma. Većina ljudi sa divertikulozom nemaju nikakav osećaj nelagodnosti ili simptome. Simptomi mogu da uključuju: bol u stomaku (obično u donjem levom delu abdomena), nadimanje, zatvor.

Dreslerov sindrom (upala srčane maramice posle srčanog udara ili operacije na srcu)
Upala srčane maramice- perikarditis, koja se javlja kao komplikacija posle srčanog udara ili operacije srca. Srčana maramica obavija srce. Smatra se da je upala posledica patološke imune reakcije, a obično se razvija nekoliko nedelja ili meseci posle povrede srčanog tkiva. Bol u grudima, bol u grudima koji popušta kad se pridigne iz ležećeg položaja, kratak dah, umor, povišena temperatura.

Duboka venska tromboza (DVT, krvni ugrušak u veni)
Opis i siptomi Ugrušak krvi u jednoj od glavnih dubokih vena nogu, ruku ili karlice. Ugrušak blokira protok krvi kroz ove vene sprečavajući povratak krvi u srce. Pušenje, pilule za kontracepciju, dugotrajno sedenje, rak, vezanost za krevet, porođaj, intravenski kateteri i skorašnji prelomi uvećavaju rizik od DVT-a. Ako se ugrušak oslobodi, može da putuje kroz srce i da se zaustavi u plućnoj arteriji izazivajući potencijalno smrtonosnu bolest koja se zove plućna tombo-embolija, PTE. Neki pacijenti pate od hiperkoagulabilnosti koja izaziva pojačanu skolonost ka stvaranju ugrušaka krvi. Uobičajena stanja hiperkoagulacije obuhvataju tormbofiliju faktora V- Leiden, nedostatak proteina C, nedostatak proteina S i nedostatak antitrombina III. Bol u nozi, oticanje noge, bol u preponama, preosetljivost nogu, diskoloracija nogu, bol u rukama, oticanje ruku, diskoloracija ruku.

Duktalni karcinom dojke in situ (DCIS)
Duktalni karcinom in situ je vrsta karcinoma dojke koji se formira u mlečnim kanalima i ne napada okolna tkiva. Obično je asimptomatičan i često se otkriva prilikom mamografije. DCIS je najčešći tip neinvanzivnog raka dojke i predstavlja 20% svih novodijagnostikovanih karcinoma dojke. Faktori rizika uključuju porodičnu istoriju raka dojke, povećanu gustinu tkiva dojke, gojaznost, prvu trudnoću posle tridesete godine starosti ili nerađanje. Pojava ovog raka takođe se povezuje s genima raka dojke BRCA1 i 2. Obično nema nikakvih simptoma. Ponekad se napipava čvorić u dojci ili je prisutan iscedak iz bradavice.

Edem pluća (nakupljanje tečnosti u plućima, voda u plućima)
Tečnost u alveolama (vazdušnim kesicama) i tkivu pluća. Tečnost se kreće iz malih krvnih sudova (kapilara) u plućima u alveole kada je prisutno oštećenje pluća ili ako postoji pritisak od strane srca koji vraća krv nazad u plućnu cirkulaciju. Ova tečnost (edem) u alveolama sprečava normalnu razmenu kiseonika i ako se ne leči može da bude smrtonosna. Uobičajeni uzroci obuhvataju: srčanu insuficijenciju (srčanu slabost), srčani udar, disfunkciju srčanog zaliska, upalu pluća, toksine, udisanje dima (od požara), bubrežnu insuficijenciju, izloženost velikim nadmorskim visinama ili neželjene reakcije na lekove. Kratak dah, otežano disanje, zvuk groktanja ili krkljanja prati disanje, zviždanje u plućima (“wheezing”), snedostatak daha u ležećem položaju (ortopneja), kašalj, anksioznost, nemir, prekomerno znojenje.

Ektopična trudnoća (vanmaterična trudnoća)
Trudnoća kod koje se fetus razvija van materice. Obično se nalazi u jajovodima. Ektopična trudnoća može da pocepa jajovod i izazove krvarenje u abdomenu, a ako se ne leči može da rezultira smrtnim ishodom. Ektopična trudnoća se češće sreće kod žena koje su ranije bolovale od pelvične inflamatorne bolesti, koristile kontraceprivnu spiralu (intrauterini ugradni uređaj) ili već imale neku ektopičnu trudnoću. Bol u stomaku, vaginalno krvarenje, pelvični bol, zanošenje pri hodu, gubitak svesti, nizak krvni pritisak.

Embolija pluća (ugrušak krvi u plućima)
Ugrušak krvi u plućnoj arteriji (cirkulaciji pluća). Ugrušak tipično kreće iz vene u nozi. Ugrušak raste, zalepljen za zid vene i neki njegov deo ili ceo ugrušak može da se odvoji, prođe kroz srce, a zatim stigne u plućnu arteriju. Ove arterije se progresivno smanjuju i ugrušak (embolus) se konačno smešta u jednu od tih arterija i sprečava protok krvi. Ovi ugrušci čine cirkulaciju kroz pluća neefikasnom tako da pluća ne rade dobro. Kad je ugrušak veoma veliki može da rezultira brzim smrtnim ishodom. Rizik od krvnih ugrušaka se povećava sa: skorašnjom hirurškom intervencijom, prethodnim krvnim ugrušcima, rakom, imobilizacijom, sedenjem tokom dužih vremenskih perioda, kontraceptivnim pilulama, hirurškim zahvatima i trudnoćom. Kašalj, kratak dah, bol u rebrima pri disanju (bol u plućnoj maramici), bol u grudima, brzo disanje, ubrzan rad srca, plavičasta prebojenost kože (cijanoza), slab puls, konfuzija.

Emfizem
Tip hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) koja podrazumeva oštećenje alveola (vazdušnih kesica) u plućima. Najčešći uzrok ovog poremećaja je pušenje. Zidovi alveola propadaju što umanjuje sposobnost pacijenta da dovede kiseonik u krv. Ako pacijenti nastave da puše, propadanje se pogoršava što rezultira potrebom za hroničnim korišćenjem kiseonika, eventualnim oštećenjima srca i plućnom insuficijencijom. Simptomi su u početku vrlo blagi zatim se rapidno progresivno pogoršavaju. Simptomi obuhvataju: kratak dah, šištanje pri disanju, teskobu u grudima, smanjen kapacitet za fizičke aktivnosti, gubitak apetita i telesne težine i zamor.

Empijem (stvaranje gnoja u grudima)
Empijem je stvaranje gnoja u telesnim šupljinama, a najčešće u grudnom košu. Gnoj se razvija između pluća i grudnog koša, što može dovesti do oslabljene funkcije pluća. Bakterija koja je uzročnik stvaranja gnoja štetna je i za ceo organizam. Bol u grudima, groznica, kratak dah, slabost, zamor, znojenje noću, nizak krvni pritisak, hipoksija (smanjena količina kiseonika)

Encefalitis (infekcija mozga)
Upala mozga, obično posledica virusne infekcije. Virusni encefalitis može biti uzrokovan herpesom, virusom zapadnog Nila, malim boginjama, ovčijim boginjama, rubelom i virusom konjskog encefalitisa. Retko, encefalitis može biti izazvan karcinomom, bakterijskom, gljivičnom ili parazitskom infekcijom, nekim lekovima ili se javiti kao reakcija na vakcinu. Glavobolja, konfuzija, groznica, povraćanje, napadi, malaksalost, otežano kretanje.

Endokarditis (infekcija srčanog zaliska)
Infekcija endokarda, unutrašnjeg sloja srčanog zida. Najčešće su inficirani srčani zalisci i to naročito oni koji su oštećeni. Najčešći uzročnici su bakterije, ali endokarditis može biti i gljivičnog porekla. Infektivni organizmi rastu u krvi i odlaze u srce, gde se množe i oštećuju tkivo. U zavisnosti od razmera oštećenja, srčana funkcija može biti oslabljena. Pacijenti s abnormalnim srčanim zaliscima mogu dobiti endokarditis posle stomatološke ili neke druge medicinske procedure. Antibiotici pre i za vreme procedure mogu sprečiti infekciju. Intravenozni lekovi takođe povećavaju rizik od dobijanja endokarditisa. Ukoliko se ne leči, bolest može izazvati moždani udar, oštećenje drugih organa i srčanu insuficijenciju. Groznica, jeza, umor, noćno znojenje, bol u zglobovima, bolovi u telu, slab apetit. Srčana insuficencija može dovesti do kratkog daha i oticanja nogu i stomaka. Lekar će obratiti pažnju na pojavu šuma na srcu.

Endometrioza (prisustvo tkiva materice van materice)
Endometrioza je naziv za stanje koje karakteriše nalaz i rast tkiva endometrijuma (unutrašnjeg sloja maternice) izvan materice. Ovo tkivo se može naći na površini jajnika, iza materice, u trbušnoj duplji, na intestinalnom zidu i čak i na daljim mestima. Poremećaj izaziva bol i može dovesti do neplodnosti. Bolne menstruacije, bolan seksualni odnos, bol u crevima, bol u karlici, bol u leđima. Mesto bola varira (zavisno od toga gde se nalazi endometrijum), a stanje se obično pogoršava tokom menstrucije. Drugi simptomi uključuju predmenstrualna oskudna krvarenja i neplodnost.

Endometritis (upala materice)
Odnosi se na upalu endometrijuma, sluzokože koja oblaže šupljinu materice. Upalu često izaziva infekcija; najčešći uzročnici su: hlamidija, gonoreja i tuberkuloza. Ovaj poremećaj se najčešće vezuje sa porođajem, abortusom, operacijom ili upotrebom kontraceptivnih sredstava. Bol u donjem delu abdomena, groznica, vaginalni sekret, umor, obilno vaginalno krvarenje

Entezopatija ili entezitis (upala mišića i ligamenata)
Entezopatija je degenerativno oštećenje pripoja tkiva ligamenta, tetive ili fascije za kosti. Može se pojaviti kao rezultat upalnih bolesti, kao što su spondilitis, reumatoidni artritis, psorijatični artritis, enteropatski artritis, kada se naziva entenzitis. Generalno se smatra procesom, a ne stanjem. Svaki zglob u telu može doživeti entezopatiju. Muškarci i žene su pogođeni jednako. Pojedinci s dijagnozom upalnog oboljenja su pod najvećim rizikom za razvoj entezopatije. Bol u zglobovima, oticanje zglobova, crvenilo i visoka temperatura.

Epiduralni hematom (nakupljanje krvi između moždane opne i lobanje)
Krvni ugrušak koji se formira između lobanje i spoljašnjeg moždanog omotača, koji se zove dura. Krvarenje je često posledica oštećenja arterije nakon povrede lobanje ili druge povrede glave. Krvarenje se može brzo pojaviti i dovesti do povreda mozga i smrti. Povremeno pacijenti doživljavaju lucidne periode, kad se njihovi početni simptomi poboljšaju, pre nego im se stanje pogorša i oni izgube svest. Glavobolja, povraćanje, konfuzija, napadi, koma, slabost, smrt. Povremeni lucidni periodi nastaju kada se pacijentovi simptomi poboljšaju pre nego što dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja.

Epiglotitis (teška infekcija poklopca grla)
Epiglotis je mala struktura tkiva koja visi na zadnjem delu grla i kao poklopac zatvara ulaz u grkljan i dušnik i tako štiti disajne puteve od ulaska hrane i tečnosti. Epiglotis se može inficirati ili upaliti (epiglotitis) i oteći. Otok može blokirati disajne puteve i dovesti do smrti. Blokada protoka vazduha je češća kod dece.Bakterija Haemophilus influenzae je najčešći uzročnik epiglotitisa. Otkako je vakcinisanje dece na Haemophilus influenzae postalo uobičajeno, broj slučajeva epiglotitisa se smanjio. Bol u grlu, bol pri gutanju, glasno disanje, teškoće pri gutanju ili govoru, povišena temperatura, balavljenje, ukočen vrat.

Erizipel (crveni vetar, bakterijska infekcija kože)
Kožna infekcija koju izaziva bakterija streptokoka grupe A. Može da se javi i kod dece i kod odraslih. Posekotina na koži, problemi sa drenažom limfe i kožni čirevi uvećavaju rizik od infekcije. U 20% slučajeva zahvata lice. Visoka temperatura i groznica. Na koži izbijaju plikovi, postaje crvena i otečena, topla i osetljiva na dodir. Ivice zahvaćenog dela kože su izdignute i obično su zahvaćeni obrazi i nosna kost.

Ezofagealni spazam (bolne kontrakcije mišića jednjaka)
Ezofagus (jednjak) je cev koja povezuje usta i želudac. Spazam je poremećaj pokretljivosti ezofagusa koji karakteriše prevelik broj kontakcija čime se otežava normalano kretanje hrane niz jednjak. Simptomi mogu biti izazvani unosom veoma tople ili hladne hrane. Teškoće pri gutanju, bol u grudima, gorušica

Ezofagitis (upala jednjaka)
Jednjak ili ezofagus je cevasti organ koji spaja usta sa želucem. Ezofagitis je upala sluzokože jednjaka. Upala jednjaka se može desiti zbog infekcije, zračenja, kiseline i drugih iritanata. Najčešći uzrok je gastroezofagealni refluks (gorušica), kada se želudačna kiselina vraća u jednjak. Bol prilikom gutanja, simptomi refluksa (gorušica), bol u grudima, mučnina, bol u grlu, promuklost.

Faringitis (infekcija grla)
Akutne upale i infekcije ždrela mogu biti uzrokovane bakterijama ili virusima. Oko 40-60% slučajeva faringitisa izazvano je virusom, a oko 15 % je uzrokovano streptokokus bakterijom. Druge bakterije koje mogu da izazovu ovu infekciju su: mikoplazma pneumonije, hlamidija pneumonije i naiseria gonoreje. Većina ovih infekcija su zarazne. Često pranje ruku i pokrivanje usta prilikom kašljanja može smanjiti širenje infekcije. Bol u grlu, groznica, glavobolja, otečeni limfni čvorovi vrata. Virusni uzroci mogu biti povezani sa curenjem iz nosa i slivanjem sekreta niz zadnji zid ždrela. Teži slučajevi mogu izazvati otežano gutanje, otežano disanje i ukočen vrat.

Febrilnost (visoka telesna temperatura)
Visoka telesna temperatura je način na koji telo reaguje na nešto abnormalno u sebi. Visoke temperature same po sebi nisu loše, osim ako ne postanu previsoke ili traju predugo, mada se možete zbog njih osećati veoma loše. Važniji je uzrok temperature. Visoke temperature mogu da pomognu telu da se izbori sa infekcijama, ali to ne treba da sprečava pacijenta da pokušava da obori temperaturu. Visoke temperature mogu biti izazvane većim brojem uzroka, uključujući: infekcije, reakcije na lekove, reakcije na transfuziju krvi, rak ili autoimune bolesti. Povišena temperatura, slabost, jeza, znojenje, nekontrolisano drhtanje (rigori), nesvestica, bolovi u telu.

Femoralna hernija (bedrena kila)
Opis i siptomi Kila koji gura kroz kanal koji sadrži femoralnu arteriju i venu u prednjem gornjem delu butine. Kile se javljaju kada deo creva ili stomačnih masniog tkiva (omentuma) ispada kroz slabe tačke ili pukotine u donjem trbušnom zidu. Nastala izbočina može biti bolna i povećavati se kada pacijent kašlje, savija se ili podiže težak predmet. Teške hernije mogu prouzrokovati začepljenje creva. Ako lekar ne može kilu gurnuti na mesto, onda se zove zatvorena kila. Neke zatvorene kile mogu blokirati dotok krvi do creva, što rezultira po život opasnim stanjem koje se zove inkarcerirana- uklještena kila. Može se napipati otok ili guka, bol u pogođenom predelu, mučnina, povraćanje. Nastala izbočina može biti bolna i povećavati se kada pacijent kašlje, savija se ili podiže težak predmet

Fibroadenom dojke (benigni čvorovi u dojci)
Opis i siptomi Benigni čvorovi koji se obično sreću kod žena u starijem tinejdžerskom uzrastu i ranim dvadesetim godinama. To su najčešće benigne mase u dojkama. Učestalost raste kod žena u postmenopauzi koje uzimaju hormonsku terapiju. Čvor u dojci, pokretljiv pri dodiru.

Fibrocistične dojke (granulacija tkiva dojke)
Opis i siptomi Uobičajen poremećaj dojke kod žena koji stvara grudvice, čvoriće i bol. Može da pogodi žene od puberteta do 50 godina starosti i javlja se kod oko 20% žena. Mora se razgraničiti od masa u dojkama koje mogu da budu kancerozne. Grudvice i čvorići u dojci, bol u dojci.

Fibromijalgija (hroničan mišićnoskeletni bol)
Opis i siptomi Karakteriše je hroničan, široko rasprostranjen bol i osetljivost u više delova tela. Može biti povezana s poremećajem spavanja, umorom i slabom koncentracijom. Poremećaj se najčešće javlja među ženama između 20 i 50 godina starosti. Bol, bolni zglobovi, mišićni bolovi i grčevi, slabost, malaksalost, umor posle spavanja.

Fobije (iracionalni strahovi)
Opis i siptomi Uporan, iracionalan i preteran strah od određenog objekta, situacije, aktivnosti, ambijenta ili čak telesne funkcije. Pacijenti obično prepoznaju da je strah neprimeren situaciji, ali ne mogu da kontrolišu svoje emocije ili odgovor. Izbegavanje objekta ili onog što izaziva fobiju može uticati na pacijentov društveni život i rad. Izloženost objektu od kog se strahuje izaziva reakciju anksioznosti; anksioznost i nelagodnost nisu srazmerni stvarnoj pretnji od objekta od kog pacijent strahuje. Ostali simptomi uključuju prekomerno znojenje, lupanje srca, hiperventilaciju, depresiju.

Fokalni napad (parcijalni epileptični napad)
Opis i siptomi Parcijalni napad je povezan sa abnormalnim električnim pražnjenjem u mozgu. Uobičajeno, elektručni signali u mozgu teku regularnim kontrolisanim tokovima. Kod parcijalnog napada, normalni električni tokovi su prekinuti, što dovodi do abnormalnog električnog pražnjenja u jedanom delu mozga. Simptomi mogu da budu različiti i zavise od toga gde u mozgu dolazi do pražnjenja. Prosti parcijalni napad ne dovodi do promena u svesnosti tj. gubljenja svesti, kao kod kompleksnog parcijalnog napada. Simptomi su veoma različiti i zavise od pogođenog područja mozga. Mogu da uključe simptome kao što su trzaji na jednu stranu ili ukočenost, nevoljno okretanje glave ili očiju na jednu stranu, utrnulost ili poremećaje vida (svetlaci, zamućen vid). Neki pacijenti pogođeni parcijalnim napadom u delu mozga koji se naziva temporalni režanj, navode čudne mirise ili ukuse koji ne pripadaju stvarnim predmetima ili hrani.

Fraktura (prelom kosti)
Opis i siptomi Fraktura je prelom kosti. Fraktura može biti prosta ili složena (prelom na više mesta, segmentarni prelom). Fraktura može krvariti u okolno tkivo što rezultira podlivima i u težim slučajevima, po udove opasnim stanjem, kompartment sindromom. Fraktura može povrediti susedne nerve, tetive i krvne sudove. Bol, otok, deformitet, oduzetost. U trenutku povređivanja može se čuti zvuk pucanja.

Fraktura femura (prelom butne kosti)
Faktura femura je prelom butne kosti. Butna kost je jaka kost i potrebna je ogromna sila da bi se ona slomila. Najčešći uzroci loma su pad s visine, automobilska nesreća i osteoporoza. Lečenje zavisi od mesta, ozbiljnosti povrede i uzrasta pacijenta. Fraktura može oštetiti susedne nerve i krvne sudove. Prelomi femura mogu obilno krvariti i biti opasni po život. Bol, deformacija gornjeg dela noge, nemogućnost pomeranja noge, oticanje noge, oduzetost, osetljivost.

Fraktura glave radijusa (prelom lakta)
Do fraktura lakta najčešće dolazi kad osoba padne i dočeka se na ispruženu ruku. Ponekad početni rendgen ne pokazuje frakturu, ali pokazuje tečnost u zglobu od krvarenja. Većina pacijenata se u potpunosti izleči za 3-4 nedelje imobilizacije. Bol laktu, otok lakta, bol pri okretanju ruke, osetljivost spoljašnje strane lakta.

Fraktura humerusa (prelom ramene kosti nadlaktice)
Humerus je kost koja spaja rame i lakat. Prelom humerusa je čest u svim starosnim dobima i obično nastaje kao posledica direktne traume, kao što je pad na ruku. Tretman zavisi od mesta preloma, težine povrede i uzrasta pacijenta. Prelom može oštetiti susedne nerve i arterije. Bol, deformitet ruke, nesposobnost da se ruka pomeri, otok ruke, utrnulost, osetljivost.

Fraktura kičmenog pršljena (prelom leđnog ili vratnog pršljena)
Kičmeni pršljenovi- vertebre su kosti u vratu i leđima. Frakture su prelomi kostiju. Težina frakture pršljena zavisi od njenog mesta i da li fraktura utiče na kičmenu moždinu ili ne. Najčešća fraktura je kompresiona fraktura donje torakalne i lumbalne kičme. Ona se obično javlja kod starijih pacijenata i može biti posledica manje traumatske povrede kao što je nagli sed. Frakture vertebre mogu biti pravi hitni slučajevi ako je povređena kičmena moždina. Simptomi slabosti, utrnulosti i/ili gubitka kontrole nad radom creva ili bešike mogu da zahtevaju hitno zbrinjavanje. Bol u leđima koji može da postane hroničan, gubljenje na visini, grba na leđima (kifoza), utrnulost, slabost, gubitak kontrole nad radom creva ili bešike.

Fraktura kuka (prelom kuka)
Femur ili butna kost, spaja se sa karlicom u zglobu kuka. Frakture kuka su prelomi u gornjem delu femura, na mestu gde se spaja s karlicom. Oko 50% pacijenata s frakturom kuka je starije od 80 godina. Ovi prelomi se moraju lečiti, a ako se ne tretiraju, imaju veliki procenat smrtnosti. Većina ih je povezana s osteoporozom i dešava se prilikom pada. Bol u kuku, kraća noga, bol u kolenu, nesposobnost da se hoda, bol pri stajanju.

Fraktura orbite
Prelom kostiju u predelu oko oka, koji je obično posledica povrede glave ili lica. Najčešća je fraktura donjeg zida (poda) orbite. Fraktura može uključivati sinuse i lobanju i izazvati curenje cerebrospinalne tečnosti kroz nos. Mišići oka mogu biti zaglavljeni u prelomu i to izaziva dvostruku sliku. Bol u oku, modrice oko oka, bol prilikom pokretanja očiju, duple slike, nemogućnost da se oko u potpunosti pokreće, vazduh u mekom tkivu lica, bistra tečnost koja curi iz nosa.

Fraktura podlaktice (prelom podlaktice)
Podlaktica je deo ruke izmedju lakta i zgloba šake. Podlaktica se sastoji od dve kosti koje se zovu radius (žbica) i ulna (lakatna kost). Prelom je uobičajen u svim uzrastima i obično se javlja usled direktne traume, kao što je pad na ruku. Tretman zavisi od lokacije, ozbiljnosti povrede i starosti pacijanta. Prelom može oštetiti okolne nerve i krvne sudove. Bol, deformitet ruke, nemogućnost pokretanja ruke, otok ruke, utrnutost, osetljivost

Fraktura potkolenice (prelom potkolenice)
Potkolenica je deo tela između kolena i stopala. Potkolenica se sastoji od dve kosti koje se zovu tibija i fibula. Tibija je vrlo jaka kost i nalazi na unutrašnjoj strani potkolenice, dok je fibula mnogo tanja kost i nalazi se sa spoljašnje strane. Frakture potkolenice su najčešće frakture dugačkih kostiju. Lečenje zavisi od mesta preloma, ozbiljnosti povrede i uzrasta pacijenta. Fraktura može oštetiti susedne nerve i krvne sudove. Bol, deformitet potkolenice, nemogućnos pomeranja noge, otok, utrnulost, osetljivost.

Fraktura rebra (prelom rebra)
Opis i siptomi Obično se javlja posle povrede grudi tupim udarom. Češća je kod starijih osoba ili onih sa slabim kostima i u toj grupi može se dogoditi i od kašlja.Povređeno rebro može probiti plućno krilo (izazvati pneumotoraks) ili izazvati podliv na plućima (kontuzija). Višestruki prelomi rebara mogu sprečiti normalno disanje i biti opasni po život. Bol u grudima, lokalizovan bol u grudima pri disanju, osetljivost grudi na dodir, vazduh u mekom tkivu grudi, kratak dah.

Fungoidna mikoza (kožni T- ćelijski limfom)
Fungoidna mikoza je redak oblik ne-Hočkinovog limfoma koji rezultira crvenim pečatima i lezijama na koži. Najčešće se sreće kod osoba starijih od pedeset godina. Ova bolest ima tendenciju češće pojave kod muškaraca i tamnoputih rasa. Simptomi obuhvataju crvene lezije na koži koje svrbe, tvrde plakove na kože, zajedno sa zadebljanom kožom.

Gastritis (upala sluzokože želuca)
Iritacija, upala, erozija ili infekcija sluzokože želuca. Može biti akutna ili hronična. Gastritis može biti sa prisutnom erozijom želuca ili sa čirom na želucu. Infekcije bakterijom Helicobacter pylori (H. pylori) mogu povećati učestalost i ozbiljnost bolesti. Sledeći uslovi povećavaju rizik od ovog poremećaja: konzumiranje alkohola, korišćenje nesteroidnih protivupalnih lekova (ibuprofen, naproksen, aspirin), pušenje i teške bolesti ili stres (kao što su infekcije ili traume). Bol u stomaku, mučnina, povraćanje, crna stolica (melena), krvava stolica, osećaj pečenja u grudima. Gastritis ne mora uzrokovati simptome.

Gastroenteritis (crevna infekcija)
Upala sluzokože želuca i / ili creva. To je jedan od najčešćih uzroka mučnina, povraćanja i proliva. Gastroenteritis ima brojne uzroke: uključujući infektivne organizme (viruse, bakterije, itd), trovanje hranom i stres. Ovaj poremećaj može biti vrlo ozbiljna kod vrlo mladih i vrlo starih jer uzrokuje dehidraciju opasnu po život. Globalno, ovo je jedan od vodećih uzroka smrti pacijenata svih životnih doba. Mučnina, povraćanje, proliv, grčevi ili bol u trbuhu, groznica, slabost, vrtoglavica. Ponekad, krvarenje komplikuje gastroenteritis.

Gastroezofagealni refluks (GEFR, gorušica)
Vraćanje sadržaja iz stomaka nazad u ezofagus (jednjak) prouzrokuje gastroezofagealni refluks ili gorušicu. Digestivna tečnost u stomaku iritira zid jednjaka i ako ovo stanje traje dugo, može oštetiti jednjak. U oštećenje jednjaka spade suženje (ahalazija) i stanje nazvano Baretov jednjak (premaligna promena u ćelijama donjeg dela ezofagusa). Simptomi se mogu pogoršati ako osoba spava na leđima. Sledeća stanja povećavaju rizik od pojave ovog oboljenja: upotreba alkohola, gojaznost, pušenje, trudnoća, dijabetes i skleroderma. Osećaj pečenja u grlu i grudima, gorak ukus u ustima, bolan osećaj pečenja u grudima koji nestaje upotrebom antacida, vraćanje hrane u grlo, hroničan kašalj, promuklost

Gastropareza (poremećaj mišićne pokretljivosti želuca)
Mišići želuca ne rade kako treba i time sprečavaju potiskivanje hrane u creva, što dovodi do mučnine, povraćanja i bola u želucu. Normalni mišići želuca se grče i potiskuju hranu u prvi deo creva (dvanaestopalačno crevo). Kod gastropareze se mišići ne grče. Smatra se da je primarni uzrok ovog poremećaja oštećenje pneumogastričnog živca koji upravlja mišićima želuca. Najčešći uzroci suoštećenja vagusa, nerva koji kontroliše ove kontrakcije, operacija i bolesti poput dijabetesa, skleroderma, uzimanje lekova (narkotika, antidepresiva), anoreksija, Parkinsonova bolest i hipotiroidizam. Gastropareza može da dovede do neuhranjenosti, prekomernog razmnožavanja bakterija u želucu i fluktuacija nivoa šećera u krvi. Bol u stomaku, nadimanje stomaka, mučnina, povraćanje, varijacije u nivou šećera u krvi, slab apetit, gubitak u težini, neuhranjenost i gorušica.

Genitalni herpes (infekcija HSV tipa 2)
Opis i siptomi Herpes je polno prenosiva bolest izazvana virusom herpes simplex (HSV). HSV-tip 1 obično izaziva oralne lezije kao što je groznica na ustima ili licu (oralni herpes). HSV-tip 2 po pravilu zahvata genitalno područje (genitalni herpes). Kad se jednom dobije, HSV virus ne može da se odstrani iz organizma, ali ne mora da izaziva nikakve simptome tokom dužih perioda (može da ostane uspavan). Kad je uspavan, ovaj virus živi u nervnim ćelijama. Kad pacijent pretrpi emotivni ili fizički stres, lezije HSV mogu da se vrate. Bolni plikovi i crveni otoci u zahvaćenom području koji se periodično vraćaju

Giht (upala zglobova usled povećanog nivoa mokraćne kiseline)
Pojavljuje se kada postoji neravnoteža između proizvodnje i izlučivanja mokraćne kiseline. Kristali mokraćne kiseline nakupljaju se u zglobovima i dovode do akutne upale. Napadi se obično ponavljaju i najčešće se javljaju u nožnom palcu, nozi, gležnju, kolenu i šaci. Bol može biti težak i povećava se čak i od najmanjeg dodira zahvaćenog zgloba. Bol, otok, crvenilo, osećaj vreline u zahvaćenom zglobu.

Glaukom (povišeni očni pritisak)
Glaukom (povišeni očni pritisak ) je poremećaj koji izaziva prekomerno stvaranje tečnosti u prednjem delu oka. U normalnim okolnostima, proizvedena tečnost se apsorbuje u istoj meri. Kada je ova ravnoteža poremećena, pritisak se povećava. Ako se abnormalno visok očni pritisak ne smanji, očni nerv može pretrpeti oštećenje i to može dovesti do gubitka vida. Smanjen vid, bol, mučnina, vizuelni poremećaji, glavobolja, crvenilo očiju.

Gljivična infekcija vagine (vaginalna kandidijaza)
Opis i siptomi Kvasne gljivice su vrsta gljivica i obično inficiraju vaginalni prostor. Najčešći organizam je Candida albicans (bela kandida). Ove infekcije se češće javljaju posle uzimanja antibiotika. Antibiotici ubijaju normalne bakterije koje žive u vagini, dozvoljavajući tako gljivicama da rastu bez konkurencije. Abnormalni vaginalni sekret, vodenast sekret, beli sekret, gust beli gromuljičast sekret (kao sitan sir), oticanje kože vulve, bol pri polnom odnosu, bolno uriniranje, crvenilo vulve, svrab vagine i usmina, žarenje.

Gojaznost
Opis i simptomi Gojaznost je povećanje ukupne telesne masti ili bar 20% povećanja nečije idealne telesne težine. Gojaznost je u porastu u poslednjih 20 godina. Jedna kalkulacija gojaznosti je indeks telesne mase ili BMI (body mass index), koji se dobija tako što se telesna težina u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima. Američko ministarstvo zdravlja i ljudskih resursa postavilo je BMI kalkulator na http://www.nhlbisupport.com/bmi/. Normalan BMI = 18.5-24.9; blaga gojaznost = 25.0-29.9; gojazan = 30 ili više; morbidno gojazan = 40 ili više. Gojaznost je drugi vodeći uzrok smrtnosti (posle pušenja) i povezan je sa tipom 2 dijabetesa, povišenim holesterolom, bolestima srca, artritisom, kamenom u žuči, opstruktivnom apnejom (pauze u disanju) i rakom. Postoje mnogi uzroci gojaznosti, od genetskih faktora i životne sredine do određenih stanja, uključujući Kušingovog sindrom, hipotireozu i lekove, kao što su steroidi. U velikoj većini slučajeva sekundarni uzrok nije utvrđen. Simptomi gojaznosti dolaze od bolesti koje gojaznost izaziva, hormonalni poremećaj, artritis, bolesti srca, kamen u žuči, apneja, nisko samopoštovanje. Ovi simptomi uključuju: bol u leđima, kukovima, kolenima, skočnom zglobu, bol u vratu, bol u grudima, probleme s disanjem, tugu, depresiju, hrkanje, osip u naborima kože i preterano znojenje.

Grčevi u mišićima (mišićni spazam)
Spazam mišića se obično javlja posle napornog vežbanja. Pogođeni mišić se nekontrolisano grči i neće da se opusti. To se može dogoditi u bilo kom mišiću u telu, ali obično pogađa noge (naročito listove), ruke i vrat. Ostali uzroci uključuju dehidraciju i hemijske promene u telu pacijenta koje podrazumevaju nenormalne nivoe minerala u krvi. Nizak nivo kalijuma, magnezijuma i kalcijuma su najčešći uzroci grčeva, ali ponekad se uzrok ne može naći. Ređe se grčenje mišića događa ako je nerv u mišiću povređen ili iritiran. Nekontrolisano grčenje mišića, bol u mišiću, nemogućnost opuštanja mišića, gubitak funkcije mišića tokom grča, drhtanje mišića.

Hemangiom (urođeni crveni beleg)
Hemangiomi su abnormalna koncentracija tj. povećanje broja krvnih sudova u koži ili unutrašnjim organima. To su benigne izrasline i ne mogu da metastaziraju (prošire se po telu). Većina hemangioma se nalazi na glavi i vratu. Češće se javljaju kod blizanaca, žena i pripadnika bele rase. Simptomi obuhvataju crvene, prokrvljene izdignute lezije ako se hemangiom nalazi na koži. Hemangiomi na organima retko izazivaju simptome. Ponekad mogu da izazovu bol, krvarenje ili svrab

Hematom (podliv, modrica, kontuzija kože)
Opis i siptomi Modrice se razvijaju kada se mali krvni sudovi ispod kože pokidaju ili puknu, najčešće od tupe povrede ili nagnječenja. Krv curi u tkiva pod kožom i izaziva modre tragove. Bol, otok, plavičasti tragovi, osetljivost. S vremenom koža menja boju iz crvene, plave ili ljubičaste u zelenu, žutu ili smeđu.

Hemijska opekotina
Hemikalije koje dodirnu kožu mogu dovesti do reakcija na koži. Neke se mogu apsorbovati i uticati i na telo. Treba posumnjati na hemijsku reakciju kada se reakcija događa posle novog izlaganja bilo kojoj hemikaliji. Često se vidi odmah, ali dešava se i da se vidi tek nakon dugotrajnog korišćenja. Kod dece s novim neobjašnjivim kožnim reakcijama treba uzeti u obzir hemijsku opekotinu. Sve hemikalije držite van domašaja dece. Kožne reakcije su: crvenilo, bol, svrab, peckanje, osetljivost na dodir, osip. Ako se hemikalija apsorbuje, reakcije su: bol u stomaku, poteškoće s disanjem, jarko crvena ili plavičasta koža i usne, konvulzije, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, slabost.

Hemohromatoza (prezasićenost gvožđem)
Nasledni poremećaj koji uključuje apsorbovaje i zadržavanje previše gvožđa.Višak gvožđa je sačuvan u celom telu, ali koncentrisan u jetri, srcu i pankreasu. Ta abnormalna akumulacija gvožđa uzrok je insuficijencije jetre (ciroza), bolesti srca (kongestivne insuficijencije srca) i raka. Tretman uključuje uklanjanje krvi iz tela radi smanjenja nivoa gvožđa. Bolovi u trbuhu, umor, tamnija boja kože, bol u zglobovima, nedostatak energije, gubitak dlaka na telu, gubitak seksualne želje, impotencija, visok nivo glukoze, nizak nivo tiroidnih hormona, gubitak težine i slabost. Napredna bolest uzrokuje insuficijenciju jetre, rak jetre, ubrzano disanje i nesvesticu.

Hepatitis (upala jetre)
Hepatitis je upala jetre. Uzroci zapaljenja jetre obuhvataju: infekciju, unošenje u organizam toksina, alkohola ili autoimuno oboljenje. Infekcije su najčešće izazvane virusima. Ima mnogo tipova virusnog hepatitisa ali su tipovi A, B i C najčešći. Tipovi B i C mogu da izazovu hroničnu infekciju i rezultiraju cirozom i smrtnim ishodom. U lakšim slučajevima ne mora da bude nikakvih simptoma. Kada su simptomi prisutni, obuhvataju: bol u gornjem desnom delu stomaka, mučninu, gubitak apetita, povraćanje, groznicu sa visokom temperaturom, žutu kožu- žuticu, tamnu mokraću

Hepatitis A
Hepatitis A je virusna infekcija koja oštećuje jetru. Većina slučajeva simptomi hepatitisa A su blagi i nestaju nakon nekoliko nedelja.Virus se obično stiče jedenjem kontaminirane hrane, ali se može dobiti analnim seksualnim odnosom. Ljudi koji jedu kontaminirane ljuskare i školjke ili radnici u vrtićima imaju tendenciju najvišeg rizika za dobijanje ove bolesti. Simptomi mogu uključivati umor, gubitak apetita, groznicu, mučninu i bol u stomaku. Neki ljudi imaju žuticu (žutilo kože i očiju).

Hepatitis B
Javlja se usled oslabljenog područja mišićnog tkiva trbušnog zida. Ovo oslabljeno područje ne može da drži tkiva koja se nalaze u abdomenu i dolazi do probijanja ili hernije. Hernija može sadržati masti, creva ili druga tkiva. Hernija obično ispada usled neke aktivnosti koja povećava pritisak na abdomen, kao što su podizanje teških predmeta ili naprezanje prilikom pražnjenja creva. Hernija često prolazi bez potrebe za ikakvom intervencijom, a nekada je potrebno da se nežno gurne nazad u abdomen. Ako se sadržaj hernije zaglavi na oslabljenom mestu, može doći do tzv. uklještene hernije. Neke hernije ovog tipa mogu da prouzrokuju zastoj creva (opstrukcija creva). Ako se uklještena hernija ne oslobodi, sadržaj iz hernije može da otekne, krvari i nekrozira. Ovaj tip hernije se naziva strangulacija. Najopasniji oblik ove vrste hernije sadrži creva i ukoliko se ne leči može dovesti do pucanja creva i infekcije koja je opasna po život (peritonitis). Najčešća vrsta hernija je preponska kila. Druge vrste hernija nastaju: na mestu nezaraslog ožiljka posle operacije (inciziona hernija), na trbušnom zidu (ventralna hernija) i oko pupka (umbilikalna hernija). Bol u predelu abdomena, kilni sadržaj u trbušnom zidu, kilni sadržaj u preponama ili skrotumu, kilni sadržaj koji se povećava naprezanjem, povraćanje, nadutost u predelu abdomena. Ako se razvije uklještenje ili strangulacija, pacijent može da oseti jak bol u abdomen, neprestano da povraća, da ima groznicu, izgubi svest, pa čak i da dođe do smrtnog ishoda.

Herpes simplex infekcija (virusna infekcija)
Virus koji izaziva bolne plikove na koži i sluzokoži. Javljaju se oko usta, usana i genitalija. Herpes simplex tipa 1 (HSV-tip 1) stvara oralne rane u vidu groznica na ustima ili licu (oralni herpes). HSV-tip 2 tipično zahvata genitalno područje (genitalni herpes). Kada se jednom dobije infekcija, plikovi mogu da se zaleče ali virus ostaje uspavan u nervnim ćelijama. Kad pacijent pretrpi emocionalni ili fizički stres, HSV lezije mogu da se vrate na neko područje kože. Virus je vrlo zarazan i prenosi se fizičkim kontaktom poput poljupca ili polnog odnosa. Bolni plikovi, crvene otekline, plikovi iz kojih curi gnoj, uobičajeno je ponovno pojavljivanje na istom mestu.

Herpes zoster
Opis i siptomi Virusna infekcija koju izaziva varičela zoster virus (reaktivirani virus ovčijih boginja). Nakon oporavka od ovčijih boginja, neke čestice virusa mogu živeti decenijama. Ti preživeli virusi žive u klasterima nervnih ćelija, koji se zovu koreni nerva, gde su zaštićeni od vašeg imunološkog sistema. Virus se ponovo pojavljuje mnogo godina kasnije i izaziva bolne lezije koje izgledaju poput bubuljica. One se obično pojavljuju na samo jednoj strani tela i lokalizovane su na jednom području. Stres, starost i druge infekcije mogu izazvati ponovnu aktivaciju virusa. U početku koža bridi i peče, posle čega sledi bol koji može biti intenzivan. Kasnije se razvija osip koji se sastoji od modrica, plikova, bubuljica i krasta. Osip je obično samo na jednoj strani tela i na jednom području. Nažalost, neki pacijenti mogu imati trajne simptome i pošto se osip povuče. To se zove postherpetična neuralgija.

Herpetični stomatitis (virusna infekcija usta)
Zarazna virusna bolest izazvana virusom tipa herpes simpleks 1 (HSV). Kod male dece to može biti njihova prva izloženost herpes virusu, koja rezultira sistemskom bolešću s visokom temperaturom, plikovima, čirevima u ustima i upalom desni. Odrasli mogu imati ponavljene manifestacije samo kao "groznice". Groznice mogu nestati iako HSV virus ostaje neaktivan unutar nervnih ćelija. Kada pacijent doživi emocionalni ili fizički stres, lezije HSV-a se mogu vratiti. Visoka temperatura, plikovi i čirevi u ustima, loš apetit, balavljenje, otežano gutanje, otečene desni.

Hidrocefalus (povećana količina cerebrospinalne tečnosti)
Povećana količina cerebrospinalne tečnosti u komorama mozga (ventrikuli) često je povezana sa visokim pritiskom unutar i oko mozga. Komore su šupljine u mozgu. Cerebrospinalna tečnost prolazi kroz komore, izlazi u male šupljine i dolazi do područja oko mozga i kičmene moždine. Neprestano se stvara nova cerebrospinalna tečnost unutar komora mozga i ponovo se apsorbuje kroz površine oko mozga. Cerebrospinalna tečnost prolazi između komora kroz kanale. Hidrocefalus se može javiti kao posledica začepljenja ovih kanala (opstruktivni hidrocefalus) ili poremećaja reporpcije cerebrospinalne tečnosti (malresorptivni hidrocefalus). Simptomi zavise od uzroka hidrocefalusa i brzine pojave oboljenja. Kod dece može doći do širenja fontanele (mekog dela lobanje na vrhu glave), abnomarnog uvećanja glave, slabog razvoja, osetljivosti, lošeg apetita, povraćanja, napada i spazama mišića. Kod starije dece i odraslih, opstruktivni hidrocefalus može biti praćen: glavoboljom, smetnjama vida (zatamnjena i dupla slika), mučnina, povraćanje, problem sa koncentracijom, promena ponašanja. Kod starijih ljudi: gubitak pamćenja i konfuzija, problem sa hodanjem, nekoordinisanost pokreta, inkontinencija bešike.

Hijatus hernija (želudačna kila)
Deo želuca u vidu kilnog proširenja (hernije) prodire na gore u grudni koš, kroz otvor (hiatus) u dijafragmi. Dijafragma je mišić koji razdvaja grudni koš od trbušne duplje i služi za disanje. Hijatus hernija može da omogući ulazak kiseline u jednjak, što izaziva bol i ulceraciju jednjaka. Hijatus hernija može da bude bez simptoma. Ipak, uobičajeni su bol u grudima, bol pri gutanju, podrigivanje i gorušica (gastroezofagealni refluks, GEFR).

Hiperparatireoidizam (povišen nivo paratireodnog hormona)
Prekomerno izlučivanje paratiroidnog hormona, koje dovodi do povišenog nivoa kalcijuma u krvi. Postoje četiri paratiroidne žlezde, koje se nalaze u vratu, pored tiroidne žlezde. Postoje dve vrste paratireoidizma: primarni i sekundarni. U slučaju primarnog tipa, jedna od žlezda proizvodi previše hormona obično zbog nekancerogene izrasline na žlezdi, koja se zove adenom ili zbog raka na žlezdi. Sekundarni tip se javlja kada drugo oboljenje izaziva nizak nivo kalcijuma u krvi, što rezultira povišenim nivoom paratiroidnog hormona. Najčešći uzroci ovog tipa oboljenja su nesposobnost creva da apsorbuju kalcijum, nedostatak vitamina D ili bubrežna insuficijencija. Povišen nivo kalcijuma dovodi do osteoporoze, kamena u bubregu, hipertenzije, pankreatitisa, čira na dvanaestopalačnom crevu i srčanih bolesti. Simptomi su posledica povišenog nivoa kalcijuma i uključuju: bol u leđima, bol u kostima, gubitak na visini, krhke kosti, kamenje u bubregu, pojačano mokrenje, bol u stomaku, depresiju, mučninu, povraćanje, pojačanu žeđ i umor.

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)
Postoje dva parametra prilikom merenja krvnog pritiska, od toga prvi broj predstavlja sistolni pritisak (normalno manji od 140), a drugi dijastolni (normalno manji od 90). Hipertenzija obično nije propraćena simptomima, ali je ona glavni faktor rizika za nastanak niza ozbiljnih dugoročnih problema, uključujući srčane napade, šlog i bolesti bubrega. Obično nisu prisutni. Ako je nivo pritska veoma visok, sledeće što se može iskusiti jeste: bol u grudima, glavobolja, otežano disanje, konfuzija.

Hipertenzivna kriza (veoma povišen krvni pritisak)
Opasno podizanje krvnog pritiska sa akutnim oštećenjem organa (obično mozga, srca i / ili bubrega) i eventualnim trajnim oštećenjem. Da bi se proces sanirao i izbegle posledice, krvni pritisak se smanjuje agresivno tokom nekoliko minuta do jednog sata. Okidači uključuju neuzimanje lekova za povišeni krvni pritisak, naglo prekidanje uzimanja leka za povišeni krvni pritisak, zloupotrebe narkotika (kokain, metamfetamin) i lekova, ozbiljno povišen nivo hormona štitne žlezde. Bol u grudima, nedostatak vazduha, glavobolja, konfuzija, slabost, umor, letargija, smanjeni izlučivanje urina.

Hipertireoidizam (povišeni nivo hormona štitne žlezde)
Opis i siptomi Previše tiroidnog hormona. Štitna žlezda se nalazi u podnožju vrata i proizvodi tiroidni hormon i kalcitonin. Tiroidni hormon je integralni kontrolor metabolizma tela. Hipertireoza (previše tiroidnog hormona) nastaje kada štitna žlezda proizvode preveliku količinu hormona štitne žlezde ili kada se popije previše lekova sa tiroidnim hormonom. Ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, dijareja, gubitak težine, tremor, anksioznost, groznica, povraćanje, nervoza, netolerancija na toplotu, povećan apetit, umor, izbuljene oči. Tzv. tiroidna oluja ili tiroidna kriza izaziva naglo intenziviranje simptoma. Tiroidna oluja se dešava kada štitna žlezda iznenada oslobađa velike količine hormona u kratkom periodu.

Hipertrofična kardiomiopatija (zadebljao srčani mišić)
Srčani mišić postane abnormalno debeo (hipertrofiran). Zadebljani srčani mišić može da blokira odvod krvi i dovede do srčane insuficijencije ili opasnog, nestabilnog srčanog ritma (aritmije). Ovaj poremećaj može da bude nasledan. Ponekad pacijenti nemaju nikakve simptome ovog oboljenja dok ne kolabiraju i umru od aritmije. Bol u grudima, kratak dah, zamor, palpitacije, gubitak svesti, osećaj ljuljanja u glavi, kratak dah pri fizičkoj aktivnosti.

Hiperventilacija (produbljeno disanje)
Opis i siptomi Disanje je prekomerno u odnosu na metaboličke zahteve tela. Nivoi ugljendioksida opadaju i izazivaju promene u telesnom odnosu kiselina i baza i nivou kalcijuma. Pacijenti osećaju utrnulost oko usta i u rukama i stopalima. Može da se javi spazam ruku i stopala. Uzroci uključuju anksioznost (kao kod napada panike), trudnoću i određene lekove. Oboljenja i infekcije srca i pluća takođe mogu da dovedu do hiperventilacije. Ubrzano i duboko disanje, utrnulost oko usta, utrnulost u rukama i stopalima, spazam u rukama i stopalima.

Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi)
Opis i simptomi Uzroci hipoglikemije uključuju: 1) uzimanje previše insulina ili oralnih lekova za dijabetes; 2) nedovoljno konzumiranje hrane ili tečnosti 3) bolesti jetre; 4) prekomerni unos alkohola. Ponekad se uzrok za hipoglikemiju ne može naći. Ako je teška, a ne leči se, može dovesti do moždanog udara i smrti. Glad, razdražljivost, konfuzija, konvulzije, nesvestica, vrtoglavica, znojenje, smrt.

Hipohondrija
Opis i siptomi Hipohondrija je poremećaj koji se ogleda u pacijentovoj opsednutosti svojim fizičkim zdravljem i strahom od ozbiljne bolesti, bez objektivne osnovanosti. Normalne senzacije i manji fizički problemi se tumače kao simptomi veoma ozbiljne bolesti. Medicinsko objašnjenje i uveravanje ili čak medicinski pregled često ne razuveravaju pacijenta. Hipohondrija je povezana s drugim psihijatrijskim poremećajima kao što su anksioznost, opsesivno-kompulsivni poremećaj i depresija. Simptomi uključuju preokupiranost bolešću, pogrešno tumačenje telesnih simptoma i neosnovani strah od ozbiljne bolesti.

Hipoksija (nedostatak kiseonika)
Opis i siptomi Stanje koje karakteriše nizak nivo kiseonika u krvi i tkivima. Za adekvatan nivo kiseonika u krvi neophodno je pravilno funkcionisanje disjnih puteva, pluća i srca. Svaki poremećaj u nekom od tih organa može izazvati hipoksiju. Hipoksija može biti uzrokovana infekcijom (sepsom), infekcijom pluća (kao što je pneumonija), trombom u plućima, srčanom insuficijencijom, opstrukcijom disajnih puteva, dejstvom lekova ili droga, povredom glave. Otežano disanje, konfuzija, cijanoza (pomodrela koža), anksioznost, umor pomoću respiratora

Hipotireoidizam (snižena funkcija štitne žlezde)
Opis i siptomi Snižena funkcija štitne žlezde. Štitasta žlezda nalazi se na prednjem delu vrata. Hormone štitaste žlezde pomaže u kontroli metabolizma. Nizak nivo hormona štitaste žlezde prouzrokovan je poremećajem rada štitne žlezde, hipofize ili hipotalamusa. Osobe koje uzimaju lekove za stvaranje hormona štitne žlezde mogu razviti ovo oboljenje zbog nedovoljne količine leka. Nizak nivo hormona štitne žlezde može uticati na sve funkcije organizma, a u ozbiljnijim slučajevima mogu dovesti do kome (miksedem) i smrti. Nepodnošenje hladnoće, umor, poremećaj menstrualnog ciklusa, neobjašnjiv porast telesne težine, depresija, ispucala i čekinjasta kosa, promuklost, zadebljana koža, oticanje nogu, konfuzija, letargija, koma

HIV / AIDS / SIDA (virus humane imunodeficijencije)
HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije (Human Immunodeficiency virus) koji je uzročnik HIV infekcije, odnosno side ili AIDS-a. Osoba koja ima HIV infekciju (HIV pozitivna osoba) inficirana je HIV-om, može godinama da nema nikakve simptome bolesti, najčešće se oseća sasvim dobro, a s obzirom da može godinama biti bez ikakvih znakova oboljenja, epidemiološki gledano, ovo predstavlja "najopasniji" period za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim zdravo i najčešće nije svesna da je inficirana. AIDS ili sida predstavlja sindrom stečenog gubitka imunološke odbrane organizma i ujedno je poslednji i najteži stadijum HIV infekcije. Stečeni gubitak sposobnosti imunološke odbrane znači da virus postepeno uništava imunološki sistem i sprečava telo da se efikasno brani od infekcija. Definitivnog leka nema, ali su uz upotrebu antivirusnih lekova prognoze odlične. Simptomi akutne infekcije uključuju upalu grla, povišenu temperaturu, bolove u mišićima, umor i oticanje limfnih čvorova. Zatim, tu je period bez simptoma, umor ili samo otok limfnih čvorova, koji može trajati godinama. Mnogi različiti simptomi se mogu javiti, uključujući: proliv, malaksalost, povišenu temperaturu, sor (oralna kandidijaza), česte vaginalne infekcije, glavobolju, čireve u ustima, bolove u mišićima, osip raznih vrsta, uključujući i seboroični dermatitis. Drugi simptomi mogu nastati kada se pacijent inficira drugim virusima, bakterijama ili gljivicama. Klinički simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina od infekcije (najčešće 7 do 10, pa i više godina) i tek kada se pojave kliničke manifestacije bolesti, kažemo da je osoba obolela od AIDS-a.

Holecistitis (upala žučne kese)
Opis i siptomi Začepljenje žučnog protoka može uzrokovati bakterijske infekcije žučne kese (kolecistitis) ili žučnih puteva (kolangitis). Žučni putevi nose žuč od jetre prema žučnoj kesi, a zatim u tanko crevo.Najčešći uzrok blokade je žučni kamenci. Drugi uzrok holecistitisa je nefunkcionisanje žuče kese. Holecistitis usled nefunkcionisanja žučne kese zove se akalkulozni holecistitis. Ova bolest može biti vrlo ozbiljna i dovesti do smrti ako se ne leči. Bol u stomaku (s desne strane gore), povraćanje, groznica, žutilo kože.

Holedoholitijaza (kamen u žučnim putevima)
Prisustvo žučnog kamenca u glavnom žučnom kanalu. Ova bolest izaziva žutilo kože zbog povišenog bilirubina i može da ošteti jetru. To je hitan medicinski slučaj. Kamenci moraju da se odstrane ERCP-om ili hirurški. Abdominalni bol (gornji desni deo abdomena), povraćanje, povišena temperatura, požutele beonjače ili koža

Holelitijaza (kamen u žuči)
Opis i siptomi Kamenje ulazi u žučne puteve i blokira prolaz žuči. Žučna kesa se nalazi u gornjem desnom delu stomaka i skladišti žučne pigmente, koji se luče u jetri i koji bi treblo da se ispuštaju u sistem za varenje. Žučni kamenci nalaze se najčešće u žučnoj kesi, a mogu se naći i u žučnim putevima jetre. Iako su oba pola pogođena, žene za 20% češće obolevaju među starijima od 40 godina. Bol u stomaku (s desne strane gore), povraćanje, groznica, žutilo kože i beonjača.

Hroničan bol
Uzrok hroničnog bola često se može identifikovati, kao što je slučaj sa degenerativnim artritisom u donjem delu leđa ili nekim oboljenjem nerava. Međutim, hroničan bol se takođe može razviti bez ikakvog vidljivog razloga. Uprkos temeljnom ispitivanju i testovima, dešava se da lekar ne može da pronađe određen fizički uzrok. Dugotrajan bol uprkos terapiji. Hroničan bol obično prate depresija i anksioznost.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
Poremećaj koji rezultira iz hroničnog suženja disajnih puteva u plućima. Večina ljudi sa hroničnim bronhitisom imaju u HOBP. Izloženost patogenima kao što je duvanski dim dovodi do inflamacije koja sužava disajne puteve, a može dovesti i do uništavanja plućnog parehnima- emfizema. Primarni uzrok je pušenje mada ne dobiju svi pušači HOBP. Stepen oboljenja i simptomi se u velikoj meri razlikuju. Kratak dah, kašalj, kašalj sa obojenim ispljuvkom, bol u grudima, zviždanje za vreme disanja, zamor, pomodrela koža

Hronična venska insuficijencija (oslabljene vene na nogama)
Nakupljanje venske krvi u nogama, koje izaziva oticanje, proširene vene i otvorene rane- ulkuse. Kad se mišići lista kontrahuju, npr. pri hodanju, oni potiskuju krv kroz vene na nogama nazad prema srcu. Normalno vene na nogama imaju zaliske koji propuštaju krv nagore, ali joj ne dozvoljavaju da se vraća. Kod ovog poremećaja vene ne rade kako treba i dozvoljavaju krvi da se nakupi u nogama.Sledeći uslovi čine pojavu ovog oboljenja verovatnijom: krvni ugrušci (duboka venska tromboza), gojaznost, dugotrajno stajanje, ženski pol, pušenje, porodična istorija ove bolesti, poodmakle godine, ranija fraktura noge ili druga ozbiljna povreda, trudnoća. Oticanje nogu koje se pogoršava pri stajanju, bol u nogama, osećaj težine u nogama, rane na nogama koji ne zarastaju, tamna i zadebljala koža, perutanje kože, svrab, proširene vene.

Hronični pankreatitis (zapaljenje pankreasa)
Hronično zapaljenje pankreasa izaziva stvaranje ožiljaka i destrukciju tkiva pankreasa. U normalnom funkcionisanju pankreas proizvodi digestivne enzime i insulin. Kada je pankreas oštećen, nedostatak enzima za varenje može da izazove dijareju i gubitak težine zbog lošeg varenja. Nedostatak insulina može izazvati dijabetes. Hronični pankreatitis može izazvati konstantan bol u stomku. Najveći uzrok hroničnog pankreatitisa je preterano konzumiranje alkohola. Bolovi u stomaku, bol u leđima, dijareja, masna stolica, groznica, mučnina, slabost, gubitak težine, povraćanje, dijabetes (i sa njim povezani simptomi, kao što su učestalo mokrenje i zamagljen vid)

Impetigo (bakterijska infekcija kože)
Impetigo je česta kožna infekcija. Veoma je zarazna i često pogađa bebe i decu. Kraste se obično formiraju u predelu oko usta i na licu. Bakterija koja je uzročnik najčešće je streptokoka ili stafilokoka. Ove bakterije mogu da dospeju do zdrave kože, ali češće napadaju kožu koja ima neku posekotinu, ujed insekta ili je bila izložena osipu. Ovo oboljenje često prolazi bez lečenja, ali aplikacija lokalnih ili uzimanje oralnih antibiotika smanjuje šansu za pojavu komplikacija. Crveni osip iz kojeg curi tečnost. Osip je često praćen pojavom plikova koji pucaju i pretvaraju se u kraste. Ospi najčešće zahvata lice i predeo oko usta, ali i bilo koji drugi deo tela može oboleti.

Inciziona hernija (postoperativna kila)
Inciziona kila- hernija se javlja zbog oslabljenog dela mišića oko operativne rane. Ovo oslabljeno mesto ne može da zadrži trbušne organe i dolazi do protruzije, odnosno hernijacije, kroz defekt. Hernija može da sadrži masti, creva ili drugo tkivo. Po pravilu se hernija javlja pri aktivnostima koje uvećavaju pritisak u trbušnoj duplji, kao što je podizanje teških predmeta ili naprezanje tokom pražnjenja creva. Često se izbočina sama povlači ili može nežno da se pogura na mesto. Ako se sadržaj hernije zaglavi u defektu, to se zove inkarcerirana (uklještena) hernija. Neke uklještene hernije mogu da izazovu blokadu creva (opstrukciju). Ako se uklještena hernija ne oslobodi, sadržaj hernije može da otekne, ostane bez dovoda krvi i odumre. Ovaj tip hernije se zove strangulirana hernija. Najteži oblici stranguliranih hernija sadrže creva i ako se ne leče mogu da dovedu do rupture creva i potencijalno smrtonosne infekcije (peritonitisa). Bol u trbuhu, masa u trbušnom zidu, masa u preponama ili skrotumu, masa koja raste pri naprezanju, povraćanje, abdominalna distenzija. Ako dođe do inkarceracije ili strangulacije, pacijent može da pretrpi jak bol u trbuhu, uporno povraćanje, povišenu temperaturu, gubitak svesti i smrt.

Infarkt miokarda (srčani udar)
Opis i siptomi Oštećenje ili smrt ćelija srčanog mišića, izazvano začepljenjem arterije (koronarna arterija) koja snabdeva srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama. Simptomi mogu veoma varirati i biti atipični kod starijih osoba, dijabetičara i žena. Najčešći uzrok blokade je taloženje masnih naslaga, zvanih plak, u arteriji (ateroskleroza). Visoki krvni pritisak, visoki holesterol, pušenje, porodična anamneza srčanog udara i dijabetesa povećavaju rizik od srčanog udara. Ako se ne leči, može doći do srčane insuficijencije i smrti i to ponekad vrlo brzo. Bol u grudima (obično se opisuje kao stezanje, gnječenje, pritiskanje, žarenje i slično); neki ljudi mogu osećati malo ili čak nimalo bola u grudima (starije osobe, dijabetičari i žene). Ostali simptomi uključuju: bol u vilici, bol u ruci, bol u leđima, bol u stomaku, otežano disanje, znojenje, mučnina, povraćanje, teskobu, nesvesticu, vrtoglavicu.

Infarkt slezine
Javlja se kada jedno ili više manjih područja u slezini nema dovoljan dotok krvi, često usled ugrušaka koji putuju i blokiraju male krvne sudove u slezini. Slezina se nalazi u gornjem levom delu abdomena, ispod rebara. Ovaj organ uklanja stara crvna krva zrnca i čuva crvena krvna zrnca za slučajeve kada je to telu neophodno. Slezina je takođe važna jer ima zaštitnu funkciju od infekcija, kada uklanja bakterije pokrivene antitelima koji se nalaze u organizmu. Infark slezine nastaje kada je prisutan: veštački srčani zalisci, inficirani srčani zalisci, trombofilija, rak i povreda slezine. Bol u levom gornjem delu abdomena, bol u slabini, groznica, jeza, povraćanje, bol u levom ramenu

Infekcija gonokokom (Neisseria gonorrhoeae, gonoreja)
Opis i siptomi Infektivna polno prenosiva bolest reproduktivnih organa. Zahvata uretru (cev koja vodi urin od bešike van tela) kod muškaraca, a kod žena grlić materice, matericu i jajovode. Kod oba pola neki put mogu da budu zahvaćeni rektum, grlo, zglobovi i oči. Ako se ne leči, gonoreja može da izazove zapaljensko oboljenje male karlice koje može da uzrokuje sterilitet kod žena. Bol tokom uriniranja, iscedak iz vagine odnosno penisa, retko osip i bol u zglobovima.

Infekcija gornjih disajnih puteva (prehlada)
Infekcija gornjih disajnih puteva najčešće traje 2-4 dana. Pacijenti obično imaju blago povišenu temperaturu, zapušen nos, bol u grlu, suvi kašalj i osećaju zamor. Ova infekcija je skoro uvek izazvana virusom. Postoje mnogi virusi koji izazivaju ovu vrstu zarazne infekcije. Simptomi obično počinju nazalnim zagušenjenjem ili curenjem iz nosa i bolom u grlu praćenim kašljem. Kašalj je obično suv ili proizvodi male količine bele, prozirne sluzi. Sluz od curenje iz nosa (rinoreja) je prozirna. Groznica je prisutna, iako nije toliko visoka kao kod drugih virusnih bolesti, kao što je grip. Česti su bolovi u mišićima (mijalgija) i glavobolje. Glavobolja je blaga do umereno ozbiljna.

Infekcija hlamidijom trahomatis (Chlamydia trachomatis)
Opis i siptomi Ovo je jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti izazvana bakterijom Chlamydia trachomatis (hlamidija trahomatis). Bakterija inficira urinarni kanal (uretru) kod muškaraca i žena i grlić materice kod žena. Nelečena infekcija se može proširiti na matericu, jajovode i jajnike i izazvati zapaljensku bolest male karlice, koja može dovesti do neplodnosti i vanmateričnih trudnoća. Većina pacijenata sa ovim stanjem nema nikakve simptome i može da prenese bolest na seksualne partnere i ne znajući da ima hlamidiju. Učestalo mokrenje, peckanje, svrab i bol pri mokrenju, otok u predelu testisa kod muškaraca, a pojačan vaginalni sekret, tupi bolovi u donjem stomaku, krvarenje posle odnosa, bol u toku odnosa kod žena.

Infektivna mononukleoza (EBV)
Infektivno virusno oboljenje uzrokovano Epštajn-Bar virusom. Ovo oboljenje najčešće se javlja kod adolescenata i mlađih ljudi i karakteriše se groznicom, bolom u grlu i umorom. Poznata je kao i "bolest poljupca". Kod nekih pacijenata doći će do uvećanja slezine. Ovo uvećanje može dovesti do otećenja slezine koja može biti opasna po život pri traumi, čak i ako je povreda abdomena mala. Kada osoba jednom oboli od ove infekcije, kasnije celog života ima stečen imunitet na tu bolest. Groznica, bol u grlu, beličaste naslage na krajnicima, uvećani limfni čvorovi, posebno na vratu i pazuhu, loše opšte stanje, pospanost, nelagodnost u gornjem levom delu abdomena, gubitak apetita, bol u mišićima ili ukočenost, osip

Influenca (sezonski grip)
Rasprostranjena, virusna respiratorna infekcija. Zarazna je, s inkubacijom od 24 do 48 sati nakon izlaganja. Postoje tri glavne vrste gripa (A, B, C). Samo tip A može promeniti svoju strukturu iz godine u godinu i tako dobiti sposobnost da proizvede epidemiju. Budući da vrste koje izazivaju epidemije variraju od godine do godine, potrebno je vakcinisanje svake godine. Bolest je obično samoograničena (prolazi bez lečenja), ali može biti kobno za vrlo mlade, vrlo stare ili ako postoji depresija imunološkog sistema. Teško je odrediti razliku između prehlade i gripa samo na temelju simptoma. Posebni testovi moraju biti urađeni u roku od prvih nekoliko dana bolesti kako bi se utvrdilo imate li grip. Uopšteno, grip je teži od prehlade i simptomi kao što su groznica (obično preko 38.30C) i bolovi u telu teži su kod gripa. Povišena temperatura, groznica, glavobolja, umor, suv kašalj, zapušen nos, bol u grlu, bol u mišićima, ukočenost. Temperatura kod gripa ima tendenciju da bude viša nego kod ostalih virusnih infekcija gornjeg respiratornog sistema (38.3 C). Bolovi u mišićima i malaksalost takođe su izraženiji.

Ingvinalna hernija (preponska kila)
Nastaje kada tkivo probija kroz oslabljene tačke u preponskom zidu. To izaziva oticanje u preponama ili skrotumu. Izbočina može boleti ili peći. Kila može postati veća pri naprezanju. Ako se otok ne izravna pri opuštanju, sadržaj hernije je zarobljen (tzv. uklještena kila). Crevo može biti zarobljeno u kili i izgubiti svoj dotok krvi, da je potreban za ozbiljan i hitan hirurški zahvat. Neprijatan osećaj u preponama, bol u preponama koji se pogoršava pri savijanju ili podizanju, oteklina u preponama ili skrotumu, koja se povećava s naprezanjem ili kašaljem, kod dece neosetljiva.

Intersticijalni cistitis (upala zida mokraćne bešike)
Opis i siptomi Karakteriše ga upala zida bešike sa simptomima sličnim infekciji urinarnog trakta. Simptomi se mogu kretati od blagih do teških i iscrpljujućih. Najčešće se javlja kod žena starosti od 30 do 40 godina. Uzrok ovog poremećaja je nepoznat. Nelagodnost ili peckanje tokom uriniranja; često ili hitno uriniranje; bol tokom polnog odnosa; bol u maloj karlici.

Intestinalna opstrukcija- ileus (blokada creva, zavezana creva)
Creva se dele na i tanko crevo (dvanaestopalačno, ileum i jejunum) i debelo crevo (kolon). Delimična ili potpuna blokada u crevima sprečava normalno kretanje gasova, tečnosti ili čvrstih materija kroz creva. Uzroci opstrukcije creva obuhvataju: adheziju (najčešće strikture), rak, hernije, uvrtanje creva, težak zatvor, atreziju debelog creva ili inflamatorno oboljenje creva. Ovaj poremećaj se najčešće sreće kod starijih pacijenata i može biti ozbiljan ako se odmah ne leči. Osećaj sitosti, distenzija, nadimanje, bol i grčevi, povraćanje, nemogućnost izbacivanja gasova ili stolice (konstipacija), dijareja.

Intoksikacija alkoholom
Opis i simptomi Promena u mišljenju, ponašanju i/ ili svesti prouzrokovana konzumiranjem alkohola (etanola). Za posledicu može imati impulsivno i neinhibirano ponašanje. Alkohol na različite ljude utiče različito. Ista količina može neznatno uticati na jednu osobu, a na drugu potpuno drugačije, dovodeći do otežanog disanja. Konfuzija, nerazgovetan govor, povraćanje, problemi sa disanjem, nekoordinisanost, emotivna nestabilnost, koma, smrt

Intolerancija laktoze
Nedostatak enzima laktaze u tankom crevu, koji pomaže varenje laktoze, tj. njeno razlaganjena dva jednostavna šećera – glukozu i galaktozu. Rezultat toga je da nešto laktoze nesvareno prođe u debelo crevo, gde je bakterije razbiju na mlečnu kiselinu, ugljen dioksid i vodonik. To može izazvati nadimanje, grčeve i gasove. Velika koncentracija laktoze u debelom crevu privlači vodu u creva, izazivajući vodenasti proliv. Nedostatak laktaze može se javiti sa starenjem i posle fizičkog stresa, kao što je operacija na crevima ili infekcija tankog creva, kao i zbog celijakije. Simptomi obično počinju 30 minuta do 2 sata posle konzumiranja obroka koji sadrže laktozu i uključuju: proliv, mučninu, bol u stomaku, nadimanje, gasove i višak masnoće u stolici. Većina pacijenata iskusi samo blage simptome, ali neki iskuse i teške.

Intrakranijalno krvarenje
Krvarenje u mozgu. Često se javlja kod osoba sa nekontrolisanim visokim krvnim pritiskom. Ostali uzroci uključuju traume, aneurizme, poremećaje zgrušavanja krvi ili tumor na mozgu. Glavobolja, mučnina, povraćanje, promene u budnosti (nivou svesnosti), promene vida, otežan govor, nerazgovetan govor, otežano gutanje, poteškoće u pisanju ili čitanju, promene pokreta, nekoordinisanost pokreta, gubitak ravnoteže, napadi.

Iščašenje čašice kolena (iščašenje patele)
Čašica uglavnom sklizne bočno izvan kolena. Dislocirane čašice kolena najčešće se javljaju kod žena. Obično su posledica naglih promena smera prilikom trčanja. Takođe se javlja kao direktna posledica povrede. Čašica kolena je pomerena izvan kolena, otečeno koleno, bol u kolenu, čašica može preterano da se pomera levo-desno

Iščašenje zgloba
Povreda zgloba u kojoj su krajevi kostiju izbačeni iz svojih uobičajenih položaja. Povreda privremeno deformiše i imobiliše zglob i može dovesti do naglog i jakog bola. Mogu se dogoditi propratne povrede nerava i krvnih sudova. Često su ligamenti u blizini istgnuti ili pokidani. Bol, deformitet, utrnulost, slabost, onemogućena pokretljivost.

Išijas (iritacija išijadikusa)
Bol u donjem delu leđa i kuku, koji se širi niz butinu u nogu. Bol se obično povećava prilikom savijanja u kuku. Pacijenti takođe osećaju ukočenost i povremeno slabost u nozi. Poremećaj može biti prouzrokovan iritacijom išijadikusa (iritansi mogu biti oslobođeni od rupture diskusa u leđima), istegnućem mišića ili ispupčenim lumbalnim diskusom koji pritiska koren nerva, najčešće L5 ili S1 koren. Bol u leđima, pečenje u leđima, bol koji se spušta niz nogu, bol koji se povećava pri pokretanju noge, utnulost i žmarci u nozi, slabost u nozi.

Istegnuće (istegnut, pocepan ligament)
Opis i siptomi Istegnut ili pocepan ligament. Može biti zahvaćen bilo koji zglob, ali se istegnuća (uganuća) najčešće javljaju na gležnjevima, kolenima ili prstima ruku. Uganuti zglobovi imaju normalnu funkciju osim slabije pokretljivosti zbog bola. Uganuća izazivaju bol, oticanje i podlive na povrđenom zglobu. I mišić može biti istegnut ili pokidan. Bol, otok, preosetljivost na dodir.

Istegnuće ligamenta
Ligamenti su jake, vlaknaste trake tkiva koje drže kosti zajedno u blizini zglobova. To omogućuje stabilnost zgloba. Trauma ili zamor može rastegnuti ligament ili izazvati mikroskopske pukotine i tako nastaje istegnuće. Istegnuće može uzrokovati dovoljno otečenosti i bola da korišćenje zgloba postaje teško ili nemoguće. Bol, otok, blago crvenilo, modrice, osetljivost, smanjena pokretljivost, osećaj nestabilnosti.

Istegnuće ligamenta kolena
Česta povreda usled snažnog izvrtanja kolena koje izaziva kidanje ligamenata u kolenu, pri čemu nema slomljenih kostiju. Zglob kolena ima četiri glavna ligamenta koji mogu biti povređeni: prednji ukršteni ligament (ACL), zadnji ukršteni ligament (PCL), medijalni kolateralni ligament (MCL), a lateralni kolateralni ligament (LCL). Prilikom uganuća kolena često može biti povređeno više ligamenata istovremeno. Uganuća se ocenjuju po ozbiljnosti od Stepena I(blago) do Stepena III (teško). Većina blagih uganuća prolazi samo uz mirovanje. Teške povrede zahtevaju imobilizaciju i / ili operaciju. Bol pri oslanjanju, otok, modrica, osetljivost, smanjena pokretljivost, osećanje nestabilnosti

Istegnut mišić
Opis i siptomi Istegnuće znači da je mišić previše rastegnut ili pokidan. Svaki mišić može biti povređen. Za kratko vreme povređeni mišić će imati smanjenu snagu ili funkciju. Može se dogoditi krvarenje u tkivo, što prouzrokuje modrice. Ponekad je istegnuće mišića teško razlikovati od uganuća ili istegnuća ligamenta (uganut zglob). Bol i teškoće pri pomeranju povređenog mišića, bleda i modra koža, otok

Kamen u bešici
Opis i siptomi Akumulacije minerala koje nastaju u bešici, organu u karlici u kome se skuplja urin. Kamenje u bešici često se formira kada se urin zadržava u bešici, dopuštajući mineralima da se nakupe. Kamenje u bešici obično se javlja kao sekundarno stanje, uz kao uvećana prostata ili infekcije urinarnog trakta. Tamna mokraća, krv u mokraći, bolno mokrenje, bol u stomaku, bol na vrhu penisa, urinarna infekcija, urinarna retencija (zadržavanje urina)

Kamen u bubregu (nefrolitijaza)
Opis i siptomi Kamenje u bubregu su male, čvrste tvorevine koje se formiraju u jednom ili oba bubrega. Većina sadrži kalcijum oksalat. Ostale vrste sadrže mokraćnu kiselinu, struvite i cistinski kristali. Oni obično ne izazivaju probleme dok ne uđu u kanal koji povezuje bubreg i bešiku (mokraćovod) i tada dovedu do opstrukcije protoka urina od bubrega do bešike. Opstrukcija izaziva jake bolove. Sedeći uslovi povećavaju rizik od razvoja kamena u bubregu: gojaznost, porodična istorija bolesti, ishrana bogata belančevinama, prethodni bajpas želuca i dehidracija. Bolovi u slabinama, leđima i stomaku, bol se često širi na prepone, abnormalna boja urina, krv u mokraći, mučnina, povraćanje, bolno mokrenje, učestalo mokrenje / hitnost ili otežano započinjanje mokrenja.

Kandidijaza (Candida albicans, gljivična infekcija)
Opis i siptomi Gljivica koja može da izazove infekciju usne duplje, grla i genitalija. Kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom infekcija može da se javi i u krvi. To je mnogo ozbiljnija infekcija od inače češće infekcije usne duplje ili genitalija. Ova infekcija se češće javlja kod dijabetičara, pacijenata koji uzimaju antibiotike i pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom (oboleli od raka, zaraženi HIV virusom). Takođe je vrlo uobičajena kod zdravih žena, budući da 75% žena neki put u životu dobije vaginalnu infekciju kandidom. Osip na koži koji svrbi, crvenilo, bol, beli sirasti iscedak iz vagine, bele mrlje na penisu ili u usnoj duplji, bolno gutanje. Kod infekcije krvotoka je uobičajena visoka temperatura, nesvestica i zamor.

Karbunkul (grozdasta formacija gnojnih čireva na koži)
Opis i siptomi Apsces (prikupljen gnoj uzrokovan bakterijskom infekcijom) koji je veći od čira. Može biti mali kao kikiriki, a može narasti do veličine loptice za golf. Infekcija nastaje iz folikula i brzo se pretvara u apsces (prikljupljen gnoj). Najčešća vrsta bakterija koje uzrokuju apsces je Staphylococcus aureus (zlatna stafilokoka). Opasnija vrsta ove bakterije, koja je otporna na antibiotike, naziva se MRSA (meticilin rezistentna Staphylococcus aureus) postaje sve češća. Apscesi se mogu pojaviti bilo gde na telu, ali se najčešće javljaju na leđima, vratu ili na delu kože koja se često brije. Infekcija može biti zarazna, a češće se javlja kod onih koji su oboleli od dijabetesa ili nekog drugog poremećaja koji narušava imunološki sistem. Osetljiv, natečen, crven deo kože. Pogođeno područije kože je toplo na dodir. Može postojati i belo središte i gnojni iscedak. Prateći simptomi mog biti umor, groznica i mučnina.

Karcinom bazalnih ćelija (bazaliom- rak kože)
Spororastući rak kože izazivan izlaganjem sunčevim zracima. Bazalne ćelije su tip ćelija kože i veruje se da sunce oštećuje normalne bazalne ćelije izazivajući njihov nekontrolisan rast i kancerogenost. Ovaj rak kože se najčešće javlja na vratu, licu, leđima i rukama, budući da su ova područja najizloženija sunčevim zracima. Svetao ten i rak kože u porodičnoj anamnezi takođe izlažu pacijenta povećanom riziku od ove bolesti. Zaštita kože od sunca šeširima, odećom ili losionima za sunčanje je najbolji način da se izbegne ovaj rak. Ovaj tip raka se retko širi na druge delove tela (metastazira), ali tumor može da nanese značajnu štetu lokalnim područjima ako se ne leči. Na koži se formira biserna voštana kvržica. Ta kvržica može lako da se raskrvari, preraste u krastu ili da se preobrazi u malo udubljenje. Može biti bele, ružičaste ili smeđe boje. Neki put mogu da se vide mali krvni sudovi oko kvržice. Promene na koži mogu da budu suptilne i jedva malo drugačije od normalne okolne kože.

Kardiomiopatija (srčana slabost)
Kardiomiopatija je slabljenje srčanog mišića koje smanjuje njegovu snagu pumpanja. Često se vezuje za kongestivnu srčanu insuficijenciju i aritmije. Kardiomiopatija može da bude izazvana alkoholizmom, infarktima, abnormalnostima srčanih zalistaka, virusnim infekcijama, visokim krvnim pritiskom, nutricionim deficitom, zapaljenskim oboljenjima ili da se javi nakon porođaja. Zloupotreba kokaina i pojedini lekovi koji se koriste u hemoterapiji takođe mogu da izazovu kardiomiopatiju. Kratak dah, slabost, gubitak svesti, ubrzano lupanje srca, otečene noge, otečen stomak, smanjeno izlučivanje urina.

Karijes (pokvaren zub)
Propadanje zuba koje najčešće uzrokuju bakterije u ustima i loša oralna higijena. Može postojati nasledna sklonost u porodici za razvoj karijesa, a češći je kod osoba koje boluju od poremećaja koje karakterišu suva usta (kao što je Sjogrenov sindrom). Bol zuba, bol u vilici, bol lica, osetljivost zuba na vruće i hladno, otok desni.

Kidanje ligamenata
Kidanje ligamenata. Ligamenti su snažne, fibrozne veze tkiva koja spajaju kosti u blizini zglobova. To omogućava stabilnost. Povreda je najčešći uzrok kidanja ligamenata. Kada su ligament pokidani, teško je ili nemoguće koristiti zglobove Bol, oticanje, blago crvenilo, modrice, osetljivost, ograničen pokret, labavost zglobova, osećaj nestabilnosti

Klaster glavobolja (jednostrana glavobolja iza oka)
Teške glavobolje koje karakteriše bol na jednoj strani glave ili u predelu jednog oka. One se često javljaju u isto vreme svakog dana, a mogu trajati nekoliko dana ili nedelja, sa nedeljima ili mesecima remisije. 90% onih koji su pogođeni ovom vrstom glavobolje su muškog pola. Neki ljudi koji imaju ove glavobolje su teški pušači. Napad mogu izazvati upotreba alkohola, svetlo, stres ili određene namirnice. Jake glavobolje, bol oka ili iza oka, mučnina, povraćanje, fotofobija (osetljivost na svetlost), crvenilo očiju, suzenje očiju, curenje iz nosa (rinoreja), crvenilo lica.

Kompartment sindrom (stanje povišenog pritiska u delu tela)
Javlja se u ekstremitetima, a najčešće zahvata donji deo nogu. Oticanje u zatvorenom prostoru ekstremiteta, ispod fascije koja okružuje mišiće, (koji se naziva kompartment) prouzrokuje povećan pritisak i smanjuje protok krvi, što za posledicu ima oštećenje tkiva. To može dovesti i do smrti mišića i nerava. Ako se ne leči, može se razviti potpuna paraliza obolelog uda i/ ili može doći i do gangrene, što zahteva amputaciju. Bol koji je nesrazmeran povredi, ukočenost, slabost, oticanje

Kompresija kičmene moždine (sindrom caudae equinae)
Pritisak i kompresija nerava u donjem delu kičmenog kanala (lumbalnom). Kod ovog problema neophodan je hirurški zahvat, a ako se ne leči, može da dovede do paralize nogu i nemogućnosti kontrole creva i bešike. Uzroci mogu biti traume, diskus hernija, kičmena stenoza, rak, krvarenje ili upale. Slabost nogu, utrnulost nogu, gubitak kontrole creva ili bešike, bol u leđima.

Kondilomi (HPV, humani papiloma virus)
Kondilome izaziva humani papiloma virus (HPV). Taj virus je veoma zarazan, generalno se prenosi putem direktnog polnog odnosa. To je najčešća polno prenosiva bolest. Infekcija HPV u velikoj meri uvećava šanse žena da obole od raka grlića materice. Meke lezije boje mesa u području genitalija. Izrasline izgledaju kao karfiol. Lezije mogu da se jave na ustima, vagini, vulvi, penisu, preponama ili butinama.

Kongenitalna adrenalna hiperplazija
Opis i siptomi Pod kongenitalnom adrenalnom hiperplazijom podrazumeva se grupa naslednih autozomalnih recesivnih bolesti. Za svaku je karakteristično nefunkcionisanje enzima bitnog za sintezu kortizola, aldosterona ili oba ta hormona. Najčešća forma bolesti (90% slučajeva) nastaje zbog nedostatka enzima 21-hidroksilaze. Najčešći oblik oboljenja dovodi do abnormalnih genitalija na rođenju kod devojčica i ranog puberteta kod dečaka u ranom detinjstvu. Uz kontrolu odgovarajućim lekovima pacijenti imaju dobre izglede za normalan život i ukupno zdravlje. Simptomi variraju u zavisnosti od uzrasta, pola deteta i težine poremećaja. Devojčice s težim vidom poremećaja rađaju se s abnormalnim genitalijama (genitalije mešovitog tipa), dok dečaci na rođenju izgledaju sasvim normalno. Dečaci pokazuju više simptoma kad uđu u pubertet, što se dešava ranije nego što je uobičajeno. Ostali simptomi koji se javljaju kod oba pola 2-3 nedelje posle rođenja uključuju: nizak krvni pritisak, konfuziju, dehidrataciju, povraćanje i nenapredovanje. Generalno, deca oba pola će kao odrasli biti nižeg rasta od prosečnog.

Kongestivna srčana slabost
Srce pumpa krv kroz arterije i vene. Kod obolelih od kongestivne srčane slabosti, snaga pumpanja srca je smanjena. Slabost leve srčane komore za posledicu ima akumulaciju tečnosti u plućima zbog kojih dolazi do problema sa disanjem, a kao posledica slabosti desne komore stvara se tečnost u nogama (edem) i abdomenu (ascites). Kongestivna srčana slabost može imati više uzroka, od kojih su najčešći visok krvni pritisak (hipertenzija), srčani napadi, virusne infekcije srca (miokarditis), kongenitalni srčani defekti i oboljenja srčanih zalistaka. Stanje osobe obolele od kongestivne srčane slabosti može biti pogoršano ako ona unosi previše soli, prestane da uzima lekove ili oboli od druge bolesti kao što je upala pluća Kratak dah, otežano disanje posebno ako je osoba u ležećem položaju (ortopnea), iznenadno buđenje usled gubitka daha (paroksizmalna noćna dispneja), otečene noge (edem), nakupljanje tečnosti u abdomenu (ascites), kratak dah prilikom vežbanja

Kontaktni dermatitis (kontaktna iritacija kože)
Zapaljenje kože. Kontaktni dermatitis je lokalizovan osip ili iritacija kože izazvan kontaktom sa stranim telom ili alergenom. Uobičajeni uzroci su biljke, kozmetika, deterdzenti, hemikalije, lekovi, rastvarači i lepkovi. Crvenilo, svrab, otok, ponavljanje simptoma kod ponovnog izlaganja.

Konvulzivni napad (abnormalna električna aktivnost mozga)
Postoji mnogo različitih vrsta konvulzivnih napada. Najčešći se zove generalizovani napad. Takođe se naziva i tonično klonični ili gran mal napad. Ostale vrste napada su petit mal, parcijalni (fokalni) napad, febrilne konvulzije i napad usled apstinencije od alkohola. Pacijent može imati jedan napad ili seriju napada. Osobe kod kojih se napadi ponavljaju ili postoji opasnost od ponavljanja napada imaju epilepsiju. Konvulzija je rezultat abnormalnog električnog pražnjenja u mozgu. Napadi mogu nastati iz više razloga, kao što su povrede glave, infekcije, metabolički problemi ( npr. nizak nivo šećera u krvi), postojanje tumora ili upotreba opojnih droga. Često se tačan razlog napada ne može utvrditi. Simptomi se razlikuju u zavisnosti od vrste napada. Postoje oni koji se manifestuju kao period smanjene svesti i koji mogu izgledati samo kao kratak trenutak zurenja (petit mal) ili oni kod kojih dolazi do gubitka svesti praćenog nekontrolisanim trzanjem ruku i nogu, nevoljnim mokrenjem i defekacijom, nakon kojih sledi period zbunjenosti.

Koronarna bolest (oboljenje koronarnih arterija)
Krvni sudovi koji dovode krv do srca se zovu koronarne arterije. Koronarna arterijska bolest je suženje ovih arterija naslagama masnoće i kalcijuma koje se zovu plak. Ovo se takođe naziva koronarna ateroskleroza. Sledeći faktori doprinose povećanoj šansi dobijanja ovog oboljenj: pušenje, gojaznost, pozitivna porodična istorija, povišen krvni pritisak, povišen holesterol, dijabetes, sedalni način života i bolest bubrega. Ponekad se u plaku može razviti krvni ugrušak koji iznenada zablokira dovod krvi u srčanom mišiću i tako izaziva srčani udar. Simptomi koronarne arterijske bolesti se u velikoj meri razlikuju, pa kod nekih pacijenata kao što su starije osobe, dijabetičari i žene, nema bola u grudima. Bol u grudima (obično opisivan kao pritiskanje, žarenje, razdoran bol ili stezanje pojasom), kod nekih ljudi može da se javi slab bol ili da se ne javi uopšte (stariji, dijabetičari ili žene). Bol u grudima koji se pojavljuje tokom vežbanja i nestaje tokom odmora. Ostali simptomi uključuju: bol vilice, bol u ruci, bol u leđima, bol u stomaku, gubitak daha, znojenje, mučninu, povraćanje, strepnju, nesvesticu, ošamućenost.

Kostohondritis (upala zida grudnog koša)
Inflamatorno oboljenje koje zahvata hrskavičave delove rebara i izaziva bol u grudima. Zahvata jedno ili više rebara, obično drugo i treće rebro, naročito na mestu gde se ta rebra spajaju sa grudnom kosti (sternumom). Bol je oštar i često intenziviran promenom položaja rebara, kao što je spuštanje u ležeći položaj, saginjanje, kašljanje ili kijanje. Simptomi mogu da se pomešaju sa simptomima bolesti koronarnih arterija ili srčanog udara. Bol u grudima, kratak dah, bol u grudima koji raste sa angažovanjem mišića zida grudnog koša, preosetljivost zida grudnog koša.

Kronova bolest (upala creva)
Opis i siptomi Ponavljana upalna bolest utiče na digestivni trakt. Delovi digestivnog trakta koji su najčešće zahvaćeni bolešću su u donjem delu tankog creva (ileum) i debelo crevo; Međutim, bilo koji deo digestivnog trakta, od usta do rektuma, može biti zahvaćen. To je autoimuna bolest, a najčešće se javlja kod osoba u uzrastu od 15 do 35 godina. Ostali faktori rizika između su porodična istorija Kronove bolesti, jevrejsko poreklo i pušenje. Grčevi i bol u stomaku, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, vodnjikav ili krvav proliv, groznica, bol u zglobovima, bolne stolice, gubitak težine, umor, crna stolica (melena) i upala kože, očiju ili zglobova (artritis).

Krvarenje digestivnog trakta (gastrointestinalno krvarenje)
Digestivni trakt počinje s ustima i uključuje jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, a završava anusom. Krvarenje se može pojaviti bilo gdje na tom putu, a može biti vidljivo u povraćenom sadržaju ili u stolici. Krvarenje može biti sporo i uporno i da uzrokuje anemiju i crnu stolicu (melenu) ili brzo i obimno i da rezultira pojavom jarko crvene krvi u stolici i vrtoglavicom. Brzo krvarenje digestivnog trakta može biti opasno po život. Sporo krvarenje male količine krvi ne mora uzrokovati nikakve simptome. Kada su simptomi prisutni, oni uključuju: povraćanje krvi, povraćanje materije koji izgledom podseća na talog kafe, krv u stolici (crna stolica-melena ili sveža crvena krv), slabost, vrtoglavica, nesvestica ili bolovi u trbuhu.

Labirintitis (upala labirinta unitrašnjeg uha)
Opis i siptomi Poremećaj unutrašnjeg uha prouzrokovan iritacijom i otokom koji rezultira ošamućenošću, vrtoglavicom i mučninom / povraćanjem. Simptomi obično postaju gori sa pokretanjem glave, a smanjuju se kada se oči drže zatvorene. Labirintitis se može javiti tokom ili neposredno nakon infekcije uha, zajedno s infekcijom gornjih disajnih puteva ili nakon povrede glave. Često se uzrok ne može odrediti. Simptomi obično nestaju u roku od nekoliko dana. Vrtoglavica, ošamućenost, mučnina i povraćanje, gubitak ravnoteže, gubitak sluha u zahvaćenom uhu, zujanje u ušima (tinitus), nevoljni pokreti oka (nistagmus).

Laceracija kolena (posekotina)
Posekotina na kolenu. Posekotine mogu biti jednostavne i uključuivati samo kožu ili kompleksne, s povredom tetiva, nerava, krvnih sudova ili zgloba. Razderotine tetiva izazivaju slabost u pokretanju noge, a povređen živac dovodi do utrnulosti u predelu oko posekotine. Duboke rane koje ulaze u prostor zgloba mogu biti ozbiljne, i mogu dovesti do infekcije u zglobu. Posekotina, krvarenje, nemogućnost savijanja ili ispravljanja kolena, utrnulost.

Laceracija lobanje (posekotina)
Obično nastaje nakon jakog udarca. Većinu povreda je lako sanirati. Može doći i do fraktura lobanje i povreda mozga. Dalji pregledi zavise od mehanizma povrede i simptoma koji se ispolje. Ukoliko povredu prate konfuzija, slabost, gubitak svesti ili povraćanje, odmah se javite lekaru. Bol, krvarenje, osetljivost

Lajmska bolest (bakterijska infekcija koju prenose krpelji)
Uzročnik je bakterija Borrelia burgdorferi. Prenosnici bakterije su krpelji, a bolest se dobija nakon ujeda inficiranog krpelja. Neki pacijenti se ne sećaju uboda krpelja. Postoje tri stadijuma infekcije. (Vidi deo sa simptomima.) Ukolio se ne leči, oboljenje može biti opasno i zahvatiti srce, mozak, zglobove i nerve. U prvom stadijumu: crvenilo oko mesta uboda (erythema migrans), glavobolja, groznica, mialgija. Drugi stadijum: širenje osipa i crvenila, bol u mišićima, bol u zglobovima, lupanje srca, vrtoglavica, Belova paraliza (slabost facijalnog nerva, spad mišića lica), jaka glavobolja, konfuzija, ukočenost u vratu, meningitis, gubitak pamćenja, depresija. Treći stadijum: stalni bol u zglobovima, oticanje zglobova, hronična ukočenost, gubitak pamćenja.

Laringitis (upala grkljana)
Opis i siptomi Upala larinksa koja dovodi do privremene disfunkcije i promuklosti. Larinks je deo disajnih puteva između farinksa (ždrela) i traheje (dušnika). Sadrži glasne žice kao i ligamente i hrskavice koji podupiru glasne žice i omogućavaju njihovo funkcionisanje. Ovo stanje je najčešće izazvano virusnim infekcijama i obično traje nekoliko dana. Promuklost koja se ne povuče u roku od 2 nedelje zahteva lekarski pregled da bi se isključila mogućnost raka grkljana ili nekog drugog ozbiljnog poremećaja. Promuklost, drugi simptomi infekcije gornjih disajnih puteva (poput kašlja), otečeni limfni čvorovi na vratu.

Lateralni epikondilitis lakta (teniski lakat)
Vrsta tendinitisa (upale tetiva) koji uzrokuje bol u laktu i ruci. Takođe se zove teniski lakat (mada ne izaziva samo igranje tenisa ovo stanje). Tetiva je traka od fibroznog tkiva koja vezuje mišić za kost, omogućavajući pokrete kada se mišić kontraktuje. Lateralni epikondilitis je jedan od najjčešćih uzroka jakog bola u laktu. Bol u laktu koji se pogoršava pri pomeranju (posebno pri hvatanju i okretanju); bol koji se proteže sa spoljašnje strane lakta do podlaktice i šake; slab uhvat ograničen bolom.

Limfangitis (zapaljenje limfnog tkiva)
Zapaljenje limnfih žlezda i limfnih kanala. Najčešći uzrok je infekcija (naročito streptokokna ili stafilokokna bakterijska infekcija); tumor takođe može izazvati ovaj poremećaj. Lokacija zahvaćene žlezde obično je povezana sa mestom osnovne infekcije, tumorom ili upalom. Crvene pruge koje se šire daleko od zaražene oblasti, pulsirajući bol duž zahvaćenog područja, groznica, jeza, loše opšte stanje, glavobolja, gubitak apetita, bolovi u mišićima.

Limfedem
Limfedem je nakupljanje limfne tečnosti u nekom delu tela. Limfna tečnost normalno protiče kroz sistem kanala između limfnih čvorova i na kraju se vraća u krvotok. Ta tečnost odnosi infekciju i strane materije iz kože i tkiva. Poremećaj u ovom normalnom toku rezultira limfedemom i abnormalnim oticanjem. Poremećaj može da bude izazvan operacijom, rakom, određenim infekcijama i terapijom zračenjem. Osobe sa limfedemom su izložene povećanom riziku od razvoja infekcije u obolelom delu tela. Simptomi obuhvataju oticanje nekog dela tela, obično ruke ili noge. Može biti prisutan tup bol ili osećaj teskobe u obolelom delu tela. U teškim slučajevima može da dođe do curenja tečnosti iz obolelog ekstremiteta.

Limfom (rak limfnih čvorova)
Rak limfocita i limfnog sistema. Postoje dva glavna tipa: Hočkinov i non-Hočkinov. Non-Hodgkinov je pet puta češći. Bolest se javlja kada limfociti imunološkog sistema rastu izvan kontrole i postanu kancerogeni. Bujanje limfocita izaziva oticanje limfnih čvorova. Kancerozni limfociti mogu se proširiti na druge delove tela (metastazirati). Otečeni limfni čvorovi, umor, gubitak težine, povišena temperatura, noćno znojenje.

Lipom (masno tkivo, benigni tumor potkožnog tkiva)
Benigne izrasline masnih ćelija. ‘Benigne’ znači da ovo nije maligni tumor, karcinom. Lipomi rastu sporo i ne šire se (ne metastaziraju). Obično se javljaju na trupu, vratu, leđima, bedrima i rukama. Pogađaju oba pola i sve starosne grupe, ali su češći kod pacijenata preko 60 godina. Bezbolan otok ispod kože koji sporo raste.

Lojna cista
Pojedinacna oteklina neposredno pod kožom, koja može biti bele ili svetle boje. Ova vrsta ciste je ispunjena gustom belom ili žutom voštanom materijom sačinjenom od keratina, loja i mrtvih ćelija kože. Javljaju se na trupu, licu, vratu i koži glave. Mogu da se upale i inficiraju. Inficirane ciste postaju meke i crvene. Grudvica ispod kože. Inficirane ciste: crvenilo, osetljivost na dodir, povećana toplota na mestu ciste, sivkasto-beli iscedak iz ciste.

Ludvigova angina (teška infekcija poda usne duplje i vrata)
Bakterijska infekcija poda usne šupljine koja nastaje usled zubne infekcije ili apscesa. Dno usne šupljine se opipava kao “drvo”. Infekcija može rapidno da napreduje i blokira disajne puteve što dovodi do smrtnog ishoda. Briga o zubima je najbolji način da se izbegne uznapredovano zubno oboljenje koje može da dovede do ovog poremećaja. Otežano disanje, konfuzija ili druge promene u mentalnom stanju, visoka temperatura, bol u vratu, balavljenje, oticanje vrata, crvenilo vrata, slabost, zamor, premorenost.

Lumbago (bol u donjem delu leđa)
Opis i siptomi Lumbago je bol u donjem (lumbalnom) delu kičme, a definiše se kao hroničan ako simptomi traju duže od tri meseca. Tokom vremena gravitacija i normalno korišćenje može dovesti do postupne degeneracije kičme. Različiti delovi kičme su pogođeni ovim stalnim pritiskom gravitacije i smatra se da njihova degeneracija prouzrokuje bol u krstima. Često se dijagnostikuju istegnuća i druge povrede kostiju, ligamenata, mišića i intervertebralnog diska u kičmi, kao i artirits, koji dovode do krstobolje. Bol u leđima koji se spušta u noge, umanjena savitljivost, bol prilikom pomeranja, povremena utrnulost i slabost.

Lumbalna spinalna stenoza (kompresija kičmene moždine)
Najčešći uzrok lumbalne spinalne stenoze je degenerativni artritis. Kako osoba stari, kosti, diskusi i ligamenti mogu početi da se troše, što dovodi do gubitka hrskavice ili do osteofitoze, koja podrazumeva pojavu koštanih izraštaja na delovima pršljenskih tela, kao i gubitak visine diskusa. Ovi procesi izazivaju smanjenje normalnog prostora kuda nervi putuju, rezultirajući kompresijom nerava i simptomima bola, slabost i ukočenosti. Ostali uzroci uključuju bolesti kostiju, kao što je Pagetova bolest, tumore i povrede. Bol u donjem delu leđa, slabost, ukočenost, gubitak kontrole nad crevima ili beškom i / ili grčevi u mišićima.

Lumbalna spondiloza (artritis lumbalnog dela kičme)
Lumbalna spondiloza je degeneracija u donjem delu leđa. Ovaj artritis se obično javlja zbog degenerativne bolesti uslovljene starenjem koja se razvija u zglobovima i kičmenim diskovima. Svi pacijenti trpe neku vrstu istrošenosti lumbalnih zglobova kako stare, ali neki od njih imaju ozbiljnije oštećenje koje izaziva značajan bol i gubitak funkcije. Sa razvojem artritisa može da dođe i do razvoja koštanih izraslina, osteofita. Oštre ivice ovih koštanih izraslina mogu da iritiraju okolne nerve, ligamente i mišiće, što proizvodi bol. Sponodiloza kičme je jedan od najčešćih uzroka bola kod starijih osoba. Bol u krstima, bol i ukrućenost pri obavljanju aktivnosti, utrnulost i/ili slabost.

Lupus (sistemski lupus eritematozus)
Hronična zapaljenska autoimuna bolest, koja zahvata kožu, zglobove, bubrege i druge organe. Smatra se da bolest nastaje zbog neadekvatnog odgovora imunog sistema koji napada organe sopstvenog tela. Rezultat je hronična upala, koja može izazvati artritis, osipe, bolesti bubrega, upalu mozga i srčane probleme. Simptomi veoma variraju, ali mogu uključiti: groznicu, umor, opštu nelagodnost, kožni osip (oko polovine pacijenata ima osip u obliku leptira na obrazima i nosu), osetljivost na sunčevu svetlost, bol u zglobovima, oticanje zglobova, otečene žlezde, bol u mišićima, mučnina, bol u grudima pri disanju, napadi, psihoza.

Majer - Rokitanski - Kister - Hauzerov sindrom (MRKH sindrom)
Opis i siptomi Urođena anomalija ženskih polnih organa pri kojem se ne razvijaju Milerovi kanali, a to rezultira nedostatkom vagine i materice ili samo delimičnim razvojem materice. Poremećaj se javlja u 1 u 4000-5000 žena i drugi je najčešći uzrok primarne amenoreje (izostanak menstruacije). Jajnici koji proizvode estrogen i druge ženske hormone su prisutni, a spoljni izgled obolelih žena je normalan. Poremećaj se obično dijagnostikuje kada je pacijentkinja u svojim tinejdžerskim godinama nema mestrualno krvarenje. Operacija obično poboljšava simptome bolnog seksualnog odnosa, ali većina pacijentkinja ne može da zatrudni. Eksperimentalne procedure transplantacije materice se obavljaju u Evropi. Nedostatak menstrualnog ciklusa (amenoreja), bolan seksualni odnos, nesposobnost da se ostane u drugom stanju (sterilitet).

Maligni melanom (rak kože)
Melanom je najopasniji rak kože. Melanom je maligni tumor melanocita, ćelija kože odgovornih za stvaranje melanina. Izloženost suncu (ili solarijumi) povećava rizik od poremećaja. Rano otkrivanje i tretman omogućavaju da se rak ukloni pre nego što se proširi (metastazira). Kada se tumor proširi na limfne čvorove i druge organe, stopa izlečenja postaje veoma niska. Američko društvo za borbu protiv raka preporučuje preglede kože svake godine za osobe starije od 40 godina, a svake tri godine za osobe starosti od 20 do 40 godina. Pored kože, ovi tumori se mogu javiti u očima i retko u crevima. Povećana masa kože, mladež koja menja boju ili veličinu, krvarenje iz mladeža. Treba obratiti pažnju na sledeće promene mladeža: asimetrija (jedna polovina je drugačiji od druge polovine), izgled ivica (ivice su nazubljene, neravne ili zamagljene), boja (boja je neujednačena sa nijansama smeđe, boje tena i crna), prečnik (veći od 6 mm), elevacija (mladež raste u visinu iznad nivoa kože).

Mastitis (infekcija tkiva dojke)
Opis i siptomi Zapaljenje ili infekcija dojke. Javlja se kod oko 1% novih majki i uobičajeniji je kod žena koje doje. Najčešći uzrok je bakterija zlatni stafilokok. Veruje se da bakterija ulazi u dojku preko naprslina na koži. Verovatnoća za pojavu ovog poremećaja je veća ukoliko je majci koja doji iritiran deo oko bradavice. U nekim slučajevima mastitis može da dovede do razvoja apscesa dojke (nakupljanje tečnog infektivnog materijala). Bol u dojci, grudve u dojci, povećanje dojke sa samo jedne strane, oticanje, preosetljivost, crvenilo tkiva koje je toplo na dodir, iscedak iz bradavice (može da sadrži gnoj), limfni čvorovi uvećani ili osetljivi na dodir u pazuhu sa iste strane, povišena temperatura.

Melazma
Melazma je koža koja je tamnija od okolne kože, obično se razvija na licu i povezana je sa preteranim izlaganjem suncu. Hormonska terapija, kontraceptivne pilule i trudnoća su povezani sa melazmom. Češća je kod žena nego kod muškaraca. Simptomi uključuju oblasti tamnije kože na čelu, obrazima i gornjoj usni.

Menijerova bolest
Opis i siptomi Poremećaj unutrašnjeg uha koji izaziva vrtoglavicu, vertigo, gubitak sluha i zujanje u uhu (tinitus). Posledica je povećanog pritiska tečnosti (endolimfe) u unutrašnjem uhu. Oboljenja vestibularnog sistema dovode do osećaja nestabilnosti, vrtoglavice, zanošenja u hodu ili osećaja ljuljanja, propadanja, tonjenja. Menijerova bolest nastaje kao posledica poremećaja produkcije ili resorpcije endolimfe u unutrašnjem uhu, usled čega nastaje nagomilavanje tečnosti membranskog labirinta. Smatra se da ova bolest nastaje kao nespecifičan odgovor labirintnog tkiva na različite bolesti i poremećaje u organizmu. Tačan uzrok je nepoznat. Ovaj poremećaj se može javiti u bilo kom uzrastu, ali je češća između 40 i 50 godina starosti. Ošamućenost, vrtoglavica, gubitak sluha na jednom uhu, zujanje u uhu (tinitus), osećaj punoće u uhu, mučnina, povraćanje, znojenje, nekontrolisani pokreti očiju (nistagmus).

Meningeom (tumor moždanih ovojnica)
Meningeom je tumor koji nastaje nenormalnim rastom ćelija meningi, opni kojima su obloženi mozak i kičmena moždina. Meningeom se ne širi na okolna tkiva i ne daje udaljene metastaze. Međutim, njegov rast unutar lobanje može ozbiljno da naruši funkcije mozga. Simptomi zavise od veličine i lokacije tumora. Neki tumori se slučajno otkriju, kada se CT-skener vrši iz nekog drugog razloga. Ovaj poremećaj je vrlo redak kod dece, ali se povećava sa godinama. Najčešće nema simptoma. Mogući simptomi uključuju: glavobolju, napade, slabost u jednom delu tela, utrnulost, konfuziju, probleme s hodom, promene ličnosti.

Meningitis
Infekcija ili upala moždanih ovojnica. Meninge su tri membrane koje pokrivaju mozak i kičmenu moždinu. Tečnost koja se zove cerebrospinalna tečnost nalazi se u meningama, u području nazvanom subarahnoidni prostor. Infekcije cerebrospinalne tečnosti su najčešći uzrok meningitisa i ove infekcije mogu biti izazvane virusima, bakterijama ili gljivicama. Virusi su najčešći uzrok ovog poremećaja i nisu tako ozbiljan uzrok kao što su to drugi uzroci. Ako se ne leči, meningitis može da dovede do gubitka sluha, oštećenja mozga i smrti. Ova bolest može nastati od infekcije krvi ili od susedne infekcije, kao što su infekcije uha, sinusa ili nosa. Groznica i jeza, teška glavobolja koja se pogoršava kada je pacijent izložen jakom svetlu (fotofobija), konfuzija, mučnina i povraćanje, konvulzije, osip i ukočen vrat (meningizam). Kod beba simptomi mogu biti povišena temperatura, razdražljivost, loš apetit, duže spavanje od normalnog, osip, konvulzija, ispupčena fontanela (mekano mesto na vrhu glave) i problemi s disanjem.

Menopauza (prestanak menstruacije i plodnosti)
Opis i siptomi Faza u životu žene kada jajnici ne proizvode dovoljno estrogena za održavanje normalnog menstrualnog ciklusa. Obično počinje sa neredovnim menstruacijama. Menopauza zvanično počinje 12 meseci nakon poslednjeg ciklusa. Javlja se najčešće između 40-te i 55-te godine života. Opadajući nivoi estrogena uzrokuju mnogobrojne simptome. Oslabljen seksualni nagon, valunzi, naleti toplote, noćno znojenje, nesanica, vaginalna suvoća i bolan polni odnos. Žene u menopauzi imaju ubrzan gubitak koštane mase koji može da dovede do osteoporoze.

Meralgija parestetika
Meralgija parestetika je stanje bola u spoljašnjem delu butine. Stanje nastalo pritiskom femoralnog (bedrenog) živca u području prepona (senzorni nerv u spoljašnjem delu butina), što prouzrokuje bol, ukočenost i golicanje u gornjem spoljašnjem delu butine. Pritisak može biti uzrokovan trudnoćom, tesnom odećom, gojaznošću i nošenjem alata u tom području duže vreme. Stanje se obično leči otklanjanjem uzroka. U simptome spadaju: bol, ukočenost i golicanjem na gornjem delu spoljašnje strane butina. Ovo stanje obično pogađa samo jednu nogu.

Metastaza (širenje karcinoma)
Rast karcinoma koji se javlja na mestu van prvobitnog mesta karcinoma. Prvobitni karcinom se naziva primarnim tumorom, a mesta gde se nalaze metastaze sekundarnim depozitima. Kancerozne ćelije metastaziranih tumora izgledaju potpuno isto kao i kod primarnog tumora. Kancerozne ćelije metastaza mogu da se proširuju putujući krvotokom, koristeći limfne kanale ili širenjem u trbušnoj duplji. Zavise od mesta gde se metastaza nalazi.

Metastaze kostiju (širenje karcinoma na kosti)
Karcinom koji se širi na kosti. Najčešće zahvaćena mesta su kičma, karlica, lobanja i rebra. Ovaj karcinom se širi sa prvobitnog mesta (primarnog karcinoma) na kosti nošen krvotokom ili limfnim kanalima. Najčešći karcinomi koji se šire na kosti su rak prostate, rak dojke i rak pluća. Kostobolja, spontani prelomi (patološke frakture), slabost.

Mezenterijalni adenitis (uvećani limfni čvorovi u stomaku)
Mezenterijalni adenitis je stanje prouzrokovano oticanjem limfnih čvorova neposredno pored creva. Otečeni limfni čvorovi za posledicu imaju bol u predelu abdomena, što je teško razlikovati od upale creva. Ovaj poremećaj može se javiti kod odraslih, ali je češći kod mlađih osoba i adolescenata. Stanje obično nije opasno i prolazi bez lečenja. Bol u predelu abdomena, mučnina i povraćanje, dijareja, groznica, gubitak apetita i umor

Migrena
Opis i simptomi Čest, ali veoma poseban tip glavobolje. Tipična migrena je pulsirajuća ili sevajuća, često se povezuje sa mučninom i netolerancijom na svetlost i zvuk. Mnogi ljudi doživljavaju auru, vizuelne promene, koji su prisutni pre pojave bola. Glavobolja je obično intenzivna i često onesposobljava pacijenta da normalno funkcioniše. Često je praćena mučninom i povraćanjem i netolerancijom na svetlo (fotofobija). Veruje se da migrene aktivira moždana hemija, ali njihov tačan uzrok nije poznat. Migrene se često prvo javljaju tokom tinejdžerskih godina i češće su kod žena. Pacijenti koji imaju članove porodice sa migrenom pod povećanim su rizikom za razvoj ovih glavobolja. Teška glavobolja (sevanje, udaranje, pulsiranje), mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlost i zvuk. Aura može prethoditi glavobolji i sastoji se od vizije zvezda ili cik-cak linija, vizija tunela ili privremenih slepih mrlja.

Miokarditis (upala srčanog mišića)
Upala srčanog mišića (miokarda). Ova bolest može bude uzrokovana nekom infekcijom (obično virusnom) ili komplikacijama neke prethodne bolesti, povrede, terapije zračenjem ili toksičnim reakcijama na lekove. Može da dođe i do upale omotača koji obavija srce (perikarditis). Težina bolesti može uveliko da varira, pa tako variraju i prognoze. Mnogi ljudi se potpuno oporave. Drugima ostaje trajano oštećenje i insuficijencija srca. Bol u grudima, kratak dah, palpitacije, gubitak svesti, zamor, intolerancija na fizičke aktivnosti. Može da bude i bez ikakvih simptoma.

Mitralna regurgitacija (popuštanje srčanog zaliska)
Mitralni zalistak razdvaja levu pretkomoru i levu komoru (levi atrijum i levi ventrikulum). Zalistak se otvara da bi omogućio protok krvi iz levog atrijuma u levi ventrikul, a zatim se zatvara da spreči vraćanje krvi. Kod mitralne regurgitacije krv se vraća nazad u pretkomoru kada se komora kontrahuje. Povratni tok izaziva uvećanje leve pretkomore i povećan pritisak u plućima. Uvećanje leve pretkomore može da izazove abnormalan srčani ritam koji se naziva atrijalna fibrilacija. Povećan pritisak u plućima može da izazove kratak dah i sakupljanje vode u plućima. Najčešći uzroci mitralne regurgitacije obuhvataju: prolaps mitralnog zaliska, infekciju zaliska (endokarditis), oštećenje zaliska od srčanog udara, reumatsku groznicu, istrošenost zaliska, nelečen visok krvni pritisak i kongenitalnu bolest srca. Simptomi mogu da se razvijaju postepeno i obuhvataju: bol u grudima, kašalj, zamor, iscrpljenost, palpitacije, kratak dah tokom fizičke aktivnosti, otežano disanje u ležećem položaju (ortopneja), prekomerno uriniranje tokom noći (nokturija).

Mitralna stenoza (suženje srčanog zaliska)
Mitralni zalistak razdvaja pretkomoru i komoru na levoj strani srca. Zalistak se otvara da bi omogućio protok krvi iz leve pretkomore u levu komoru i onda se opet zatvara, sprečavajući vraćanje krvi. Kod mitralne stenoze taj otvor je sužen i ograničava protok krvi. Glavni uzrok pojave ovog poremećaja je reumatska groznica u detinjstvu. Ostali uzroci uključuju urođene srčane mane, a retko i tumor može ograničiti protok krvi. Teška stenoza može izazvati srčanu insuficijenciju, uvećanje srca i atrijalnu fibrilaciju. Simptomi se razvijaju postepeno i uključuju: bol u grudima, kašalj, otežano disanje, umor, česte respiratorne infekcije kao što je bronhitis, ubrzan rad srca, palpitacije, oticanje stopala, otežano disanje u ležećem položaju.

Mladež (nevus)
Mladeži sadrže ćelije pigmenta kože i mogu se pojaviti bilo gde na telu i imaju niz boja. Većinom su tamnobraon. Većina mladeža nije opasna, ali se neki mogu pretvoriti u rak kože i to se zove maligni melanom. Pravilo ABCDE može pomoći da se shvati razlika između mladeža i melanoma. A: simetrija - mladeži su simetričnog oblika, melanomi su asimetrični u smislu da oni izgledaju drugačije s jedne strane u odnosu na drugu. B: granica - mladež ima jednake granice, melanomi imaju nejednake i zasečene granice. C: boja - mladež ima istu boju dok melanomi imaju tendenciju da imaju različite boje na istom mladežu. D: prečnik - mladeži imaju tendenciju da budu manji od 6mm, dok su melanomi često veći. E: rast u visinu - mladeži ne menjaju veličinu, oblik ili boju, dok melanom menja veličinu, oblik ili boju, što povećava šanse da je lezija kože melanom. Medicinski izraz za mladež je nevus. Mladeži se mogu pojaviti bilo gde na telu. Oni su braon do crvenkastobraon boje i obično su manji od 6 mm. Oni su simetrični, imaju konzistentnu boju, glatke, jednake ivice, ne menjaju oblik, boju ili veličinu. Svaki novi mladež koji ne ispunjava ove kriterijume treba da proceni lekar.

Moždani udar (izliv krvi u mozak)
Opis i simptomi Hemoragični moždani udar je krvarenje unutar mozga koje remeti normalnu funkciju mozga. Krvarenje može da nastupi u samom mozgu ili između mozga i moždanih ovojnica (u subarahnoidnom prostoru). Hemoragični moždani udari čine dvadeset posto svih moždanih udara. Mogu da se jave kada neki slab krvni sud (aneurizma) prsne ili nakon moždanog udara izazvanog trombom. Visok krvni pritisak, starost, prekomerno konzumiranje alkohola i kokaina/metamfetamina uvećavaju rizik od ovih moždanih udara. Ispoljeni simptomi zavise od toga koji deo mozga je zahvaćen. Opstanak i najbolji ishod zavise od brzine dobijanja lekarske pomoći. Glavobolja, konfuzija, gubitak svesti, iznenadne konvulzivne napade ili slabost mišića lica, ruku ili nogu, iznenadna otupelost, otežan hod, otežan govor ili ometen vid

Multipla skleroza (MS)
Opis i siptomi Autoimuni poremećaj centralnog nervnog sistema (mozga i kičmene moždine). Nervne ćelije su obično okružene omotačem nervnog vlakna sačinjenim od masne supstance koja se zove mijelin i koji pomaže u prenosu nervnih impulsa. Kod MS dolazi do zapaljenja i oštećenja mijelinskog omotača. To remeti ili usporava nervne impulse i dovodi do oštećenja nerva. Ožiljci (skreloze) se javljaju u beloj masi mozga i kičmene moždine. Ove oblasti ožiljaka i oštećenja mijelina nazivaju se MS plakovi. Bolest se javlja periodično sa epozodama pojačanih simptoma. Bolest može biti blaga i neprogresivna, a može se postepeno ili naglo pogoršati. Najčeće se javlja kod žena starosti od 20-40 godina. Simptomi variraju. Mogu se pojaviti i nestati ili trajno ostati. Simptomi ukuljučuju slabljenje vida, utrnutost, slabost, smanjenje koordinacije, nestabilnost, zaustavljanje govora, grčeve u mišićima (naročito nogama), spazam mišića, oštećenja funkcija bešike.

Multipli mijelom (rak koštane srži)
Rak koštane srži koji uglavnom pogađa starije ljude. Koštana srž je centralni deo velikih kostiju i u njoj se stvaraju krvna zrnca. Krv se sastoji od crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i trombocita. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca. Jedan tip naziva se plazmociti i oni stvaraju antitela koja služe u borbi protiv infekcija. Kod multiplog mijeloma telo stvara preveliki broj plazmocita i one stvaraju preveliki broj antitela. Ovaj prekomeran broj plazmocita dovodi do smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca (anemija), smanjenoga broj trombocita (trombocitopenija) i manjeg broja normalnih belih krvnih zrnaca. Ako osoba nema dovoljan broj trombocita, može lako doći do krvarenja, a smanjeni broj belih krvnih zrnaca za posledicu ima veću izloženost tela infekcijama. Ovaj poremećaj može oštetiti i rad bubrega i oslabiti kosti, što dovodi do pojave fraktura. Kosti se lako lome. Pacijent takođe može da oseti bol u kostima. Ostali simptomi su: mali broj crvenih krvnih zrnaca (anemija), češća pojava infekcija, koža sklona nastajanju modrica, sklonost krvarenju, umor i gubitak telesne težine

Nabotijeva cista
To su ciste na površini grlića materice ispunjene sluzi. One predstavljaju normalan nalaz, ali su češće kod žena koje su se porađale i kod onih koje su u postmenopauzi. Ponekad su posledica čestih infekcija grlića. Nabotijeve ciste obično ne izazivaju simptome, sem ukoliko ne postanu veoma velike.

Nazalni polipi
Opis i siptomi Benigne izrasline u nosnim šupljinama. Polipi se sastoje od zapaljene sluznice nosa. Obično se nalaze u oba nosna hodnika. Mogu da narastu dovoljno veliki i brojni da izazovu zapušenost nosa i opstrukciju disajnog puta. Uobičajeniji su kod pacijenata sa astmom, polenskom kijavicom, cističnom fibrozom ili hroničnom sinusnom infekcijom. Disanje na usta, opstrukcija nosa, curenje iz nosa, zapušenost.

Nesanica (insomnija)
Opis i siptomi Poremećaj spavanja koji karakterišu otežano uspavljivanje, buđenje tokom noći, prerano buđenje ili njihova kombinacija. Najčešće se javlja kod starijih osoba. Primarna insomnija je nesanica koja nema određen uzrok. Sekundarna insomnija može biti izazvana anksioznošću zbog životne krize ili neke veće promene u životu, medicinskim ili psihološkim problemima ili upotrebom droga. Otežano uspavljivanje,osećaj umora, buđenje nekoliko puta u toku noći. Ljudi s primarnom isnomnijom često razmišljaju o tome kako da se naspavaju. Što više pokušavaju da spavaju, to su isfrustriraniji i nervozniji, pa uspavljivanje postaje još teže.

Nestabilna angina pektoris (predinfarktni bol u grudima)
Bol u grudima koji je izazvan nedovoljnim protokom krvi kroz koronarne arterije koje dopremaju kiseonik i hranljive materije do srca. Stabilna angina je bol koji se javlja uz određen nivo fizičke aktivnosti. Nasuprot tome, nestabilna angina je bol koji se javlja uz manje napora ili u mirovanju. Poremećaj je veoma ozbiljan pošto predstavlja znak upozorenja za predstojeći srčani udar. Ovo je hitan slučaj. Izostanak tretmana može da dovede do brze smrti. Bol u grudima (bol takođe može biti u ramenima, leđima, ruci, vilici ili abdomenu), koji se javlja u mirovanju ili uz manji napor, gubutak daha, znojenje, klonulost, mučnina, povraćanje. Bol u grudima se može opisati kao teskoba, pritiskanje, razdornost, pečenje, gušenje ili stalni bol.

Neuhranjenost
Opis i siptomi Neuhranjenost je zdravstveno stanje izazvano nepravilnom ili nedovoljnom ishranom. Postoje mnogi uzroci ovog poremećaja, ali je najčešće uzrokovana nedovoljnom ishranom, slabom apsorpcijom hrane ili preteranim gubitkom hranljivih materija. Neuhranjenost može biti blaga ili ozbiljna. U nekim slučajevima izaziva trajna oštećenja organa. Umor, vrtoglavica, gubitak težine, smanjen imunitet, gubitak kose, smanjena mišićna masa i snaga, nizak broj crvenih krvnih zrnaca (anemija).

Neuralgija (bol nerava)
Neuralgija je pojam koji se odnosi na bol izazvan iritacijom ili oštećenjem nerava. Bol se opisuje kao oštar, peče i može biti vrlo snažan. Bol je obično u delu kože koji inerviše oboleli nerv i simptomi se mogu pogoršati čak i samo od dodirivanja površine kože. Najčešće neuralgije su trigeminalna neuralgija, neuralgija od herpes zostera (postherpetična neuralgija) i bol nerava koji se širi iz lumbalnog i cervikalnog dela kičme. Bol koji se opisuje kao oštar, probadajući i kao udar struje. Simptomi se javljaju na delu kože koji inerviše oboleli nerv. Simptomi se pogoršavaju prilikom pokreta i dodirivanja obolelog dela. Neki pacijenti osećaju utrnulost i ređe mišićnu slabost.

Neurofibromatoza (nasledni tumori nerava)
Nasledna bolest gde nervno tkivo abnormalno raste i može da izazove ozbiljna oštećenja na okolnim nervima što rezultira gubitkom funkcije, bolom i neosetljivošću. Zahvata Švanove ćelije, mastocite i fibroblaste. Postoje 3 tipa neurofibromatoza (NF) pri čemu je NF-1 najčešći, a ostali se nazivaju NF-2 i švanomatoza. Oko 3-15% pacijenata sa NF-1 će dobiti maligni tumor koji rezultira smrtnim ishodom, iako su tumori obično benigni. Pacijenti imaju otekline na koži, bezbojne lezije na koži (fleke boje bele kafe), oštećenje nerava i probleme sa kostima. Abnormalna boja kože (fleke boje bele kafe), izrasline na koži (Lišovi čvorići), pege pod pazuhom, bol u kostima, deformiteti kostiju, bol nerava, utrnulost, slabost, problemi sa učenjem, i/ili epileptični napadi (tipa ‘petit mal’).

Neurogena bešika (nervozna bešika, paraliza bešike)
Opis i siptomi Nervno oštećenje koje sprečava prenos poruka iz bešike do mozga. Da bi bešika pravilno radila, mišići i nervi moraju da rade zajedno i da drže urin u bešici i pravilno ga oslobađaju. Nervi nose poruke iz bešike do mozga i onda mozak registruje kada je bešika puna. Kod neurogene bešike, nervi koji bi trebalo da nose ove poruke su "u kvaru". Uzroci mogu biti nervne bolesti, kao što je multipla skleroza, dijabetes, trauma mozga ili kičmene moždine, kao i određene infekcije. Nemogućnost da se dobrovoljno prazni bešika, inkontinencija urina, česte infekcije urinarnog trakta.

Nodozni eritem
Nodozni eritem je crven, iznad nivoa kože, neravan osip koji obično zahvata prednji deo potkolenica. Često se vezuje za određene infekcije (tuberkuloza, jersinija, salmonela, kampilobakter, streptokok), lekove (kontraceptivne pilule, sulfa-preparati, estrogeni) i bolesti (sarkoidoza, Kronova bolest, ulcerozni kolitis). Neki put ne može da se utvrdi nikakav uzrok (idiopatski). Većina slučajeva se rešava u roku od osam nedelja. Žene su pogođene češće nego muškarci, a javlja se najčešće kod pacijenata starosti od 18 do 34 godine. Visoka temperatura, simptomi nalik gripu, bol i crveni osip na prednjem delu potkolenica. Osip se sastoji od crvenih izdignutih neravnina.

Obične bradavice
Male, obično bezbolne izrasline na koži izazvane humanim papiloma virusom (HPV). Bezopasne su ali mogu da izobliče osobu i čine da se oseća neugodno. Kada se nalaze na stopalima mogu da izazivaju bol pri hodu. Ima više tipova: obične bradavice se obično nalaze na šakama; pljosnate bradavice se javljaju na licu; genitalne bradavice oko stidnih dlačica, između nogu, u vagini i rektumu; plantarne bradavice se javljaju na tabanima; subungvalne i periungvalne bradavice se nalaze ispod i oko noktiju na prstima ruku i nogu. HPV virus se prenosi sa jedne osobe na drugu. Infekcija može da se prenese i dodirivanjem peškira ili nekog drugog predmeta koji sadrži taj virus. Male mesnate kvržice na koži grube na dodir. Mogu biti ružičaste, bele ili boje kože.

Oboljenje perifernih krvnih sudova
Uzrok oboljenja perifernih krvnih sudova je nagomilavanje plaka u zidovima arterija (ateroskleroza). Arterija se sužava. Tokom fizičke aktivnosti, sužen krvni sud nije u mogućnosti da dovede dovoljno krvi u mišiće što izaziva bol i slabost. Simptomi se otklanjaju odmaranjem Bol u butini ili nozi pri fizičkoj aktivnosti (ovaj simptom se zove “klaudikacija”), hladna stopala, slab puls, utrnulost, diskoloracija kože.

Odvajanje zadnjeg dela staklastog tela oka (posteriorno odvajanje)
Opis i siptomi Staklasto telo je želatinasta struktura koja ispunjava oko iza sočiva. Ono naleže na mrežnjaču koja detektuje svetlo i oblaže unutršnojst oka. Staklasto telo se može skupiti, smanjiti se i odvojiti od mrežnjače. Javlja se češće sa starenjem i u slučajevima ekstremne kratkovidnosti. Generalno, ono ne izaziva smanjenje vida, osim ukoliko krvi ne ulazi u staklasto telo (posteriorna hemoragija staklastog tela). Kod mali procenta pacijenata (3% -7%) može doći do odvajanja mrežnjače, jer povlačenje staklastog tela može odvojiti mrežnjaču od zadnjeg dela oka, gde joj je mesto. Ablacija mrežnjače je hitno stanje koje može dovesti do trajnog gubitka vida, ako se odmah ne leči. Bleskovi pred očima, zvezdice pred očima, svetlosni prsten na gornjoj strani centralnog vida.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
Opis i siptomi Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je vrsta neuroze koju karakterišu opsesivne (prinudne, intruzivne) misli i kompulzivne (prisilne, ritualne) radnje. Ovaj poremećaj se obično prvi put javlja u detinjstvu ili adolescenciji i ponekad u toku i posle trudnoće. Simptomi ovog poremećaja variraju tokom života, a retko prolaze u potpunosti. Opsesivnost i prinudno ponašanje mogu imati razne oblike, a primeri su: prekomerno pranje ruku, brojanje, proveravanje, ponavljanje određenih radnji, potreba za simetrijom, potreba za savršenim redom… Simptomi izazivaju patnju ili ometaju svakodnevni život. Pacijenti obično svoje ponašanje prepoznaju kao preterano i nerazumno.

Opstipacija (konstipacija, zatvor)
Teško, neprijatno ili neredovno pražnjenje creva. Stolica je obično tvrda i suva. Zatvor je obično bezopasan, ali može da ukaže na osnovni poremećaj. Kada je konstipacija teška, može dovesti do fekalne impakcije odnosno zadržavanja fekalne mase u crevima, što, ako se ona ne otkloni, može rezultirati intestinalnom opstrukcijom. Primarni uzroci zatvora uključuju dehidraciju, slabo kretanje, lekove (posebno narkotike), stres, trudnoću, zloupotreba laksativa, depresiju, ishranu siromašnu vlaknima i niski nivoi hormona štitne žlezde. Nemogućnost da se ima stolica, bol u rektumu, grčevi u stomaku, mučnina, povraćanje.

Oralna kandidijaza (oralna gljivična infekcija)
Gljivična infekcija u ustima koja se naziva i sor. Gljivice su obično tipa kandida. Gljivice u ustima izazivaju bolne bele mrlje u grlu, a ponekad i na jeziku. Kandidijaza se sreće kod ljudi sa slabim imunološkim sistemom. Takođe se može pojaviti kod ljudi koji koriste steroidne inhalatore za lečenje astme. Bol u ustima, bele mrlje na ustima i na jeziku, bolno gutanje

Osteoartritis (oštećenje kosti u zglobu)
Jedan ili više bolnih zglobova usled degeneracije hrskavice u zglobovima. Kad se hrskavica stanjuje, kost odmah ispod hrskavice se zgusne kako bi apsorbovala više opterećenja. Na rendgenu se vidi manje "prostora" između kostiju (zapravo, manje hrskavice koja se ne pojavljuje na rendgenu). Zadebljanje kosti na ivici zgloba može stvoriti izbočine na kosti. Izbočina može da se vidi na rendgenskom snimku. Osteoartritis se obično javlja u prstima ruke, ručnom zglobu, kolenima, kukovima i karlici. Češći je posle 45. godine života. Dubok bol u zglobovima koji se pogoršava posle vežbanja, bol se smanjuje odmorom, struganje zgloba pri kretanju, bol u zglobovima po kišnom vremenu, otečeni zglobovi, ograničena mogućnost kretanja, jutarnja ukočenost.

Osteohondritis disekans (bolest zglobova)
Slobodan fragment kosti ili hrskavice koji izaziva bol u zglobu. Najčešće pogađa kolena i laktove. Slobodan fragment se može zaglaviti u zglobu i prouzrokovati njegovo popuštanje ili blokadu ga ustupiti ili uzrokovati zaključati. Ovi fragmenti kosti ili zglobova ponekad se nazivaju zglobni miševi. Bolno i otečeno koleno, bol se pojačava pri kretanju, popištanje ili blokada kolena, bolan i otečen lakat.

Osteomijelitis (infekcija kostiju ili koštane srži)
Infekcija u kosti ili koštanoj srži. Posebno je uobičajeno da se dogodi u kičmi, u stopalu ili peti ili uz veštački zglob, ako je inficiran. Osteomijelitis kičme obično se javlja posle druge ozbiljne infekcije koja se proširila i krv sa bakterijama stiže u kost. Osteomijelitis stopala ili peta obično se događa širenjem infekcije iz čira na stopalu (otvorene rane na koži). Bol, povišena temperatura, gnoj izbija kroz kožu, čir na koži.

Osteoporoza (smanjenje gustine kostiju)
Poremećaj kod kog kosti postanu slabe, zbog čega se lakše lome. Frakture mogu da se dese čak i kod blagih potresa kao što je naglo sedanje, kašljanje ili saginjanje. Najčešće dolazi do preloma u leđima (kičmi), ručnim zglobovima i kukovima. Svako može da oboli od osteoporoze, ali se češće javlja kod starijih žena. Telo stalno pravi novu kost i razgrađuje staru. Kako osoba stari, više kostiju se razgradi nego što se napravi, što izaziva gubljenje koštane mase sa starenjem. Druge zdravstene smetnje mogu da pogoršaju ovaj poremećaj, uključujući: lošu ishranu, pušenje, mršavost, hemoterapiju, terapiju zračenjem, neke lekove poput steroida, smanjenu fizičku aktivnost, konzumaciju alkohola, pripadnost beloj rasi, konzumaciju napitaka tipa “cola”. Osteporoza je nasledna bolest. Simptomi se ispoljavaju u ranoj fazi bolesti. Kako kosti slabe, javljaju se prelomi koji izazivaju bol u leđima, kukovima i ručnim zglobovima. Gubitak na visini kičmenih pršljenova (vertebri) izaziva povijeno držanje.

Otrovni bršljan
Čest uzrok iritacije kože zvani kontaktni dermatitis ili pruriginozni dermatitis, rezultat je kontakta sa urushiolom, uljem koje sadrzi otrovni bršljan. To rezultira pojavom crvenog, osipa svrbi i koji se sastoji od malih neravnina, plikova ili otoka. Slične reakcije se javljaju nakon kontakta sa otrovnim hrastom i otrovnim rujom. Crvenilo, svrab, otok, male neravnine na koži.

Ožiljak
Ožiljak je prirodan deo procesa zalečivanja rane. Vlaknasto tkivo zamenjuje normalnu kožu na mestu povrede. Neki put ožiljak može previše da poraste, što rezultira keloidnom formacijom ili hipertrofičnim ožiljkom. Ožiljci mogu da ostanu posle operacije, povrede ili opekotine. Simptomi mogu da obuhvataju ravnu ili izdignutu, zadebljanu kožu boje mesa duž mesta povrede na koži. Neki ožiljci mogu da svrbe ili bole.

Panični poremećaj
Opis i siptomi Epizode anksioznosti koje se doživljavaju kao fizički simptomi. Fizički simptomi su zastrašujući, ali ne i opasni. Ponekad je teško prepoznati da su simptomi posledica anksioznosti, pa je opravdano obaviti medicinski pregled i ispitivanja kako bi se proverili drugi mogući uzroci simptoma. Blizu 2% stanovništva ima panični poremećaj (panične napade). Epizode obično traju 2-10 minuta, ali mogu trajati i sat-dva. Neki ljudi s ovim poremećajem izbegavaju mesta ili aktivnosti koje su naizgled izazvale prethodne napade. U to spada i strahod otvorenih prostora i gužve-agorafobija i može biti dovoljno ekstremno da ugrozi normalan život. Bol u grudima, vrtoglavica ili slabost, strah od smrti, strah od gubitka kontrole, osećaj gušenja, osećaj odvojenosti, osećaj nestvarnosti, mučnina ili uznemiren stomak, ukočenost ili utrnulost, lupanje srca, otežano disanje, znojenje, jeza, preznojavanje, drhtanje.

Pankreatitis (upala pankreasa)
Upala pankreasa (gušterače). Digestivni enzimi iz pankreasa su normalno prisutni u odvodnom sistemu i duktusima koji ih odvode u creva. U upali pankreasa digesativni enzimi nagrizaju tkivo pankreasa, te pankreatitis može izazvati ozbiljna oštećenja i povrede gušterače, a upala se može širiti. Postoje brojni uzroci pankreatitisa, a najčešći su alkohol i kamen u žuči. Bol u stomaku, pojasni bol, bol u leđima, povraćanje, anksioznost, drhtavica, znojava koža, masna stolica, povišena temperatura, žuta koža, mučnina, znojenje, slabost, gubitak telesne težine.

Parkinsonova bolest
Opis i siptomi Bolest mozga koja dovodi do tremora (drhtanja ruke), ukrućenih mišića i teškoća u započinjanju pokreta. Problem proizilazi iz propadanja dela mozga koji se naziva "substantia nigra”, u kome nastaje hormon i neurotrasmiter dopamin. Osim problema sa pokretima, mnogi pacijenti se suočavaju sa depresijom, imaju bezizražajan izraz lica i gubitak pamćenja. Ukočeni mišići, nesiguran hod, usporeni pokreti, problem sa započinjanjem pokreta, potreba da se brzo hoda kako bi se održala ravnoteža, osećaj ukočenih zglobova kada osoba nije u pokretu, podrhtavanje i drmanje delova tela, glave, ruke, podrhtavanje glasa, gubitak fine motorike, česti padovi, gubitak intelektualnih funkcija, zatvor.

Parotitis (upala pljuvačnih žlezda)
Parotidna žlezda je pljuvačna žlezda ispod uva. Infekcija u parotidnoj žlezdi može biti izazvana virusom zauški. Bakterijske infekcije u ovoj žlezdi rezultat su blokiranih pluvačnih kanala. Oticanje lica ispod jednog ili oba uva, otekline ispod vilice, suva usta, poremećen ukus, neprijatan ukus u ustima, bol lica, bol u ustima, groznica.

Periferna neuropatija (ostećenje nerava)
Mozak preko kičmene moždine prenosi signale na periferne nerve. Može doći do oštećenja ovih nerava. To rezultira utrnutošću, slabošću, i/ili bolom. Uzroci uključuju: dijabetes, alkohol, nedostatak vitamina B12, hipotireoidozu, trovanje olovom, otkazivanje bubrega, hemoterapiju. Ponekad nije moguće utvrditi uzrok pojave periferne neuropatije. Nervi koji su najčešće pogođeni perifernom neuropatijom su najduži nervi u telu. To znači da su najteži simptomi uglavnom u predelu nogu. Promene senzacija uključuju: osećanj peckanja, bol kože koji se intezivira pri dodiru, žmarci, ukočenost ili nesposobnost da se odredi položaj tela. Ukočenost nogu može dovesti do pojave žuljeva i čireva na stopalima.

Perikarditis (zapaljenje srčane maramice)
Perikard (srčana maramica) je spoljašnji omotač srca. U njemu se nalazi manja količina tečnosti. Perikarditis predstavlja zapaljenje srčane maramice i za posledicu može imati nagomilavanje dodatne količine tečnosti oko srca. Najčešći uzročnik je virus. Perikarditis takođe može nastati nakon operacije srca ili srčanog napada (to se zove Dreslerov sindrom). U druge uzroke spadaju autoimune bolesti (reumatoidni artritis, lupus, skleroza, sarkoidoza), rak, oboljenje bubrega i upotreba određenih lekova (Dilantin, propainamid, hidralazin). Prevelika količina tečnosti u maramici može biti opasna po život. Bol u grudima, bol u grudima koji se smanjuje u sedećem položaju sa telom nagnutim napred, oticanje stopala i nogu, anksioznost, otežano disanjem u ležećem položaju, suvi kašalj, zamor, osetljivost na povišenu temperaturu

Peritonzilarni apsces
Opis i siptomi Nakupljanje gnoja se u inficiranom krajniku ili tkivu oko njega. Otok može postati dovoljno veliki da ometa disanje i tada je potrebno uraditi hiruršku drenažu apscesa. Ovaj problem može da se javi posle streptokokne infekcije grla. Bol u grlu (može biti veoma jak), asimetrično oticanje krajnika, otok se širi na nepce, prebacivanje resice na jednu stranu, osetljivost žlezda vilice i grla, facijalni otok, sline, glavobolja, groznica, jeza, poteškoće i bol pri otvaranju usta.

Pijelonefritis (upala bubrega)
Opis i siptomi Bakterijska infekcija tkiva bubrega i čašice i karlice bubrega, u kojima se skuplja i odvodi urin. Češća je kod žena, iako pogađa oba pola i sve uzraste. Bubrežne infekcije kod muškaraca su češće ako se bešika otežano prazni (jedan uzrok ovog problema je velika prostata.) Kod žena su česte infekcije bešike, a tipičan uzrok infekcije bubrega kod žena je migracija bakterija iz bešike. Infekcija putuje kroz mokraćovod, koji povezuje bešiku i bubrege. Slabinski bol, bol u leđima, povremen bol u stomaku, visoka temperatura, jeza, topla koža, povraćanje, mučnina, umor, bolno mokrenje, učestalo mokrenje, hitna potreba za mokrenjem, potreb za mokrenjem noću (nokturija), zamućena mokraća, krv u mokraći, neprijatan ili jak miris mokraće, konfuzija.

Pilonidalna cista
Cista ispod trtične kosti (kokcigealne kosti) koja obično sadrži ćelije kože ili kose. Ove ciste mogu da se inficiraju i prerastu u apscese koji otiču i bole. Veruje se da nastaju kada ćelija dlake raste na unutra. Češće se javljaju kod muškaraca. Bol i oticanje ispod trtične kosti, crvenilo kože, preosetljivost, povećana toplota na dodir, curenje gnoja iz kože, stvrdnjavanje kože preko otekline, retko groznica i povišena temperatura.

Pitirijaza (Pityriasis rozea)
Kožni osip u vidu ružičastog kružnog perutanja, koji najčešće pogađa mlađe odrasle osobe. Može da počne u vidu jedne usamljene crvene ljuspaste mrlje (pečata). Crvene tačkice se šire tokom nekoliko dana obično po grudima i abdomenu, ali mogu da zahvate i nadlaktice i natkolenice ili vrat. Obično traje 6 do 8 nedelja, ali može da traje i svega 3 nedelje a neki put i duže od 2 meseca. Lezija ili osip na koži, svrab lezije (blag do težak), crvenilo ili zapaljenje kože.

Placenta previa
Kod placente previje, posteljica prekriva grlić materice (bebin izlaz iz materice). Normalno je posteljica postavljena dalje od grlića. U većini trudnoća koje počnu sa placentom previjom se ovaj problem razreši bez terapije – rast materice udaljava posteljicu od grlića materice. Kod placente previje može da dođe do krvarenja iz posteljice. To može da ugrozi život fetusa i majke. Placenta previa se češće sreće kod starijih majki, majki sa ranijim carskim rezom i žena koje su prethodno imale veći broj porođaja. Iznenadno bezbolno krvarenje iz vagine tokom trudnoće, često obilno vaginalno krvarenje (često nastupa pri kraju drugog trimestra ili na početku trećeg), grčevi u materici, prevremeni trudovi.

Pleuralna efuzija (voda u plućnoj maramici)
Skupljanje tečnosti između pluća i njegove okoline (zida grudnog koša i dijafragme). Ako je pleuralna efuzija velika (velika količina tečnosti), pluća mogu da trpe pritisak. To može da dovede do otežanog disanja i bola. Ima više uzroka, uključujući: srčanu insuficijenciju, infekcije, rak na ili u okolini pluća, bubrežnu insuficijenciju i autoimune bolesti. Kratak dah, bol u grudima, kratak dah pri vežbanju, bol u ramenu.

Pleuritis (upala plućne maramice)
Opis i siptomi Pleura je tanka dvoslojna membrana koja oblaže spoljašnju površinu pluća i unutrašnju površinu grudnog koša. Pleuritis je upala pleure. Ovu upalu izazivaju različiti poremećaji, uključujući: autoimune bolesti (reumatoidni artritis, lupus, sklerodermija, sarkoidoza), rak, insuficijenciju bubrega, neke lekove (Dilantin, prokainamid, hidralazin), virusne infekcije, bakterijske infekcije, plućna embolija i traume. Bol u grudima, bol u grudima koji se povećava s dubokim disanjem, kašalj, otežano disanje, ubrzano disanje.

Plućna hipertenzija (visok krvni pritisak u plućnoj cirkulaciji)
Visok krvni pritisak u pulmonarnim arterijama. Usled ovog povećanja pritiska, desna strana srca radi teže i može doći do prestanka rada srca. Ovo se može javiti kao dodatni problem u pulmonarnom krvotoku (primarna pulmonarna hipertenzija) ili kao posledica problema van krvotoka (sekundarna pulmonarna hipertenzija). U sekundarne uzroke ubrajamo: plućnu emboliju, HOBP, autoimune bolesti, hroničnu srčanu slabost i apneu u snu. Kratak dah tomom aktivnsoti, bol u grudima, slabost, zamor, nesvestica, blaga nesvestica tokom rada, vrtoglavica, oticanje nogu

Pneumocistična pneumonija (PCP)
Upala pluća (pneumonia) koju uzrokuje gljivica Pneumocystis carinii. Ova gljivica obično prouzrokuje oboljenje kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom, kao što su osobe sa HIV virusom ili one koje primaju hemoterapiju. Neki pacijenti sa oslabljenim imunim sistemom dobijaju antibiotsku terapiju da bi se sprečio nastanak ovog oboljenja. Groznica, kašljanje, kratak dah, problem sa disanjem, napetost u grudima, bol u grudima

Pneumonija (upala pluća)
Opis i siptomi Infekcija u pluća. Alveole može ispuniti tečnost (gnoj), što izaziva otežano disanje i probleme s disanjem. Upala pluća može biti teška i čest je uzrok smrti. Određeni činioci rizika, poput pušenja, prekomerne konzumacije alkohola, dijabetesa, narušenog imunološkog sistema i loše ishrane, povećavaju rizik od razvoja upale pluća. Pneumokokalna vakcina štiti od najčešćeg uzroka bakterijske upale pluća. Kašalj sa zelenkastim ili žutim ispljuvkom, krvavi ispljuvak, groznica i jeza, oštar ili probadajući bol u grudima, bol u grudima se pogoršava pri dubokom disanju ili kašlju, brzo, plitko disanje, otežano disanje, slab puls.

Pneumotoraks (kolaps pluća)
Kolaps pluća. U plućima može da dođe do curenja vazduha iz alveola u pleuru. Vazduh koji se nalazi između pluća i okolnih struktura (zida grudnog koša i dijafragme) izaziva odvajanje pluća od grudnog zida. Ovaj pritisak vazduha može da raste sa svakim dahom i može da potisne pluća i dovede do kolapsa. To se zove tenzioni pneumotoraks. U teškim slučajevima, ovo nakupljanje vazduha može da pritisne krvne sudove i smanji dotok krvi u srce. Ako se ne leči, ovaj poremećaj može da ima smrtni ishod. Pneumotoraks može da se javi usled povrede, spontano ili zbog kašlja kod pacijenata koji pate od bolesti pluća kao što je efizem. Iznenadni oštar bol u grudima, pogoršavanje bola u grudima sa dubokim udahom ili kašljem, kratak dah, brzo zamaranje, ubrzan rad srca, cijanoza (plavičasta prebojenost kože), nizak krvni pritisak.

Policistični bubrezi
Opis i siptomi Nasledna bolest bubrega koja prouzrokuje formiranje većeg broja cista u oba bubrega i dovodi do insuficijencije bubrega. Ciste su nekancerozne okrugle kesice, koje sadrže tečnost nalik vodi. Najozbiljnije posledice bolesti su insuficijencija bubrega i visok krvni pritisak. Neki pacijenti imaju povećan rizik za razvoj cerebralne aneurizme. Osetljivost i bol u stomaku, krv u mokraći, preterano noćno mokrenje, bol u slabinama na jednoj ili obe strane, visok krvni pritisak.

Polno prenosive bolesti
Opis i siptomi Polno prenosivom bolešću se smatra svaka bolest koju izazivaju virusi, bakterije ili drugi mikroorganizmi, a koja se širi seksualnim kontaktom. Simptomi su tipično vezani za genitalije ili urinarni trakt, ali mnoge bolesti su asimptomatične. Ove bolesti mogu dovesti do šireg oboljenja, naročito hroničnog karaktera. Seksualni odnosi sa više partnera povećavaju rizik od obolevanja. Najčešće polno prenosive bolesti su hlamidija, gonoreja, virusni hepatitis, genitalni herpes, HIV/AIDS, humani papiloma virus, sifilis, trihomonijaza i posledična zapaljenska bolest male karlice. Simptomi zavise od izazivača bolesti, ali mogu uključiti: iscedak iz penisa, vaginalnu sekreciju, bolno mokrenje, bolne ranice na genitalijama, bubuljice i promene na genitalijama, bol prilikom seksualnog odnosa.

Poremećaj ličnosti (nezdravi način razmišljanja i ponašanja)
Opis i siptomi Ovaj termin opisuje životni obrazac ponašanja koji ometa normalnu društvenu interakciju i funkcionisanje. Postoji mnoštvo imenovanih vrsta poremećaja ličnosti. Primeri su "granični" i "asocijalni." Psihijatri su napravili spiskove prema veoma specifičnim kriterijumima koji se koriste za dijagnozu osoba sa poremećajem ličnosti. Poremećaj ličnosti rezultira nevoljama u odnosima sa ljudima, na poslu i u problemima sa zakonom. Pojedinci koji pate od ovog poremećaja imaju osećaj da je njihovo ponašanje normalno i samo nekolicina potraži pomoć psihijatra. Simptomi variraju u zavisnosti od specifične vrste poremećaja ličnosti, ali mogu uključivati: česte promene raspoloženja, burne odnose, socijalnu izolaciju, izlive besa, sumnju i nepoverenje u druge, poteškoće u uspostavljanju bliskih i prijateljskih odnosa, potrebu za instant zadovoljenjem, slabu kontrolu impulsa, alkoholizam ili zloupotrebu supstanci.

Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD)
Opis i siptomi Problem sa nedostatkom pažnje, hipeaktivnošću i / ili impulsivnošću. Deca mogu da se bore sa niskim samopouzdanjem, problematičnim odnosima i lošim uspehom u školi. Simptomi moraju biti van normalnog opsega za starost i razvoj deteta. Poremećaj utiče na milione dece, a može postojati i u odraslom dobu. ADHD se ponekad naziva i jednostavno poremećaj nedostatka pažnje (ADD), bez hiperaktivnosti. Da bi se uspostavila dijagnoza, deca treba da imaju najmanje 6 godina i da imaju impulsivnost i simptome koji su neuobičajeni za taj uzrast, kao i uobičajeni razvoj koji odgovara tom uzrastu. Simptomi uključuju: nemogućnost dece da posvete potrebnu pažnju detaljima ili pravljenje nemarnih grešaka u školskim radovima; poteškoće da se održi pažnja na zadatke ili igru; nepažnja tokom jedan-na-jedan razgovora; nepraćenje instrukcija, neobavljanje zadataka, poslova ili dužnosti na radnom mestu; teškoće u organizovanju zadataka i aktivnosti; izbegavanje zadataka koji zahtevaju napor (kao što je učenje u školi); gubljenje stvari ili alata potrebnih za zadatke ili aktivnosti; rastrojenost; često zaboravljanje dnevnih aktivnosti. Hiperaktivnost, simptomi: vrpoljenje rukama ili nogama ili u stolici, ustajanje sa stolice; neprikladno, nemirno ponašanje, nemogućnost da se igra obavlja tiho; brbljivost. Impulsivnostt, simptomi: izletanje sa odgovorima pre nego što su pitanja završena; teškoća da se čeka na red; prekidanje drugih, upadanje u tuđ razgovor ili igre.

Poremećaj prilagođavanja
Opis i siptomi Odgovor na stres koji rezultira značajnim simptomima u emocionalnom ponašanju i nemogućnošću da se normalno funkcioniše. Poremećaj obično izaziva simptome depresije, anksioznosti ili oboje. U težim slučajevima pacijenti mogu imati samoubilačke misli. Simptomi počinju u roku od 3 meseca od stresnog događaja u životu. Depresija, anksioznost, očaj, nesanica, nervoza, uzrujanost

Poremećaj telesne dismorfije (opsesija izgledom tela)
Opis i siptomi Karakteriše se naglašenom preokupacijom stvarnim ili zamišljenim fizičkim izgledom pacijenta. Uzrok ovog poremećaja je nepoznat, ali se smatra da predstavlja kombinaciju genetskih faktora i faktora okruženja. Poremećaj telesne dismorfije može da dovede do anksioznosti, fobija i depresije, ponekad sa suicidalnim mislima i postupcima. Anksioznost, stres, čačkanjei kože, prekomerno proveravanje odraza u ogledalu, skrivanje mana, prekomerno doterivanje, traženje povrde o izgledu od drugih, odlazak na kozmetičku operaciju.

Porfirija
Grupa bolesti prouzrokovanih abnormalnim nakupljanjem porfirina u telu. Poremećaj utiče na nervni sistem i kožu i nasledan je. Tip poremećaja koji zahvata nervni sistem naziva se akutna porfirija, a tip koji zahvata kožu - kožna porfirija. Radi se o nedostatku raznih enzima koji učestvuju u procesu sinteze hema. Usled tih enzimskih poremećaja dolazi do akumulacije pojedinih supstanci (raznih tipova porfirinogena, porfirina), koje direktno mogu izazvati oštećenja okolnih ćelija ili pojačati dejstvo nekih drugih štetnih faktora kao npr. UV zračenje. Ne postoji lek za ovu bolest, ali simptomi se mogu kontrolisati. Simptomi mogu biti izazvani uporebom određenih lekova, prekomernom dijetom, izlaganjem suncu, pušenjem, infekcijom, konzumiranjem alkohola ili uzimanjem hormona. Ako se ne leči, bolest može izazvati vrlo ozbiljne probleme s disanjem, bubrežnu insuficijenciju, oštećenja kože i probleme s jetrom. Simptomi akutne porfirije uključuju: bol u mišićima, mučninu, povraćanje, proliv, dehidrataciju, bol u stomaku, anksioznost, probleme sa spavanjem, preterano znojenje, halucinacije, napade, konfuziju, paranoju, crvenilo kože i krv u urinu. Porfirija koja je zahvatila kožu ima sledeće simptome (kada je koža izložena suncu): plikovi, svrab, otok kože, crvenilo kože i krv u urinu.

Posekotina (laceracija)
Posekotine na koži. Laceracije mogu da budu proste i da zahvataju samo kožu ili složene sa povredom tetiva, nerava i/ili krvnih sudova. Kod laceracije tetiva dolazi do slabe pokretljivosti povređenog ekstremiteta ili drugog isturenog dela tela, a kod povrede nerava dolazi do gubitka osećaja distalno od laceracije. Laceracija, krvarenje, slabost, neosetljivost.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
Opis i siptomi PTSP se javlja kod ljudi koji su iskusili ili bili svedoci izuzetno potresnih događaja, kao što su prirodne katastrofe, ubistva, silovanja, rat, zatvaranje, mučenje ili nesreće. Umesto da se oporavlja od događaja, pacijenat često ponovo preživljava traumu i simptome povezane sa njom. Simptomi mogu da počnu odmah nakon događaja ili se mogu razviti mesecima ili godinama kasnije. Ponavljanje simptoma vremenom se može prorediti ili simptomi mogu oslabiti. Takozvane "flešbek" epizode, kratke i intenzivne epizode sećanja na potresni događaj koji je izazvao poremećaj. Ponavljaju se snovi o tom događaju, fizičke reakcije na situacije koje podsećaju na traumatski događaj, osećanje ravnodušnosti, nemogućnost pacijenta da se seti važnog aspekta traume, nezainteresovanost za normalne aktivnosti, asocijalnost, izbegavanje ljudi, poteškoće sa koncentracijom, spavanjem, preterane reakcije, višak svesti (hiperbudnost), razdražljivost ili izlivi besa.

Potres mozga (komocija)
Opis i siptomi Povreda mozga nakon tpovrede. Komocija se javlja nakon povrede glave i uzrokuje glavobolju, zbunjenost, gubitak svesti ili druge neurološke simptome bez bilo kakvih abnormalnosti na CT-skeneru. Sindrom drugog udara se događa kada se druga kontuzija dogodi pre nego što prva zaceli i može dovesti do ozbiljnih ili trajnih smetnji, a retko do oticanja mozga i smrti. Glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, zbunjenost, slabost, dupli vid

Povreda abdomena
Dva su uzroka: probojne povrede, koje nastaju kao posledica ranjavanja vazdušnim oružjem ili ubodom noža i tupe povrede, koje nastaju kao posledica saobraćajne nesreće ili pada. Bilo koji organ može biti oštećen, na primer creva, želudac, jetra, slezina, bubrezi, bešika ili aorta. Bol u predelu abdomena, povraćanje, nadutost, krv u urinu, krv u stolici, nesvestica, nizak krvni pritisak

Povreda bubrega (renalna trauma)
Opis i siptomi Bubrežna trauma može biti jednostavna kao podliv i izazvati samo privremeni simptom u vidu krvi u mokraći. Može biti ozbiljnija i predstavljati uzrok insuficijencije bubrega. Obično je u pitanju tupa trauma (od automobilske nesreće ili pada), ali može biti i probojna povreda (rana od metka ili ubodna rana). Simptomi i lečenje zavise o povrede. Simptomi zavise od povrede, ali uključuju: slabinski bol, krv u mokraći, prestanak izlučivanja mokraće (anurija), smanjeno mokrenje (oligurija).

Povreda glave
Povrede glave mogu biti različitog stepena, od lakših povreda do potresa mozga, nesvesnog stanja i smrti. Povreda mozga može da dovede do krvarenja na površini mozga ili unutar mozga. Mozak može biti trajno oštećen usled ove povrede. Koma nastaje kada centralni deo mozga nije u stanju da aktivira ili stimuluše ostatak mozga da bude u budnom stanju ili kada je povreda mozga veoma ozbiljna. Povrede glave takođe mogu da stvore i frakture lobanje. Frakture lobanje mogu da dovedu do probijanja dela kosti u mozak ili deformisanja mozga. Prelom može zahvatiti bazu lobanje, što se naziva prelom baze lobanje. Kod ove povrede, nervi koji prolaze kroz ova područja mogu biti oštećeni i može doći do isticanja cerebrospinalne tečnosti.

Povreda kičmene moždine
Oštećenje kičmene moždine. Najčešći tipovi povrede su: direktan pritisak od frakture kičme, hematom ilil apsces; nedostatak dotoka krvi iz povređenog krvnog suda koji snabdeva kičmenu moždinu; direktna povreda izazvana traumom kao što je prostrelna ili ubodna rana; ili istezanje kičmene moždine tokom traume koja izaziva podlive na kičmenoj moždini. Lokacija i ozbiljnost povrede određuje koji nervni deficiti će se javiti. Ukoliko je povreda visoko na vratu, može da dođe do smrtnog ishoda zbog nemogućnosti disanja. Slabost, utrnulost, bol u leđima ili vratu, gubitak kontrole nad pražnjenjem bešike ili creva, nemogućnost mokrenja i urinarna retencija, impotencija.

Povreda meniskusa
Česta povreda koja se obično javlja usled rotirajućih pokreta kolena. Meniskus služi kao jastuk između femura i tibije (butne kosti i kosti potkolenice). On pomaže da se težina ravnomerno rasporedi preko zgloba. Postoje dva meniskusa, jedan na unutrašnjoj strani kolena (medijalni), a drugi na spoljašnjoj (lateralni). Pokidan meniskus može spriečiti koleno da se savija i izazvati da se zglob “zaključa”. Bol u zglobu, otečeno koleno, blokada i nestabilnost zgloba.

Povreda slezine (ruptura slezine)
Opis i siptomi Slezina se nalazi u gornjem levom delu stomaka, ispod rebara. Ovaj organ uklanja stara crvena krvna zrnca iz krvi i čuva crvena krvna zrnca za slučaj hitne potrebe tela. Slezina je takođe važna u borbi protiv infekcija: uklanja bakterije pokrivene antitelima protiv bakterija koja proizvodi imunološki sistem. Slezina je najčešće povređivan organ nakon tupe traume, kao što su saobraćajne nezgode, pad, udarac u stomak. Takođe može biti oštećena od prostrelne rane ili rane nanesene hladnim oružjem. Slezina filtrira oko 10% protoka krvi svakog minuta i povrede mogu izazvati veliko krvarenje u stomaku. Izostanak brzog tretmana može dovesti do smrti. Ljudi bez slezine su osetljiviji na infekcije kasnije u životu. Osobe s mononukleozom treba da izbegavaju fizičku aktivnost nekoliko meseci jer njihova slezina može biti privremeno uvećana zbog infekcije: čak i manja trauma može izazvati povredu slezine. Bol u stomaku, bol u gornjem delu stomaka, bol u gornjem levom delu stomaka, bol koji se pojačava pri dubokom disanju, laka ošamućenost, nesvestica, znojenje, mučnina, povraćanje, ubrzan srčani ritam, slab puls, naduvenost stomaka.

Predmenstrualni sindrom (PMS)
PMS je stanje koje se javlja nedelju-dve pre menstruacije i uključuje psihološke simptome, kao i fizičke. Simptomi obično nestaju ubrzo posle početka menstruacje. Oko polovine žena doživi neke simptome PMS-a u nekom trenutku, a najčešće između 25. i 40. godine života. Simptomi se javljaju do 14 dana pre početka menstruacije i prestaju dan-dva pošto menstruacija počne. Simptomi uključuju: razdražljivost, nagle promene raspoloženja, promene ponašanja, depresivnost, uznemirenost, glavobolju, oticanje gležnjeva, stopala i šaka, bol u leđima, stomačne grčeve, bol u stomaku, nadut stomak, grčeve u mišićima, osetljive i bolne grudi, porast telesne težine, pojavu groznica i akni, mučninu, nadimanje, opstipaciju ili dijareju, umanjenu koordinaciju, povećanu osetljivost na zvukove i svetlost, pojačan apetit, bolnu menstruaciju.

Predoziranje lekovima
Opis i simptomi Uzimanje prevelike doze leka ili droge, koje može biti namerno ili slučajno. Simptomi i znaci intoksikacije, kao i okolnosti pod kojima se događaj odigrao, pomažu da se odredi koja je supstanca u pitanju. Simptomi zavise od uzete supstance. Uobičajeni simptomi su sedacija, prekomerna stimulacija, promene telesne temperature (visoka ili niska).

Prelom nosnih kostiju (nazalna fraktura)
Frakture nosa su uobičajene i predstavljaju 40% svih fraktura na licu. Ispravno lečenje može da sačuva funkciju i estetiku. Prateće povrede su uobičajene. Pacijenti sa hematomom septuma (krvni podliv na septumu), rinolikvorejom (bistra tečnost iz nosa), malokluzijom (nepravilno raspoređeni zubi) ili defektima ekstraokularnih pokreta (dupli vid) će svoje prateće povrede tretirati zajedno sa nazalnom frakturom. Deformitet, nazalni bol, oticanje, krvarenje iz nosa.

Primarna hipertenzija (povišen krvni pritisak)
Povišen krvni pritisak bez poznatog razloga. To se dešava kada je sistolni krvni pritisak konstantno iznad 140mmHg ili dijastolni krvni pritisak konstantno iznad 90mmHg. Krvni pritisak je određen količinom pumpane krvi, radom srca, veličinom i stanjem arterija. Nekontrolisana hipertenzija može izazvati sužavanje arterija (aterosklerozu) i dovesti do srčanog udara, moždanog udara i bolesti bubrega. Obično nema simptoma, umor, blaga glavobolja.

Princmetalova angina pektoris (spazam koronarnih arterija)
Karakteriše je spazam koronarnih (srčanih) arterija, što dovodi do smanjenja protoka krvi. Nedostatak krvi prouzrokuje bol u grudima i za posledicu može doći do srčanog napada. U ovom stanju koronarne arterije pacijenta nemaju neko određeno zakrčenje (kao što su plakovi usled povećanog holesterola). Neki lekovi ili narkotici (ergotamin, kokain) mogu izazvati ovaj poremećaj. Međutim, uglavnom nije poznat uzrok nastajanja spazama. Bol u grudima u stanju mirovanja koji se javlja u ciklusima, kratak dah, znojenje, mučnina

Prolaps mitralnog zaliska
Mitralni zalistak razdvaja pretkomoru i komoru sa leve strane srca (levi atrijum i levi ventrikulum). Zalistak se otvara da omogući protok krvi iz leve pretkomore u levu komoru, a zatim se zatvara da spreči povratni tok krvi. Mitralni zalistak se sastoji od dva lista, a do prolapsa dolazi kada se ti listovi ne zatvore kako treba i mogu da propuste izvesne količine povratne krvi. Češće se javlja kod mladih do sredovečnih žena. Većina ljudi ne oseća nikakve simptome. Kod teškog prolapsa, povratni tok krvi (mitralna regurgitacija) može da izazove simptome. Obično nikakvi. Palpitacije i/ili bol u grudima. Kod značajne mitralne regurgitacije, mogu da se jave kratak dah, zamor i smanjena tolerancija na fizički napor.

Prolazni ishemijski napad u mozgu (tranzitorni ishemijski atak, reverzibilni moždani udar)
Opis i simptomi Tranzitorni ishemijski atak (TIA) je privremeno smanjenje dotoka krvi do nekog dela mozga. Pogođeni deo mozga ne funkcioniše pravilno i izaziva simptome karakteristične za ovu bolest. Sindrom podseća na moždani udar osim što simptomi traju manje od 24 sata i većina se rešava u prvom satu. Najčešći uzroci su ateroskleroza i atrijalna fibrilacija. Ovi pacijenti treba hitno da urade preglede da bi se identifikovao i tretirao uzrok TIA, zbog visokog rizika od moždanog udara, posebno u prvoj nedelji posle TIA. Slabost ili utrnulost jedne strane lica ili tela, nerazgovetan govor, nesposobnost govora, prolazan gubitak vida na jednom oku, vrtoglavica, gubitak ravnoteže, nedostatak koordinacije

Prostatitis (upala prostate)
Opis i siptomi Upala žlezde prostate koja može biti akutno ili k+hronično stanje. Prostata se nalazi ispod bešike, gde okružuje uretru (odvodnu cev bešike). Žlezda je izvor semene tečnost. Upala može iritirati ili pritiskati na kanal koji povezuje bešiku s penisom (uretru), što je rezultira otežanim mokrenjem i zadržavanjem (retencijom) mokraće. Palpacija prostate tokom rektalnog pregleda otkriva izraženu osetljivost prostatu. Retko se može razviti i apsces. Ovaj poremećaj se najčešće sreće u uzrastu od 20 - 40 godina, kod onih s urinarnim kateterom i kod pacijenata koji imaju nezaštićeni seks s više partnera. Drhtavica i povišena temperatura, neprijatan osećaj u donjem delu stomaka, bol u području između genitalija i anusa, pečenje pri mokrenju, otežano mokrenje, zadržavanje mokraće, bolna ejakulacija, bolno pražnjenje creva, bol u leđima.

Pseudotumor mozga (povećani moždani pritisak)
Povećan pritisak cerebrospinalne tečnosti u mozgu. Cerebralni pseudotumor ima još i naziv benigna intrakranijalna hipertenzija. Pravi uzrok ovog poremećaja se ne zna. Poremećaj može da izvrši pritisak na optički nerv i da prouzrokuje smetnje kao što su glavobolja i povraćanje. Mlade gojazne žene imaju veći rizik od razvoja ovog poremećaja. Glavobolja, vrtoglavica, mučnina, dupli vid (diplopija), zamagljen vid. Simptomi se mogu pogoršati tokom fizičke aktivnosti.

Psorijaza
Stanje koje uzrokuje crvenilo i iritiranost kože. Simptomi variraju od blage iritacije do bolesti koja onesposobljava pacijenta da normalno funkcioniše. Psorijaza čini kožu zadebljalom, crvenom i ljuspastom. Bolest je izazvana preaktivanim imunim sistemom, koji napada normalnu kožu. Neki okidači, kao što su infekcije, povrede kože, stres, hladnoća, pušenje, alkohol i određeni lekovi, mogu pogoršati simptome. Bolest je često nasledna. Neki pacijenti imaju i artritis povezan s ovom bolešću. Iritirane fleke na koži, najčešće na laktovima, kolenima i trupu, ali mogu biti bilo gde na telu. Zahvaćena koža je suva, prekrivena srebrnastim ljuspicama i zadebljana. Nokti su zadebljani i neravni. Neki pacijenti imaju bol u zglobovima.

Pucanje mišića (ruptura)
Pucanje mišića. Svaki mišić u telu može pući, a najčešći uzrok je povreda koja naglo isteže mišić. Direktran udarac u mišić može izazvati pucanje mišića. Većina ovih povreda će se zalečiti same od sebe uz jednostavnu imobilizaciju. Operacija može biti neophodna ukoliko su ove povrede praćene oštećenjem ligamenata ili tetiva. Bol, otok, smanjena pokretljivost, modrice (hematom), bol pri pokretu

Putnička dijareja
Putnička dijareja je crevna infekcija koja je vezana za promenu geografske lokacije i izazvana konzumiranjem zagađene vode i hrane. U oko pedeset odsto slučajeva u pitanju su putovanja u nerazvijene zemlje i u zemlje u razvoju. Infekciju najčešće izaziva bakterija ešerihija koli. Proliv je voden i obično ne sadrži krv. Proliv, mučnina, povraćanje, stomačni grčevi, umor, smanjen apetit.

Rabdomioliza (oštećenje mišićnog tkiva)
Teško oštećenje ćelija mišića. Do ovoga najčešće dolazi kada pacijent bez svesti više sati leži nepomično bez pomeranja, priklješten nekim teretom- tzv. kraš povreda. Rabdomioliza (teško oštećenje mišićnog tkiva) se takođe javlja nakon konvulzija ili ekstremnog vežbanja i može biti nuspojava prilikom korišćenja određenih lekova. Ovaj problem mogu izazvati lekovi za snižavanje holesterola koji se nazivaju statini (atorvastatin, lovastatin, simvastatin itd.). Teško oštećenje mišićnog tkiva oslobađa protein mioglobin u krv. Mioglobin oštećuje bubrege i može izazvati njihovo otkazivanje. Urin tamne boje, crvenkasti urin, opšta slabost, ukočenost mišića ili bol (mialgija), osetljivost mišića, slabost pogođenih mišića.

Rahitis
Bolest kostiju kod dece. Poremećaj nastao kao posledica niskog nivoa vitamina D, kalcijuma i/ ili fosfata u organizmu. Ovi minerali i vitamini važni su za normalan rast i razvoj kostiju. Nedostatak ovih elemenata prouzrokuje slabljenje, deformitete i frakture kostiju. Najčešći uzrok niskog nivoa ovih vitamina i minerala jeste loša ishrana i neuhranjenost. Oboljenje takođe može biti uzrokovano i metaboličkim problemima koji dovode do smanjene apsorpcije ili iskorišćenosti kalcijuma, vitamina D i/ ili fosfora. Osetljivost kostiju u rukama, nogama, karlici i kičmi. Deformiteti zuba, kasniji razvoj zuba i veliki razmak između zuba. Usporen razvoj, nizak rast, kosti sklone prelomina, deformiteti kostiju i grčevi u mišićima.

Rak bubrega
Opis i siptomi Kancerogeni rast ćelija u bubregu. Kod odraslih karcinom bubrežnih ćelija je najčešći oblik raka bubrega, a javlja se u bubrežnim tubulima. Hirurgija je glavni način terapije. Karcinom bubrežnih ćelija je otporan na zračenje i hemoterapiju, iako neki slučajevi reaguju na imunoterapiju. Sledeći uslovi povećavaju rizik od ovog oboljenja: porodična istorija raka bubrega, visok krvni pritisak, pušenje, gojaznost, muški pol i dijaliza. Među decom najčešći oblik raka bubrega naziva se nefroblastom. Bol u stomaku, nenormalna boja mokraće (tamna, boja rđe, smeđa), bol u leđima, krv u mokraći, neobjašnjiv gubitak težine, uvećanje skrotuma, slabinski bol, oticanje ili uvećanje stomaka.

Rak dojke
Opis i siptomi Rak dojke je rak koji započinje u ćelijama dojke kod žena i muškaraca. Ovo je drugi po učestalosti rak kod žena. Postoje mnogi različiti tipovi raka dojke, a najčešći je duktalni karcinom. Rano otkrivanje i tretman povećavaju šanse za izlečenje. Grudvice u dojci, nabori na koži, krvav iscedak iz dojke, grudva u jednom pazuhu.

Rak dvanaestopalačnog creva
Rak dvanaestopalačnog creva je nenormalan rast ćelija u delu tankog creva blizu želuca- duodenumu. Ovaj rak je relativno redak u poređenju s rakom želuca i rakom debelog creva. Nažalost, kad se pojave prvi simptomi, pacijenti obično već imaju rak u poodmakloj fazi, pa su izledi za oporavak manji nego kod mnogih drugih tumora digestivnog takta. Simptomi uključuju umor, gubitak težine, gubitak apetita, bol u stomaku, gorušicu, mučninu, povraćanje i krvavu stolicu.

Rak grkljana (karcinom larinksa)
Grupa kanceroznih ćelija u larinksu koja ometa disajne puteve, otežava govor ili oštećuje vitalne krvne sudove u vratu. Larinks ili grkljan sadrži glasne žice i nalazi se između farinksa (ždrela) i traheje (dušnika). Naredni uslovi uvećavaju rizik od karcinoma: starost preko 55 godina, pušenje i prekomerna konzumacija alkohola. Abnormalni (pištavi) zvuci pri disanju, kašalj, iskašljavanje krvi, otežano gutanje, promuklost koja ne prolazi za 1 ili 2 nedelje, bol u vratu, bol u grlu koji ne prolazi za 1 do 2 nedelje, čak ni uz antibiotike, oticanje vrata, nenamerno gubljenje telesne težine.

Rak grlića materice
Nekontrolisan rast abnormalnih ćelija na grliću materice. Grlić je donji deo materice koji se otvara u vaginu. Rak grlića materice je često izlečiv ako se rano otkrije. Obično se otkriva u vrlo ranom stadijumu pomoću PAPA testa pre nego što se ispolje simptomi. Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) se vezuje za sticanje raka grlića materice. Vakcinacija protiv HPV- a može u značajnoj meri da umanji rizik žene da oboli od raka grlića materice. Tržišni naziv vakcine je Gardasil. Vaginalni bol, abnormalno krvarenje iz vagine, osećaj punosti vagine, bolan polni odnos. Može da bude bez ikakvih simptoma

Rak materice
Rak materice predstavlja nenormalan rast ćelija materice. Postoje dve vrste raka materice: prvi tip uključuje ćelije sluzokože materice (karcinom endometrijuma), dok drugi tip uključuje mišični zid materice (sarkom materice / uterusa). Rak materice je najčešći tip raka ženskog reproduktivnog sistema, a karcinom endometrijuma je najčešći tip raka materice. Ovaj tip raka najčešće pogađa sredovečne i starije žene. Simptomi obično uključuju bol u donjem delu stomaka, grčeve u karlici i nenormalno vaginalno krvarenje. Nenormalno krvarenje može podrazumevati menstruacije koje su obilnije nego što je uobičajeno, povremena oskudna krvarenja između menstruacija, krvarenje posle odnosa i krvarenje u menopauzi.

Rak pluća
Abnormalan rast ćelija u plućima. Rak može da nastane primarno iz plućnih ćelija ili širenjem iz udaljenog tumora (metastaza). Javlja se kod odraslih osoba oba pola, obično između 40-te i 70-te godine. Rak pluća izaziva više smrtnosti nego bilo koja druga vrsta raka. Učestalost je stabilna ili opada poslednjih godina u direktnoj vezi sa učestalošću pušenja cigareta. Ćelije raka razaraju plućno tkivo i oštećuju okolne organe. Postoje dva glavna tipa raka pluća: mikrocelularni i nemikrocelularni rak pluća. Uporan kašalj, iskašljavanje krvi, kratak dah, zviždanje (“vizing”), bol u grudima, gubitak apetita, neobjašiv gubitak telesne težine, zamor. U početku može da bude bez ikakvih simptoma.

Rak skvamoznih ćelija
Maligni karcinom (skvamocelularni, planocelularni) koji se razvija iz kože ili sluzokože telesnih šupljina. Može da se javi na koži, sinusima, usnama, ustima, jednjaku, mokraćnoj bešici, prostati, plućima, vagini i grliću materice. Ozbiljnost karcinoma se utvrđuje po lokaciji, veličini u vreme otkrivanja i opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Simptomi zavise od dela tela na kom se nalazi. Neki pacijenti nemaju nikakve simptome u vreme otkrivanja karcinoma.

Rak želuca
Abnormalan rast ćelija u želucu. Najčešći tip raka dolazi iz ćelija koje proizvode sluz u želucu i zove se adenokarcinom. Adenokarcinom želuca se češće javlja u drugim zemljama, kao što je Japan, a ređe u SAD. Ostali tipovi su limfom, karcinoidni tumor i gastrointestinalni stromalni tumor (GIST). Ishrana siromašna voćem i povrćem, pozitivna porodična anamneza raka želuca, perniciozna anemija, infekcija helikobakterom pilori, kvrna grupa A, pušenje i polipi na želucu uvećavaju rizik od ove vrste raka. Ove vrste raka mogu da budu vrlo ozbiljne, a sposobnost pacijenta da preživi bolest zavisi od tipa raka i veličine i stadijuma tumora kada se otkrije. Bol u stomaku, tamne stolice, otežano gutanje, izraženo podrigivanje, pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja, gubitak apetita, mučnina i povraćanje, preuranjen osećaj sitosti nakon obroka, nenameran gubitak u težini, neodređen osećaj sitosti, povraćanje krvi, slabost ili zamor.

Rana menopauza i prevremeni prestanak funkcije jajnika
Opis i siptomi Rana menopauza se odnosi na žene ispod 40 godina. Jajnici prekidaju proizvodnju normalne količine hormona, što izaziva neplodnost, osteoporozu i depresiju. Prevremen prestanak funkcije jajnika se razlikuje od prevremene menopauze. Žene sa prevremenom menopauzom nemaju mesečni ciklus pa ne mogu zatrudneti, dok one sa prevremenim prestankom funkcije jajnika još uvek mogu imati neredovne menstruacije i mogu zatrudneti. Najčešći uzroci ovog problema su: hromozomski problemi kao što Tarnerov sindromom, oštećenje jajnika usled hemoterapije ili zračenja i autoimune bolesti. Sterilitet, valunzi, proređene menstruacije, suvoća vagine, problemi sa koncentracijom, depresija, smanjena seksualna želja.

Reakcija na lekove
Opis i siptomi Bilo koja alergijska reakcija ili simptom izazvan lekovima. Reakcije mogu biti blage kao što je mučnina. Mogu biti i opasne po život kao sto je anafilaksa - snižen krvni pritisak, angioedem (edem licai jezika), nesvestica i kolaps. Mala deca i starije osobe su najpodložniji reakciji na lekove. Reakciju na lekove treba posmatrati kao moguć uzrok iznenadne promene u ponašanju ili novi simptom kod dece i starijih osoba. Takođe, predoziranje lekovima može izazvati ozbiljne sporedne efekte. Čak i lekovi koji su u početku bili tolerisani bez problema, mogu dovesti do ozbiljnih reakcija. Neke reakcije na lekove uzrokovane uzimanjem velike doze leka zahtevaju smanjenje doze. Za specifične reakcije treba pregledati neželjena dejstva leka koji se uzima. Simptomi zavise od leka koji je korišćen, uključuju mučninu, povraćanje, bol u stomaku, proliv, glavobolju, podlive. Mnogo ozbiljniji simptomi uključuju probleme sa disanjem, nizak krvni pritisak, nesvesticu, otok lica i jezika, intestinalno krvarenje ili nizak nivo šećera u krvi.

Refleksna simpatička distrofija (kompleksni regionalni bolni sindrom)
Takođe se zove kompleksni regionalni bolni sindrom tipa 1. Poremećaj izaziva hroničan bol, osetljivost, znojenje i oticanje zahvaćenih delova tela. Ruke i noge su najčešće pogođeni. Tačan uzrok ovog poremećaja nije poznat, ali se smatra da je povezan s oštećenjem nerava koje rezultira datim simptomima. Kompleksni regionalni bolni sindrom obično se javlja posle povrede ili operacije. Postoje dva tipa sindroma: tip 1 je povezan s povredom zahvaćenog dela tela, ali ne može se identifikovati povreda nerva; u tipu 2 je došlo do povrede nerva. Većina ljudi pati od tipa 1, a taj tip se nekada nazivao refleksna simpatičke distrofije.

Rejnoova bolest
Bolest arterija koje se manifestuje smanjenim protokom krvi. Obično zahvata prste ruku, nožne prste i nos. Male arterije se kod ovog poremećaja sužavaju kad su izložene niskoj temperaturi ili emocionalnom stresu. To umanjuje protok krvi u pogođenim delovima tela usled čega taj deo kože pobledi i poplavi. Arterije se onda prošire, dolazi do povratka protoka krvi i onda područje postaje crveno i bolno. U težim slučajevima, smanjen protok krvi može da izazove pojavu ulceracija i nekroze tkiva. Postoje dve vrste Rejnoove bolesti: primarna i sekundarna. Primarna Rejnoova bolest se događa bez pojave drugih povezanih bolesti. Sekundarna Rejnoova bolest, takođe nazvana Rejnoov fenomen, je obično uzrokovana drugom bolešću, autoimunim poremećajem kao što su lupus, skleroderma ili reumatoidni artritis. Uzrok primarne Rejnoove bolesti nije poznat, ali se češće javlja kod zena i kod ljudi koji žive u hladnim klimatskim uslovima. Simptomi variraju i uključuju: hladne prste, bedu i modru kožu i utrnutost pri izlaganju hladnoći. Kada se cirkulacija povrati, pacijente prolaze žmarci, javlja se otok i crvenilo. Stres može da izazove slične promene kao hladnoća.

Rektalni apsces
Rektum je završni deo debelog creva koji je spojen sa anusom. Apsces prestavlja nakupljanje gnoja. Rektalni apsces (koji se još naziva i perirektalni apsces) može da se formira oko ivica analnog otvora ili dublje u rektumu. Ovo oboljenje češće pogađa muškarce i osobe koje pate od digestivih bolesti. Bol u rektalnom predelu, gnojni iscedak iz rektuma, izraslina ili čvorić, oticanje, crvenilo, groznica, bolno pražnjenje creva, zatvor. Ponekada se apsces drenira kroz otvor na koži. To može da dovede do vlaženja ili prljanja donjeg veša.

Renalna venska tromboza (ugrušak u bubrežnim venama)
Opis i siptomi Krvni ugrušak se stvara u veni koja izvodi krv iz bubrega. Najčešći uzrok je dehidracija. Ostali uzroci uključuju: povredu stomaka ili leđa, rak, stvaranje ožiljaka na venama, aneurizmu trbušne aorte, poremećaje zgrušavanja krvi ili bilo koje drugo začepljenje vene. Krv u mokraći, smanjeno mokrenje, slabinski bol, bol u gornjem delu stomaka.

Renalni infarkt (infarkt bubrega)
Opis i siptomi Blokada protoka krvi u području bubrega izaziva smrt tkiva u malom delu bubrega. Obično se bubrežni infarkt događa kada krvni ugrušak (embolus) koji se formirao u srcu ili srčanom zalisku cirkulacijom stigne do bubrega. Taj ugrušak onda blokira protok krvi do nekog dela bubrega. Bolest se najčešće sreće kod pacijenata sa infekcijom srčanog zaliska (endokarditis) ili insuficijencijom srca. Ređe je povezana s upalom arterije (vaskulitis), rakom, traumom i posle hirurškog zahvata. Najčešći simptomi su bol u leđima i krv u mokraći (hematurija). Iznenadni bolovi u leđima, iznenadni bolovi u slabinama, krv u mokraći.

Retroperitonealna hemoragija
Opis i siptomi Krvarenje u mišićima i tkivima iza trbušne duple (peritoneuma). Krvarenje može nastati spontano kod pacijenata s poremećajem krvarenja (ciroza, hemofilija), kod onih koji uzimaju antikoagulanse (varfarin, aspirin, klopidogrela), nakon medicinskog postupka ili nakon traume. Ponekad se događa spontano i bez poznatog razloga. Krvarenje može biti teško i dovesti do smrti. Bol u leđima, bol u slabinama, plavo-ljubičasta koža na leđima, slab puls, vrtoglavica pri ustajanju, slabost, nesvestica, koma.

Reumatoidni artritis (hronična upala zglobova)
Vrsta artritisa izazvana autoimunom bolešću. Izaziva bol i otečenost u zglobovima, ali takođe može izazvati niz drugih simptoma. Poremećaj dovodi do oticanja i oštećenja sinovijalne opne, što izaziva bol u zglobovima i oštećenje zglobova. Javlja se između 20. i 60. godine života i tri puta je češći kod žena nego kod muškaraca. Umor, jutarnja ukočenost (traje duže od sat vremena), prošireni bolovi u mišićima, gubitak apetita, slabost, deformiteti zglobova (prvenstveno ruku).

Reumatska polimialgija (RPM)
Inflamatorni poremećaj mišića i zglobova koji podrazumeva jak bol i ukočenost u predelu vrata, ramena i bokova. Tačan uzrok je nepoznat. Biopsija bolnih mišića pod mikroskopom daje normalan nalaz. Kod nekih ljudi, ovaj poremećaj se vezuje za temporalni arteritis (gigantocelularni arteritis). Retko se javlja pre 50-te godine života. Zamor (prenaglašen umor), malo povišena temperatura, bol u bokovima, ukočenost zglobova, bol u zglobovima, bolećivost (opšti osećaj obolelosti), bol u mišićima, bol u vratu, ukrućenost vrata, bol u ramenu, nenameran gubitak težine. Ako se vezuje za temporalni arteritis: glavobolja, preosetljivost slepoočnih arterija, izmenjen vid.

Rinitis (upala sluznice nosa)
Upala sluznice nosa i gornjih disajnih puteva može nastati kao reakcija na iritaciju. Kod alergijskog rinitisa imunološki sistem snažno reaguje na iritanse koji se nazivaju alergeni u vazduhu. Ovo je uobičajeni poremećaj koji pogađa bar četvrtinu populacije. Kijanje, rinoreja (sekrecija iz nosa), kašalj, svrab očiju, suzenje očiju.

Rotator kaf sindrom
Rotatorna manžetna (rotator kaf) je snop tetiva koje čine deo ramenog zgloba. Rotatorna manžetna je sačinjena od tetiva nadgrebenih, podgrebenih, malih oblih i podlopatičnih mišića. Sindrom rotatorne manžetne je spektar oboljenja od udarca ramena preko zapaljenja (tendinitis ili burzitis), do delimične ili potpune rupture (ruptura rotatorne manžetne). Bol u ramenu koji može da se reflektuje na dole do lakta. Bol pri aktivnostima posezanja, podizanja predmeta i podizanja ruku iznad glave. Može da se javi preosetljivost na dodir na prednjoj, bočnoj i zadnjoj strani ramena. Većina lica sa bolom u rotatornoj manžetni će osećati pojačan bol noću tokom spavanja.

Rozacea
Rozacea je uobičajeno kožno oboljenje odraslih osoba koje karakteriše crveno lica, a u nekim slučajevima i bubuljice nalik aknama. Crvenilo je izazvano oticanjem krvnih sudova neposredno ispod kože i prvenstveno je ograničeno na obraze, nos, čelo i bradu. U nekim slučajevima može da zahvati i vrat i grudi, a u drugim može da uznapreduje do pucanja malih krvnih sudova (kapilara) i upornog crvenila na sredini lica. Kod nekoliko podtipova rozacee može da se razvije rinofima (baburast nos), belfaritis (oticanje kapaka) ili crvenilo očiju. Najčešće se sreće kod odraslih osoba svetle puti i to naročito kod žena. Poznati su mnogi faktori koji pogoršavaju rozaceu. Oni obuhvataju: izloženost sunčevim zracima, stres, alkohol, začinjenu hranu, ekstremne temperature, kozmetičke proizvode i lekove. Crvenilo i osećaj vreline u licu. Obrazi i nos mogu imati crvene kvržice (papule) i ispucale male krvne sudove (kapilare).

Ruptura Ahilove tetive
Pucanje Ahilove tetive koja se proteže od donjeg dela lista noge do pete. Povreda se najčešće dešava tokom skakanja ili trčanja. Većina ljudi čuje zvuk nalik na ‘’krc’’ u zadnjem delu zgloba. Bol, koji se pogoršava kretanjem, slabost ili nemogućnost da se okrene stopalo nadole, oticanje u zadnjem delu zgloba

Ruptura jednjaka
Pucanje jednjaka. Ezofagus (jednjak) je cev koja povezuje usta i želudac. Ruptura jednjaka javlja se kao posledica probijanja jednjaka. Rak, gutanje korozivnih tečnosti, jako povraćanje i povreda mogu dovesti do rupture. Jednjak se takođe može oštetiti tokom endoskopije. Oticanje hrane ili tečnosti u grudni koš kroz probijeni deo jednjaka može izazvati ozbiljne iritacije, infekcije, pa čak i smrt. Bol u grudima, groznica, kratak dah, slab puls, bol prilikom gutanja, vodeni mehurići ispod kože na vratu.

Ruptura patelarne tetive (pucanje tetive čašice kolena)
Patelarna tetive vezuje čašicu kolena za potkolenicu (tibija), te je neophodna za ispravljanje noge. Tetiva je fibrozno tkivo koje vezuje mišiće za kosti. Pucanje tetive se događa zbog naglog nasilnog ispravljanja noge, zbog direktnog udarca u tetivu ili iz probojne povrede poput posekotine. Bol u kolenu, nemogućnost da se noga ispravi u kolenu, osetljivost prednjeg dela kolena, otečenost prednjeg dela kolena.

Sarkoidoza
Ovu zapaljensku bolest karakterišu male grupacije upaljenih ćelija (granuloma) u raznim delovima tela. Sarkoidni granulomi mogu zahvatiti bilo koji deo tela, ali su to najčešće pluća, limfni čvorovi, oči i koža. Uzrok poremećaja je nepoznat. Češće obolevaju žene, pripadnici crne rase i osobe sa porodičnom istorijom ove bolesti. Mnogi pacijenti nemaju nikakvih simptoma i bolest se otkriva posle rendgenskog snimanja pluća obavljenog iz razloga nevezanih za ovu bolest. Simptomi zavise od obima bolesti i od toga koji je deo tela zahvaćen. Mnogi pacijenti nemaju nikakvih simptoma, a ako ih imaju, onda su to: uporan kašalj, otežano disanje, neodređen osećaj neugodnosti i umora, povišena temperatura, gubitak na težini, male crvene izbočine na koži, crvene vodnjikave oči, otečeni zglobovi.

Sarkom (rak tkiva mezanhimalnog porekla)
Zloćudni tumor tkiva mezanhimalnog porekla, koji uključuje i mišiće, nerve, masno tkivo, krvne sudove, tetive, hrskavicu i tkivo koje okružuje zglob (sinovijum). Ovi tumori su retki, ali su veoma opasni i ako se ne otkriju i ne leče na vreme, mogu dovesti do smrtnog ishoda. Jedna posebna vrsta naziva se Kapoši sarkom i javlja se kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom kao što je AIDS. Dok se ovo oboljenje može javiti u bilo kom dobu, češće je kod starijih pacijenata. Rizik od oboljevanja se povećava izloženošću hemikalijama vinil hrorida i dioksina. Izloženost radijaciji zbog lečenja drugog tumora takođe povećava rizik od oboljevanja. Ovi tumori se mogu javiti u bilo kojem delu tela, ali su najčešći u abdomenu, na rukama i nogama. Bol i oticanje obolelog dela. Mnogi drugi simptomi se mogu javiti, u zavisnosti od lokacije sarkoma i da li širenje šteti drugim organima. Na primer, sarkomi u plućima mogu da uzrokuju kratak dah i/ ili bol u grudima, sarkomi u abdomen mogu da prouzrokuju zakrčenje creva, što za posledicu dovodi do povraćanja i bola u stomaku.

Seboroična keratoza
Seboroične keratoze su nekancerozne izrasline na koži. Izgledaju masno i mogu biti boje kože, smeđe ili crne. Obično se nalaze na grudima ili leđima. Retko se javljaju kod dece i imaju tendenciju češće pojave sa starenjem. Simptomi obuhvataju bezbolne, krastave i masne uzdignute površine kože. Retko mogu da svrbe ili da se inficiraju.

Seboroični dermatitis
Zapaljenski proces na koži koji rezultira crvenim, ljuspastim osipom na onim delovima tela gde se najčešće nalaze lojne žlezde (lice, koža glave i prepone). Kod dece najmlađeg uzrasta se javlja prvenstveno na koži glave i popularno se zove “temenjača”. Smatra se da jedna sićušna gljivica na glavi može da igra glavnu ulogu u razvoju seboreičnog dermatitisa. Simptomi obuhvataju mestimične crvene i ljuspaste površine na licu, koži glave i u preponama. Mnogi ljudi inače nemaju druge simptome, dok se neki žale na svrab i pečenje.

Sepsa kuka (septični artritis kuka)
Infekcija zgloba kuka, obično uzrokovana bakterijom. Bakterija može dospeti u zglob putem krvi ili direktnim ulazom u zglob usled traume. Ako se ne leči, infekcija može izazvati trajno oštećenje zgloba. Ranije operacije zgloba i urušen imuni sistem uvećavaju rizik od pojave ovog oboljenja. Deca su posebno podložna infekciji zgloba kuka. Oticanje zgloba, jak bol u zglobu, groznica, crvenilo zgloba, nepokretna obolela noga, slab apetit, povraćanje.

Septični artritis (infekcija zglobova)
Infekcija zgloba, najčešće izazvana bakterijom. Bakterije mogu ući u zglob preko krvi ili direktno, prilikom traume. Ako se ne leči, nfekcija može izazvati trajno uništenje zgloba ili se može proširiti u krvotok i biti opasna po život. Prethodna operacija zgloba, ubrizgavanje droga i oslabljen imunološki sistem povećavaju rizik od oboljenja. Otečen zglob, snažan bol u zglobu, visoka temperatura, crvenilo zgloba, nemogućnost pomeranja uda s inficiranim zglobom.

Sindrom gornjeg grudnog otvora
Gornji grudni (torakalni) otvor je prostor gde neurovaskularne strukture izlaze iz grudnog koša. Sastoji se od prvog rebra, subklavijalne arterije i vene, brahijalnog pleksusa i gornjeg dela pluća. Svako uvećanje ili promena mesta u tim strukturama može da izazove kompresiju nerva ili krvnog suda. Neki put pacijent ima rebro viška koje izaziva ovaj sindrom. Kompresija izaziva simptome koji se osećaju u vratu i ruci. Češće se javlja kod žena starosti između 35 i 55 godina. Bol, utrnulost i žmarci u poslednja tri prsta i u unutrašnjosti podlaktice. Bol i žmarci u vratu i ramenima. Plavičasta prebojenost šake, slabost mišića u šaci. Simptomi mogu da se pogoršaju sa podizanjem ruke iznad glave.

Sindrom gorućih usta
Osećaj da jezik, nepce, desni, unutrašnjost obraza i zadnji deo usta ili grla gore. Nema utvrđenih kliničkih ni laboratorijskih abnormalnosti. Naredni uslovi uvećavaju šanse za razvoj ovog poremećaja: dijabetes tipa 2, nedostatak nekih hranljivih materija, anksioznost i depresija. Bol u usnoj duplji, osećaj da usta gore, simptomi nisu prisutni na početku dana.

Sindrom karpalnog tunela (kompresija nerva šake)
Sindrom karpalnog tunela nastaje usled kompresije srednjeg nerva (nervus medijanusa) u zglobu šake. Srednji nerv omogućava senzacije u palcu i kažiprstu. Ovaj nerv takođe kontroliše kretanje palca. Srednji nerv prolazi kroz kanal u ručnom zglobu koji se nazva karpalni tunel i sa poprečnim karpalnim ligamentom formira krov tunela. Oticanje u tunelu izaziva kompresiju ovog nerva zbog čega se javljaju simptomi. Pokreti ruku koji se stalno ponavljaju povećavaju verovatnoću da do ovog poremećaja dođe. Češće se javlja kod žena nego kod muškaraca, kao i kod osoba sa reumatoidnim artritisom i dijabetesom, a najčešće posle tridesete godine starosti. Bol zgloba, bol ruke, ukočenost i slabost palca i prva dva prsta, oslabljena funkcija misića palca. Simptomi se pogoršavaju noću.

Sindrom kubitalnog tunela (kompresija nerva u laktu)
Dola zi do iritacija ulnarnog nerva u lakatnom (kubitalnom) tunelu. Nerv putuje duž unutrašnje strane lakta, ispod izbočine zvane medijalni epikondilus. Pritisak na ovaj nerv je ono što izaziva žmarce u ruci i šaci kada se lakat udari. Zbog toga se ovaj deo lakta na engleskom jeziku nekad zove "funny bone". Ulnarni nerv može postati pritisnut usled otoka, artritisa, starih ili velikih fraktura. Bol, utrnutost i žmarci. Ukočenost i žmarci se najčešće javljaju u predelu domalog i malog prsta. Nesigurnost ruke i bol u laktu se takođe mogu javiti. Simptomi se pogoršavaju kada se lakat savija.

Sindrom nervoznog creva (sindrom iritabilnog kolona)
Ponavljanje zatvora i proliva povezano s bolom u stomaku. Javljaju se hronični stomačni bolovi i grčevi. Debelo crevo je normalnog izgleda kod sindrom iritabilnog creva, ali se smatra da do simptoma dolazi usled abnormalnih kontrakcija debelog creva. Ova bolest nije zarazna ili nasledna. Žene su pogođene dvostruko češće od muškaraca, a uzrok poremećaja nije poznat. Simtomi mogu biti blagi do teški. Mnogi pacijenti imaju promenljive periode proliva, zatvora i normalne stolice. Ostali simptomi uključuju bol u stomaku, osetljivost, osećaj nadutosti, gasove, nadimanje, mučninu i povraćanje, gubitak apetita, emocionalnu iscrpljenost i depresiju.

Sindrom policističnih jajnika
Opis i siptomi Abnormalni obrazac reproduktivnih hormona kod žena dovodi do nepravilnog menstrualnog ciklusa i pojave višestrukih cista u jajnicima. Ovo se obično dijagnostikuje kod mladih žena koje imaju neredovne menstruacije, višak dlačica i koje su gojazne. Tačan uzrok sindroma policističnih jajnika je nepoznat. Svaka cista u jajnicima se pojavljuje jer se jajna ćelija ne oslobađa lako iz jajnika. Neke žene sa policističnim jajnicima su neplodne (tretmani su dostupni). Hormonski obrazac ovog stanja je tesno povezan sa insulinskom rezistencijom, koja je uzrok dijabetesa tipa 2. (Uobičajeno je da su oba jajnika policistična i da pacijentkinje pritom imaju dijabetes.) Nepravilni menstrualni ciklusi, odsustvo menstruacije, akne, smanjen obim grudi, povećana telesna maljavost i maljavost po licu, produbljivanje glasa, muška ćelavost, teškoće da se zatrudni, dijabetes, gojaznost, dobijanje na težini.

Sindrom preteranog naprezanja
Bol mišića ili nerva usled učestalog korišćenja određenog mišića ili njegovog učestalog grčenja (jake kontrakcije). Primeri za ovo oboljenje su: sindrom karpalnog tunela, sindrom tarzalnog tunela, teniski lakat, upala tetiva, sindrom temporomandibularnog viličnog zgloba (TMZ) i određena uganuća i istezanja. Ovaj poremećaj se naziva se i kumulativna trauma ili povreda usled učestalog napora. Bol, peckanje kože, osetljivost, ukrućenost, umanjen opseg pokretljivosti.

Sindrom slomljenog srca (Takotsubo kardiomiopatija)
Privremeno stanje srca koje se javlja posle neke stresne situacije kao što je smrt voljene osobe. Smatra se da nastaje zbog oslobađanja adrenalina vezanog za takav događaj. Pacijenti mogu da osećaju bol u grudima, otežano disanje, nepravilne otkucaje srca ili nakupljanje vode u plućima. Simptomi mogu da oponašaju srčani udar. Bol u grudima, otežano disanje (kratak dah), abnormalno lupanje srca, ubrzano lupanje srca (palpitacije).

Sindrom zadnje unutrašnje cerebralne arterije (sindrom moždanog udara)
Posebna vrsta moždanog udara koji je uzrokovan smanjenjem protoka krvi u vertebralnoj ili zadnjoj moždanoj arteriji. Pogođeni delovi mozga su moždano stablo i/ili mali mozak. Pacijenti najčešće imaju problema sa ravnotežom i govorom. Dizartrija, disfazija, otežan hod, vrtoglavica, hipotonija, nekoordinisani pokreti, nistagmus, Hornerov sindrom (opušteni kapak, smanjene zenice i umanjeno znojenje) na pogođenoj strani, gubitak osećaja bola i toplote na suprotnoj strani.

Sinovitis (upala ovojnice zgloba)
Toksični sinovitis i tranzitorni (prolazni) sinovitis su identični. To je virusna infekcija koja najčešće uključuje kuk. Virus stvara upalu i oticanje kuka zbog čega pacijenta boli kad puzi, često šepa ili odbija da hoda. Poremećaj je češći kod dečaka, a najčešće pogađa decu 3-10 godina starosti. Bolest počinje s blago povišenom temperaturom. Nema specifičnog tretmana. Lekar može napraviti testove kako bi bio siguran da pacijent nema septički artritis, ozbiljnu bakterijsku infekciju zgloba. Blago povišena temperatura, nedavni kašalj i kijavica, nedavno povraćanje i/ili dijareja, šepanje, dete odbija da puzi ili hoda, bol u kuku, bol u nozi, bol u kolenu.

Sinuzitis
Opis i siptomi Upala sinusa. Sinusi su šupljine u facijalnom delu lobanje, koje su obložene sluzokožom. Sinusitis je upala ili infekcija sinusa. Ona se razvija najčešće u maksilarnim sinusima (ispod očiju) i etmoidalnim sinusima (između očiju i nosne šupljine). U težim slučajevima infekcija može uključiti kost (osteomielitis). Retko se infekcija može proširiti na mozak i biti opasna po život. Bol u predelu lica, kašalj, umor, povišena temperatura, glavobolja, bol iza očiju, zubobolja, osetljivost lica, zapušen nos i curenje iz nosa, upala grla, postnazalno curenje.

Skolioza (krivljenje kičme u stranu)
Iskrivljenost kičme u bilo kojoj osi koja izaziva bol, invalidnost, a povremeno i probleme sa disanjem. Uzrok ovog poremećaja generalno nije poznat mada može da bude nasledan. Skolioza se obično dijagnostikuje u detinjstvu. Terapija zavisi od stepena iskrivljenosti i prisustva drugih simptoma. Bol, povijena leđa, nepokretnost, slabost ili oduzetost u teškim slučajevima.

Slip apnea (sleep-apnea)
Opis i siptomi Potencijalno ozbiljan poremećaj spavanja kada se disanje zaustavlja više puta tokom sna, što prouzrokuje opasno nizak nivo kiseonika u krvi tokom noći. Nizak nivo kiseonika za posledicu može imati hipertenziju, moždani udar ili srčanu slabost. Opstruktivna apneja u snu prouzrokovana je opstrukcijom disajnih puteva tokom noći i za posledicu ima uvećane krajnike/ žlezde i/ ili gojaznost. Npr. više od 12 miliona ljudi u Americi pati od opstruktivne apneje u snu. Prekomerna pospanost tokom dana, glasno hrkanje, periodi prestanka disanja (apneja) tokom sna, buđenje ujutru sa umorom, atipična pospanost tokom dana, praćena padanjem u san u neprikladno vreme, dobijanje na težini, jutarnje glavobolje, ograničena pažnja, gubitak pamćenja, loše prosuđivanje, promena karaktera, letargija.

Somatizacijski poremećaj
Somatizacijski poremećaj je pojava i preokupiranost fizičkim simptomima koji se ne mogu u potpunosti objasniti na osnovu lekarskih testova. Simptomi se razvijaju godinama i mogu da dovedu do slabljenja normalnog svakodnevnog funkcionisanja. Simptomi su različiti i obuhvataju mnogo različitih delova tela. Osoba sa somatizacijskim poremećajem ima stvarne simptome i zaista ih ne “izmišlja”. Smatra se da ovi simptomi mogu da budu posledica abnormalne funkcije mozga ili emocionalne regulacije. Osobe sa ovim poremećajem često pate i od depresije i anksioznosti. Simptomi se veoma razlikuju i mogu da obuhvataju razne delove tela. Simptomi mogu da obuhvate bol u raznim delovima tela (primer: bol u grudima, stomaku, mišićno-skeletnom sistemu), povraćanje, dijareju, seksualnu nemoć, bolne menstruacije, utrnulost, slabost ili napade.

Spinalni apsces
Gnojna kolekcijau okolini kičme. Najčešći uzroci su komplikacija nekog hirurškog zahvata, širenje infekcije krvi, širenje obližnje infekcije ili od otvorene povrede leđa koja dozvoljava ulaz bakterijama. Ovo su retki poremećaji, ali su uobičajeniji kod intravenoznih korisnika droge i pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom. Bol u leđima ili vratu, slabost, utrnulost, povišena temperatura, crvenilo kože.

Spondilolisteza (klizanje jednog pršljena preko drugog)
Stanje gde jedan pršljen ispadne na napred i klizne preko drugog. Glavni uzrok je degeneracija međupršljenskih diskusa. Drugi uzroci obuhvataju urođene anomalije, traumatske povrede, tumore i bolesti kostiju i hirurške zahvate. Mada se ovaj poremećaj najčešće javlja u donjem delu leđa, može da se javi u bilo kom drugom delu kičme. Abnormalna iskrivljenost kičme (lordoza), bol u donjem delu leđa, lokalizovana preosetljivost duž kičme, bol u butinama, zategnute tetive iza kolena, ukočenost leđa, žmarci, slabost.

Spontani pobačaj
Gubitak trudnoće pre 20. nedelje trudnoće. Ipak, najčešće se dešava pre 12. nedelje trudnoće. Spontani pobačaj je uobičajena pojava. Oko 15% do 20% evidentiranih trudnoća se završava pobačajem. Najčešći razlog je neuspeh oplođene jajne ćelije da preraste u embrion ili genetičke promene koje se javljaju rano kod fetusa. Uobičajen znak da se odvija spontani pobačaj je krvarenje iz vagine, ali mnoge trudnoće u kojima se javlja krvarenje ne završavaju se spontanim pobačajem. Vaginalno krvarenje, bol u malom stomaku, bol u lumbalnom delu leđa.

Srčana aritmija (poremećaj srčanog ritma)
Opis i siptomi Abnormalan ritam srca koji je nepravilan, prebrz ili prespor. Aritmije se javljaju kada su električni impulsi srca abnormalni. Aritmiju mogu da izazovu naredna stanja: bolest štitne žlezde, ožiljačno tkivo od prethodnog infarkta, lekovi, prethodna trauma srca ili urođene abnormalnosti. Međutim, aritmije se često javljaju i bez očiglednog razloga. Zanošenje, gubitak svesti, osećaj lupanja i preskakanja srca, slabost, kratak dah, palpitacije, anksioznost.

Strano telo u jednjaku
Jednjak je cev koja spaja usta sa želucem. Strana tela u jednjaku se događaju kada se čestice hrane zaglave u jednjaku, sprečavajući prolaz hrani ili piću. Najveći faktori rizika su kongenitalne vaskularne malformacije, suženja, upala od gastroezofagealnog refluksa (gorušice) i rak. Nemogućnost da se proguta pljuvačka i druge tečnosti, nemogućnost da se proguta čvrsta hrana, povraćanje.

Strano telo u rani
Strana materija u rani. Najčešća strana tela su šljunak, kamenčići, pesak, staklo i drvo. Ako se strano telo ne odstrani, može da dođe do infekcije rane. Najbolji način da se spreči prisustvo stranog tela u rani je čišćenje područja tekućom vodom. Zdravstveni radnik će pregledati ranu i pokušati da vizualizuje svaki materijal nakon što se rana očisti. Neki put je CT-skener od pomoći pri detekciji stranog tela koje se nalazi ispod površine kože. Rana ili posekotina ne može da se zaleči. Uporna infekcija rane, mutan iscedak iz rane, hroničan bol, osećaj da se nešto nalazi u rani.

Streptokokna infekcija
Bakterija streptokoka tipa A je odgovorna za upale grla. Ona takođe može da uzrokuje impetigo, infekciju od koje inficirani deo kože postaje crven i sa krastama. Generalno izaziva blagu infekciju, ali može ući u krvotok i i izazvati infekcije opasne po život (nekrotizirajući fascitis, sindrom toksičnog šoka). Netretirane ili delimično tretirane streptokoke grla mogu da izazovu šarlah ili reumatsku groznicu. Ponekad se posle streptokokne infekcije može javiti insuficijencija bubrega. Simptomi zavise od toga koje je područje zaraženo, ali generalno uključuju bol u grlu, bol prilikom gutanja, povišenu temperaturu.

Stres
Opis i siptomi Fizičke, mentalne i emocionalne reakcije usled nastalih promena i zahteva u nečijem životu. Reakcija može uzrokovati blago do ozbiljno depresivno raspoloženje ili biti njegov motivator. Dugoročni stres može da dovede do poremećaja sna i manjka energije. Umor, depresivno raspoloženje, nesanica, anksioznost (osećaj teskobe).

Striktura ezofagusa (suženje jednjaka)
Ezofagus je cev koja povezuje usta sa želucem. Striktura izaziva suženje ezofagusa koje rezultira otežanim gutanjem. Strikturu može da izazove gastroezofagealni refluks, prethodno rađena endoskopija, trauma ili gutanje neke korodivne supstance (kao što je izbeljivač za veš ili sredstvo za otpušavanje odvoda). Bolno gutanje, povraćanje, bol u grudima pri gutanju, nemogućnost gutanja hrane.

Subduralni hematom (krvarenje u mozgu)
Mozak je okružen sa tri opne od kojih ee spoljašnja zove dura. Trauma glave može da dovede do krvarenja u prostoru između te opne i mozga. Krvarenje se obično javlja zbog oštećenja vena u opni. Kako krvarenje nastavlja da izaziva pritisak na mozak, to rezultira određenim simptomima i oštećenjem mozga. Krvarenje se može prepoznati odmah (akutno subduralno krvarenje) ili nekoliko nedelja nakon inicijalne povrede (hronično subduralno krvarenje). Simptomi mogu da variraju od potpune paralize i kome do blagih promena u ponašanju. Ovaj poremećaj je najčešći kod pacijenata od 50 do 70 godina starosti, a bilo koji poremećaj koji sprečava normalno zgrušavanje krvi povećava rizik od ovog poremećaja. Nedavne povrede glave, glavobolja, gubitak svesti nakon povrede glave, slabost, utrnulost, nemogućnost govora, nerazgovetan govor, mučnina i povraćanje, letargija, napadi, konfuzija, promene u ponašanju. antiepileptike.

Suprakondilarna fraktura (prelom lakta)
Frakture lakta su česte kod dece, a suprakondilarni prelom je najčešći tip tog preloma. Javljaju se na ploči rasta humerusa (nadlaktica, kost koja spaja rame i lakat). Te povrede najčešće nastaju nakon pada na ispruženu ruku. Najčešća se dešava kod dece između 5 i 7 godina starosti. Ove povrede mogu biti povezane i sa oštećenjem nerava i krvnih sudova, a lakat može veoma oteći, uzrokujući kompartment sindrom, koji zahteva hitnu ortopedsku intervenciju. Bol u laktu, otečen lakat, smanjena pokretljivost, deformacija lakta, utrnulost ruku, slab puls u zglobu

Supurativni hidradenitis (gnojno zapaljenje znojnih žlezda)
Zapaljenje, oticanje i infekcija znojnih žlezda, najčešće pod pazuhom, u preponama, na butinama ili ispod dojki. Formiraju se meke izbočine koje mogu da prerastu u gnojne kolekcije (apscese). Zahvaćena površina je bolna, topla na dodir i sa nje može da curi žuta tečnost neprijatnog mirisa. Zapaljenje počinje nakon začepljenja znojnih žlezda u obolelom području čime se omogućava bakterijama da inficiraju kožu i znojne žlezde. Gnojno zapaljenje znojnih žlezda obično počinje posle puberteta i može da bude rekurentno. Ako se bolest ne leči, može da dođe do hroničnih ožiljaka i infekcije okolne kože, što se zove celulitis. Ponekad celulitis može da bude opasan po život. Crvenilo i oticanje pogođenog područja. Koža je topla na dodir i može biti tvrda. Površina je vrlo osetljiva i može da ograničava pokrete. Mogu se videti i male crvene izbočine sa crnim glavama. Iz otečenih površina može da curi žuta tečnost neprijatnog mirisa

Svinjski grip (virus H1N1)
Svinjski grip je grip tipa A koji je identifikovan kao soj virusa H1N1 i koji se normalno može preneti samo sa svinja na ljude. Epidemija svinjskog gripa iz 2009. godina bila je genetska kombinacija ptičjeg, svinjskog i ljudkog gripa. Ovaj virus se može preneti sa čoveka na čoveka. Ozbiljnost ove bolesti varira od groznice i kašlja do upale pluća i smrti. Groznica, drhtavica, bolovi u mišićima, glavobolja, kašalj, curenje nosa, bol u grlu, otežeano disanje. Kod ovog virusa temperature je obično viša (viša od 38.3 C°) nego u slučajevima drugih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, recimo kod obične prehlade. Takođe, obično su i bolovi u mišićima i umor jače izraženi.

Temporalni arteritis (upala arterije glave)
Vrsta vaskulitisa koji uzrokuje upalu arterija, pre svega arterija glave. On najčešće pogađa slepoočnu arteriju. Temporalna (slepoočna arterija) se nalazi u slepoočnom predelu vlasišta. Ovaj poremećaj uzrokuje bol u vilici, glavobolje i zamagljeni vid, a ako se ne leči može dovesti do slepila. Brz tretman je bitan da bi se spasao vid. Temporalni arteritis je češći kod žena, a pogađa bolesnike starije od 50 godina. Ova bolest se takođe zove arteritis velikih ćelija i vezan je za reumatsku polimialgiju (PMR). Bol u jednoj ili obe slepoočnice, glavobolja, bol u vilici prilikom žvakanja, zamućen vid, bol u predelu ramena i karlice, blago povišene temperatura.

Temporomandibularni sindrom (bol u viličnom zglobu)
Uporan bol ili glavobolje izazvane problemom u jednom ili oba temporomandibularna zgloba (TMZ).TMZ povezuje vilicu s lobanjom, a sastoji se od hrskavice, mišića i ligamenata. Postoji više uzroka za oboljenje, uključujući: škrgutanje zubima, povrede, upalne bolesti, kao što je reumatoidni artritis i malokluziju zuba. Ponekad se ne otkrije direktan uzrok. Bolest se dijagnostikuje češće kod žena i odraslih osoba u dobu od 20-40 godina. Bol u temporomandibularnom zglobu i oko njega, glavobolja, poteškoće u žvakanju i griženju, bol prilikom žvakanja, zvuk škljocanja i osećaj trenja pri žvakanju ili otvaranju usta, bol u uvu, osetljivost u TMZ, smanjena sposobnost za otvaranje ili zatvaranje usta.

Tendinitis (upala tetiva)
Bolna upala tetiva. Tetive su vlaknaste veze između mišića i kostiju. Upala može nastati zbog: preteranog korišćenja ili preteranog istezanje tetive, traume, infekcije ili upalne bolesti. Ovojnica tetive može se takođe upaliti i izazvati tenosinovitis. Tendinitis se obično javlja u ramnu, laktu, kolenu, gležnju, zglobu šake i šaci. Boli i osetljivost duž tetive, bol se pogoršava pri pomeranju, crvenilo na mestu tetive kad je prisutan tenosinovitis.

Tendinoza Ahilove tetive (upala tetive)
Upala (oticanje) Ahilove tetive koja se proteže od donjeg dela lista noge do stopala. Bol se oseća u zadnjem delu zgloba i pogoršava se hodanjem. Bol u zadnjem delu zgloba, smanjena pokretljivost zgloba, oticanje zadnjeg dela zgloba

Tenosinovitis (upala omotača tetive)
Bolna upala tetive i okolnog omotača. Upala može da bude posledica: prekomernog opterećivanja ili istezanja tetive, traume, infekcije ili inflamatorne bolesti. Tetive su fibrozni delovi mišića kojima se mišići pripajaju za kosti. I omotač tetive može da se upali što dovodi do tenosinovitisa. De Kervenov tenosinovitis je jedan od najčešćih tipova a javlja se u korenu palca i lateralnog ručnog zgloba. Kada je tenosinovitis izazvan infekcijom, potrebno je momentalno lečenje da bi se sprečio trajni gubitak funkcije Teškoće pri pomeranju zgloba, oticanje zgloba u obolelom području, bol i preosetljivost oko zgloba koji se pogoršavaju sa pokretom, crvenilo preko obolele tetive. Tenosinovitis najčešće pogađa tetive vezane za šaku, ručni zglob, stopalo ili skočni zglob.

Tenziona glavobolja (stresna glavobolja)
Tenzione glavobolje, koje se takođe nazivaju i stresne glavobolje, veoma su česte. 30-80% odraslih osoba doživljava ovu vrstu glavobolje. Najčešće se bol širi preko glave i duž zadnje strane vrata. Bolovi su aktivirani grčenjem vratnih mišića, koji povlače skalp. Kontrakcija ovih mišića može biti reakcija na stres, što je jedan od razloga zašto se ova glavobolja naziva stresna glavobolja. Tenzijske glavobolje se smatraju hroničnim kada se javljaju najmanje dva puta nedeljno u periodu od nekoliko meseci. Jake glavobolje, glavobolja koja se skoro uvek javlja sa obe strane glave, glavobolja koja traje 30 minuta do 1 sat, glavobolja koja se javlja nakon buđenja, umor, sasvim slaba osetljivost na svetlo ili odsustvo osetljivosti na svetlo.

Težak depresivni poremećaj (teška depresija)
Opis i siptomi Poremećaj izaziva konstantno veoma loše raspoloženje. Drugi zajednički simptomi uključuju duboku tugu, osećaj očaja i gubitak zadovoljstva vezanog za aktivnost koje su prethodno doživljvane kao prijatne. Dijagnoza se postavlja kada se raspoloženje promeni i kada drugi simptomi depresije traju najmanje dve nedelje. Teška depresija nosi rizik od samoubistva ukoliko se odgovarajuće ne leči. Uzrok teške depresije nije poznat. Epizoda depresije može biti izazvana stresnim životnim događajem, kao što je smrt voljene osobe. Međutim, u mnogim slučajevima, depresija se ne pojavljuje vezano za određeni događaj. Teška depresija se može javiti samo jednom u životu neke osobe ili se može vratiti više puta. Problemi sa spavanjem ili preterano spavanje, dramatična promena apetita, često veće povećanje ili smanjenje telesne težine, umor i nedostatak energije, osećanje bezvrednosti, samomržnje, neosnovane krivice, ekstremne poteškoće sa koncentracijom, uznemirenost, razdražljivost, neaktivnost i povlačenje iz uobičajenih aktivnosti, gubitak interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima u kojima je pacijent nekada uživao (kao što je seks), osećaj beznađa i bespomoćnosti, misli o smrti ili samoubistvu.

Tinea (gljivična infekcija kože)
Gljivična infekcija kože. Može se javiti na bilo kojoj oblasti kože, lobanji ili čak na noktima. Crvenilo kože propraćeno svrabom, crvene fleke ili plikovi koji ponekad cure, imaju oštro definisane granice, a koža u centru te crvene fleke ponekad izgleda normalno i kao okružena prstenom inficirane kože. Ako infekcija zahvati kosu, može doći do ćelavosti na pojedinim mestima temena. Infekcija na noktima čini nokte bledim, krtim i debelim.

Tinea corporis (dermatofitija tela, lišajevi na telu)
Infekcija kože izazvana gljivicama. Osip je vrlo karakterističnog: crveni prsten oko kože normalnog izgleda. Ove gljivice pogađaju kožu na telu (tinea corporis), kožu glave (tinea capitis), prepone (tinea cruris) ili stopala (tinea pedis, atletsko stopalo). Može biti nekoliko površina na koži na kojima se gljivica nalazi istovremeno. Infekcija se može steći preko kontakta sa zaraženim ljudima, zaraženim životinjama ili preko kontakta sa predmetima koji sadrže gljivice, kao što su posteljina, odećaili četka za kosu. Svrab, crvene, ljuspičaste promene na koži, koje mogu imati oštro definisane ivice sa crvenilom - crveni prsten i normalni izgled kože u centru. Inficirana koža može izgledati kao i okrugla ravna mrlja.

Tinea cruris (dermatofitija prepona, lišaj na peponama)
Tinea prepona je gljivična infekcija u predelu prepona koja se popularno naziva džokejskim svrabom. Rezultira crvenim osipom koji svrbi i često se javlja kada odeća upije vlagu i toplotu. Najčešće se sreće kod sportista muškog pola ali može da se javi i kod žena. Kod muškaraca, penis i skrotum ne bivaju zahvaćeni. Crveni osip koji svrbi, na unutrašnjim površinama bedara. Ivice osipa su jasno ocrtane, blago izdignute i jarko crvene. Osip se prstenasto širi na spolja i može da zahvati i butine.

Tonzilitis (upala krajnika)
Infekcija može biti uzrokovana bakterijom poput streptokoke ili virusom poput Epštajn-Barovog virusa, koji izaziva infektivnu mononukleozu. Krajnici se nalaze na zadnjem delu grla. Može biti teško napraviti razliku između bakterijskog i virusnog uzroka bez izvođenja brzog testa na streptokoku ili brisa grla. Retko, neki slučajevi upale krajnika se mogu pretvoriti u apsces (peritonzilarni apsces), koji zahteva drenažu infektivne tečnosti. Bol u grlu, otežano gutanje, groznica, jeza, glavobolja, bol uha, promene glasa, gubitak glasa, neprijatan zadah

Toplotni osip
Crveni ili ružičasti osip na delovima tela pokrivenim odećom. Blokirane znojne žlezde dovode do osećaja neprijatnosti i svraba. Osip od vrućine je uobičajen kod beba i odraslih osoba u područjima sa toplom i vlažnom klimom. Svrab, crveni osip, bockanje.

Torakalna spinalna stenoza
Spinalna stenoza torakalnog dela kičme je suženje kičmenog kanala u gornjem delu leđa. To suženje može da uzrokuje artritis i degeneraciju kostiju i ligamenata, usled hernijacije diska ili tumora. Najčešće se javlja kod pacijenata starijih od 60 godina, ali može da se pojavi u svakom starosnom dobu. Torakalna spinalna stenoza je manje uobičajena od lumbalne ili cervikalne spinalne stenoze. Bol u gornjem delu leđa, koji može da se reflektuje kroz grudi i noge; utrnulost, slabost i bol koji je pogoršava pri pokretanju gornjeg dela leđa. Teži oblik stenoze može da izazove probleme sa ravnotežom i koordinacijom pokreta. Osobe koje izgube funkciju creva ili mokraćne bešike treba odmah da se jave lekaru.

Torakalna spondiloza (artritis kičme)
Torakalna spondiloza je degeneracija središnjeg i gornjeg dela kičme. Ovaj artritis se obično javlja zbog starosnog degenerativnog oboljenja koje se razvija u zglobovima i diskovima kičme. Kod svih pacijenata se, kako stare, javlja izvesno habanje gornjih zglobova leđa, ali neki imaju ozbiljnija oštećenja koja izazivaju značajan bol i gubitak funkcije. Kako se artritis razvija može da dođe do razvoja koštanih izraslina nalik na mamuze ili osteofita. Neravne ivice ovih “mamuza” mogu da iritiraju obližnje nerve, ligamente i mišiće izazivajući bol. Spondiloza kičme je jedan od najčešćih uzroka bola kod starijih. Bol središnjeg i gornjeg dela leđa, bol i ukočenost tokom aktivnosti, utrnulost i/ili slabost.

Torzija jajnika (uvrtanje jajnika)
Uvrtanje jajnika na mestu dotoka krvi, što izaziva smanjenu prokrvljenost jajnika. Ukoliko se ne tretira brzo, u jajniku se mogu stvoriti područja mrtvog tkiva (gangrena), što može izazvati opasnu upalu. Torzija je verovatnija ukoliko na jajniku postoji cista i češće se sreće kod žena mlađih od 30 godina. Bol u donjem delu stomaka, iznenadni bol, povraćanje, bol se ciklično smanjuje i povećava.

Transverzalni mijelitis (upala kičmene moždine)
Neurološki poremećaj izazvan teškom upalom kičmene moždine. Ova bolest podrazumeva kompletan poprečni presek kičmene moždine koji sprečava komunikaciju između mozga i tela ispod nivoa upale. Simptomi se ispoljavaju samo u delu tela ispod linije upale dok se u gornjem delu ne ispoljavaju nikakvi simptomi. Simptomi se odnose na otežano kretanje i senzorne probleme. Ovaj poremećaj se javlja i kod odraslih i kod dece i po pravilu počinje brzim razvojem simptoma tokom nekoliko sati do nedelja. Može da usledi posle virusne infekcije ili kao rezultat razbuktavanja neke autoimune bolesti. Simptomi mogu da obuhvataju bol u donjem delu leđa, slabost u nogama ili i nogama i rukama, oslabljena čula ispod nivoa upale, grčeve mišića, disfunkciju creva i/ili bešike.

Trauma ekstremiteta (povreda noge ili ruke)
Trauma ekstremiteta može izazvati kontuziju, prelom, krvarenje, nagnječenje ili uganuće. Temeljne strukture poput tetiva, ligamenata, nerava ili krvnih sudova takođe mogu biti oštećene.Teška nagnječenja mogu rezultirati ozbiljnim povredama ekstremiteta koje se zovu kompartment sindrom. Bol, otok, modrice, smanjena pokretljivost, utrnulost, slabost, usporen puls.

Trauma grudnog koša (povreda)
Trauma može da bude rezultat probojne traumatske povrede kao što je ubodna rana ili prostrelna rana ili tupa trauma kao kod saobraćajnih nezgoda ili pada. Pluća, aorta i jednjak su najteže povređeni organi. Trauma grudnog koša je često fatalna ukolko ostane nedijagnostikovana i nelečena. Bol u grudima, kratak dah, problemi sa gutanjem, iskašljavanje krvi, nizak krvni pritisak, bol u vratu, gubitak svesti.

Trauma leđa (povreda leđa)
Opis i siptomi Povreda leđa može podrazumevati povredu mekih tkiva (koža, mišići i ligamenti) i povredu kostiju kao što su frakture, iščašenja i povrede kičmene moždine. Bol, otok, otežani pokreti, neurološke abnormalnosti kao što je gubitak osetljivosti i slabost u nogama.

Traumatska dislokacija kuka
Do traumatske dislokacije kuka dolazi kada gornji deo butne kosti (femur) ispadne iz svog uobičajenog ležišta u čašici karlice, koja se naziva i acetabulum. Normalno vrh butne kosti slobodno rotira unutar te čašice i formira lopticu u spoju zgloba. Kada vrh butne kosti ispadne iz čašice, zglob više ne može da se slobodno kreće i postoji opasnost da će se protok krvi do butne kosti smanjiti. Dislokacija može biti rezultat pada, sportske povrede ili automobilske nesreće. Dislokacija kuka se tretira kao hitan slučaj i neophodna je hitna medicinska intervencija. Idealno, kuk treba vratiti na mesto u roku od šest sati od nastanka povrede kako bi se izbeglo smanjenje protoka krvi do butne kosti (avaskularna nekroza). Bol, deformitet gornjeg dela noge, nemogućnost da se noga pomeri, otok noge, ukočenost, osetljivost.

Traumatske povrede nerva
Traumatske povrede nerva se mogu naneti tupim predmetima ili mogu biti otvorene (rana od metka, ubodna rana). Ako je nerv samo iziritiran, to stanje se naziva neuropraksija i može se očekivati potpuni oporavak. Traume tupim predmetima najčešće izazivaju neropraksiju. Traume nastale otvorenim povredama presecaju nerv, što izaziva direktan gubitak funkcije, kako mišića, tako i osećaja, što ne može zaceliti ukoliko se hirurški ne leči. U zavisnosti od dela tela u kojem je oštećen nerv, simptomi uključuju: slabost, paralizu, utrnutost, žmarce i/ili peckanje

Trigeminalna neuralgija (upala nerva lica)
Nadraženi peti kranijalni nerv uzrokuje teške, prolazne epizode bolova lica. Čak i lagano dodirivanje lica može uzrokovati simptome. Najčešće uzrok nije pronađen. Uzroci poremećaja uključuju: multiplu sklerozu, tumor ili pritisak na živac od susednih krvnih sudova. Ovaj poremećaj se javlja češće kod žena, a pojavljuje se obično u kasnim odraslim godinama. Vrlo oštar bol lica poput električnog udara, koji traje nekoliko sekundi ili minuta, bol je obično samo na jednoj strani lica, bol oko očiju, bol u obrazu. Bol može biti izazvan dodirom ili zvukom ili normalnim svakodnevnim aktivnostima kao što su piće ili brijanje.

Trihomonijaza (vaginalna infekcija)
Trihomonas vaginalis je protozoa koja izaziva upale urogenitalnog trakta. Često izaziva upale vagine (vaginitis). Prenosi se seksualnim kontaktom. I muškarci mogu biti zaraženi. Oba partnera treba da se leče da bi se otklonila infekcija. Žene: bol prilikom seksualnog kontakta, iritacija i svrab u genitalnom predelu, vaginalni sekret (zelenkasto-žućkaste boje, penušav), sekret specifičnog mirisa. Muškarci: često bez simptoma; pečenje pri mokrenju ili ejakulaciji, mali iscedak iz uretre

Tromboflebitis (površinski)
Tromboflebitis predstavlja začepljenje vene koje je površinsko (blizu površine) i u vezi je sa upalom vena. Često se javlja kod ljudi koji boluju od proširenih vena, ali može se javiti u bilo kojoj situaciji gde je protok krvi usporen (trudnoća, imobilizacija). Intravenski narkomani i osobe koje lekove dobijaju intravenski imaju veće šanse da obole. Simptomi su: crvenilo i oticanje duž obolele vene. U nekim slučajevima vena je tvrda kao žica.

Trovanje ugljen-monoksidom (otrovni gas, bez mirisa)
Trovanje ugljen-monoksidom može biti opasno po život. Poremećaj se javlja kad se udiše previše ugljen-monoksida. Ugljen-monoksid je gas dobijen sagorevanjem bilo koje vrste gasnog goriva, ulja, kerozina, drva ili uglja. Neispravne grejalice, rupe u auspuhu, a požari su najčešći uzroci izlaganja ovoj vrsti trovanja. Ono je posebno opasno za trudnice, jer je nerođeno dete vrlo osjetljivo na štetna delovanja ugljen-monoksida. Ugljen-monoksid sprečava ćelije pacijenta da normalno koriste kiseonik uzrokujući značajne probleme u radu srca i nervnog sistema. Mučnina, povraćanje, glavobolje, simptomi nalik gripu, bol u grudima, zbunjenost, napadi, koma, smrt.

Trudnoća
Opis i siptomi Rezultat uspešne oplodnje jajne ćelije. Jajašce se implantira u maternici i fetus se razvija u gestacionoj kesi. Korpus luteum cista se razvija i proizvodi HCG, glavni hormon koji se koristi za praćenje trudnoće. Simptomi zavise od stadijuma trudnoće, ali mogu uključivati: mučninu, povraćanje, malaksalost, rast stomaka, odsustvo uobičajene menstruacije.

Trzajna povreda vrata
Trzajna povreda vrata se javlja kada postoji povreda ligamenata, mišića i/ili tetiva vrata. Termin “whiplash” povreda se ne koristi kada postoji prateća fraktura ili diskus hernija. Javlja se sa iznenadnim pokretom glave unapred i unazad ili sa jedne strane na drugu, kao u saobraćajnim udesima. Takođe se naziva istegnuće vrata, uganuće vrata, cervikalno uganuće ili cervikalno istegnuće. Bol u vratu, preosetljivost vrata, ukočenost vrata, bol u ramenima, bol u gornjem delu leđa, glavobolja. Bol se često pojačava 24 časa nakon povrede.

Tumor kostiju
Nenormalan rast ćelija u kosti. Ovi tumori mogu biti maligni(kancerozni) ili benigni (sporo rastući nekancerozni). Rak koji počinje negde drugde, recimo u dojci ili na plućima i proširi se na kosti zove se metastaza i ne smatra se rakom kostiju. Najčešći benigni tumori kosti su enhondrom, osteohondrom, neosifikujući fibrom, hondroblastom, osteoidni osteom, osteoblastom, periostealni hondroblastom, tumor velikih ćelija i hondromiksoidni fibrom. Najčešći maligni karcinomi kosti su hondrosarkom, Juingov sarkom, fibrosarkom i osteosarkom. Ne zna se šta tačno uzrokuje te vrste raka, ali rizik je povećan u određenim porodicama i nakon izlaganja radijaciji. Ovi tumori se mogu pojaviti u bilo kojoj kosti u telu, ali najčešće pogađaju ruke i noge. Bol i otok zahvaćenog dela tela. Česte frakture pri najmanjoj povredi (“patološke frakture”). Neobjašnjiv gubitak težine i izrazita malaksalost.

Tumor na mozgu
Opis i simptomi Tumor mozga podrazumeva abnormalni rast u okviru mozga i lobanje. Može biti benigni ili kancerogeni (maligni). Čak i benigni tumori mogu da ugroze život, u zavisnosti od njihove lokacije, koja izaziva kompresiju i / ili podizanje pritiska u mozgu (hidrocefalus). Maligni tumori mogu nastati iz ćelija mozga, kao što su astrocitomi ili od ćelija transportovanih do mozga kroz krvotok ili limfni sistem (metastaze). Glavobolja, napadi, povraćanje, slabost, nerazgovetan govor, dupli vid, konfuzija.

Tumor orofarinksa
Rak koji zahvata grlo odmah iza usta. Ovo područje se zove orofarinks. Orofarinks počinje tamo gde usna duplja prestaje. Uključuje i koren jezika, meko nepce, krajnike i stražnji i bočne zidove ždrela. Tu postoji mnogo različitih vrsta ćelija i različiti oblici raka mogu se razviti iz svake od njih. Neke od tih vrsta raka su benigne, druge su maligne. Izraslina u zadnjem delu grla, otežano gutanje, krv u ispljuvku, bolno gutanje, osećaj stranog tela u grlu, uporni kašalj ili nagon za povraćanjem.

Ubodna rana, lice
Ubodna rana na licu. Ove rane mogu oštetiti strukture duboko pod kožom, kao što su sinusi, kosti i mozak. Objekat koji je izazvao rane može uneti bakterije ili strani materijal duboko u ranu i tako izazvati infekciju. Rane od ujeda životinja ili ljudi su posebno sklone infekcijama. Infekcije lica mogu biti ozbiljne i izazvati oštećenja nerava i proširiti infekciju na mozak. Bol, krvarenje, utrnutost, slabost, crvenilo, povišena temperatura, otok lica.

Ujed insekta
Većina ujeda insekata je bezopasna i izaziva samo lokalni bol i oticanje. Povremeno može da se javi alergijska reakcija, i/ili lokalna kožna infekcija koja se zove celulitis. Neki insekti imaju opasniji otrov koji se prenosi u ljudsko telo prilikom ujeda. Uobičajeni insekti koji bi mogli da sadrže otrov u Sjedinjenim Državama su crna udovica i smeđi pauci samci. Bol na mestu ujeda, oticanje, crvenilo. Mogu da se jave i drugi simptomi ako insekt sadrži otrov ili ako dođe do sistemske infekcije usled ujeda

Ulcerozni kolitis (zapaljenje debelog creva)
Opis i siptomi Upalna bolest debelog creva praćena pojavom čireva i epizodama krvavog proliva.Upala počinje u rektumu i širi se prema gore. Ulcerisana područja mogu postati upaljena i mogu se formirati mali apscesi u sluzokoži debelog creva. Simptomi se mogu zameniti s simptomima infekcije debelog creva. Simptomi se ponavljaju. Ova bolest se najčešće sreće kod žena u između 15 i 40. godina starosti. Postoji povećana pojava učestalosti raka debelog creva povezanog sa ulceroznim kolitisa. Proliv, često s krvlju i sluzi, grčevi i bol u stomaku, groznica, gubitak težine, osećaj neprijatnosti u debelom crevu koja dovodi do čestih odlazaka u toalet.

Umbilikalna hernija (pupčana kila)
Slabljenje trbušnog zida u prostoru pupka (umbilikusa) koje dopušta protruziju unutrašnjih organa kroz taj defekt. Ako se creva provuku kroz oslabljeno mesto, mogu da se uklješte. Tako može da se prekine dovod krvi u uklješteni deo creva, što dovodi do potencijalno smrtonosne infekcije. Umbilikalne hernije prisutne po rođenju po pravilu nestaju bez terapije i prati ih lekar. Meka izbočina u prostoru pupka koja se uvećava sa kašljem, plakanjem ili naprezanjem, a smanjuje sa relaksacijom. Izbočina može da bude osetljiva na dodir. Ako dođe do uklještenja creva, javlja se povraćanje, abdominalni bol i abdominalna distenzija.

Upala pasemenika (epididimitis)
Opis i siptomi Pasemenik je dugačka spiralna cevasta stuktura koja se nalazi pored testisa. Upala pasemenika može izazvati bol u testisima i visoku temperaturu. Najčešći uzrok je infekcija, a bakterije dolaze iz uretere ili bešike. Bol u testisima, oticanje skrotuma, visoka temperatura, iscedak iz penisa (uretralni sekret), krv u spermi, bolno mokrenje, učestalo mokrenje, bolna ejakulacija, bol u donjem delu stomaka.

Upala slepog creva (apendicitis)
Opis i siptomi Slepo crevo je kesica na početnom delu debelog creva. Kod apendicitisa otvor kesice je začepljen fekalnim materijalom, što izaziva oticanje slepog creva omogućuje bakterijama da rastu u tom području. Slepo crevo nema funkciju i može puknuti ako se upala ne leči. Mučnina, povraćanje, bol u stomaku .Bol obično počinje u središtu stomaka i širi se ka donjoj desnoj strani. Ređi se javlja bol u drugim delovima stomaka, pa čak i na levoj strani.

Upala spoljašnjeg uha (otitis externa)
Infekcija ušnog kanala (od resice do bubne opne). Ulaženje vode u uši može učiniti da se ova infekcija češće javlja. Otitisexterna je takođe poznata kao “plivačko uho”. Dijabetičari imaju povećan rizik od dobijanja ove bolesti. Ova infekcija takođe se može pojaviti nakon čišćenja ušnog kanala pamučnim štapićem ili nekim drugim predmetom, zbog nastalih ogrebotina. Obično je infekcija bakterijska. Neki uporni slučajevi mogu uključivati gljivice. Bol u uhu, bol se pojačava kad se uvo povuče, svrab uha ili ušnog kanala, iscedak iz uha, oslabljen sluh.

Upala srednjeg uha (otitis media)
Opis i siptomi Infekcija srednjeg uha (infekcija iza bubne opne). Ova infekcija izaziva nakupljanje inficirane tečnosti (gnoja) u srednjem uhu. Srednje uho sadrži male kosti uha. Otitis medija je najčešći uzrok bola u uhu. Obično je izazvana bakterijama, ali može da počne nakon što virusi ili alergije izazovu začepljenost u ušima i sinusima. Većina infekcija leči se sama, bez antibiotika, dok god zaražena tečnost pronalazi put kojim se može izliti. U većini slučajeva, srednje uho se prazni kroz Eustahijevu trubu na zadnjem delu nosa. Povremeno, upalu uha odvodi kroz rupu koja se stapa u bubnju uha (perforirani ili probijen bubanj uho). Povremeno se zaraženo uha čisti kroz rupicu koja se formira na bubnoj opni (ruptura bubne opne). Bol u uhu, osećaj začepljenosti uha, osećaj opšte bolesti, povraćanje, proliv, gubitak sluha u zahvaćenom uhu, vrtoglavica. Deca mogu da pokazuju povećanu zbunjenst, gubitak apetita, imaju groznicu, plaču.

Upotreba kontraceptivnih pilula
Opis i siptomi Kontraceptivne pilule su uobičajena vrsta kontracepcije. Postoji mnogo različitih vrsta tableta, ali sve one sadrže hormone koji menjaju normalan mesečni ženski reproduktivni ciklus, sprečavajući oslobađanje jajne ćelije iz jajnika (ovulaciju). Najčešći tip su kombinovane pilule koje sadrže i estrogen i progesteron. Postoje tri vrste režima. Prvi i najčešći sadrži kombinaciju hormona za 21 dan i tada treba ili uzeti "lažnu" pilulu za 7 dana ili ne uzimati pilulu 7 dana. Ovaj režim omogućava ženama da imaju mesečni ciklus svakog meseca. Drugi tip uključuje kombinaciju uzimanja hormonske pilule 12 nedelja, a onda se prestaje sa uzimanjem 7 dana. To smanjuje broj perioda na svakih 12 nedelja. Treći oblik se naziva mini-pilula i sadrži samo niske doze progesterona. Ovaj režim može biti manje efikasan. Neki od neželjenih efekata kontraceptivnih pilula uključuju nepravilno menstrualno krvarenje, promene raspoloženja i krvne ugruške. Neredovno menstrualno krvarenje, mučnina, ugrušci krvi (češći kod žena starijih od 35 godina i koje puše), promene raspoloženja, osetljivost dojki, vrtoglavica.

Uretralna striktura (suženje uretre)
Opis i siptomi Uretralna striktura je sužnje uretre, cevi koja ide od bešike i izvodi mokraću iz tela. Suženje obično nastaje od ožiljnog tkiva, može izazvati urinarnu retenciju (nemogućnost mokrenja). Ožiljno tkivo nastaje kao rezultat upale ili povrede. Simptomi mogu uključiti slabost urinarnog trakta, nepotpuno mokrenje, nemogućnost mokrenja, iscedak iz uretre, krv u mokraći ili spermi, nadut stomak, bol u stomaku.

Uretritis (infekcija uretre)
Opis i siptomi Upala mokraćne cevi. Uretra je cev koja nosi urin iz bešike napolje, izvan tela. Bolest je klasifikovana kao gonokokni uretritisa ili kao ne-gonokokni uretritisa (NGU). NGU ima i zarazne i nezarazne uzrok. Kod muškaraca, gust žuti sekret obično označava gonokokni uretritis, dok bistar sekret obično ukazuje na NGU. Bolest je teško dijagnostikovati kod žena jer sekret ne mora biti prisutan. Kod oba pola prisutno je pečenje pri mokrenju. Uzroci NGU uključuju adenovirus, chlamydia trachomatis, escherichia coli, herpes simplex, mycoplasma genitalium, Rajterov sindrom i trichomonas Bolno mokrenje, iscedak iz penisa, svrab penisa.

Urinarna retencija (zadržavanje urina)
Nemogućnost pražnjenja bešike. Urinarna retencija može biti prouzrokovana opstrukcijom u urinarnom traktu ili nervnim problemima koji ometaju signale između mozga i bešike. Postoje mnogi razlozi, a poremećaj se može javljati tokom dugog vremena (hronični) ili naglo (akutni). Osobe s hroničnim zadržavanjem urina mogu da mokre, ali tok je umanjen i žesto se bešika ne može isprazniti u potpunosti. Akutna retencija je medicinski urgentno stanje, jer bubrezi mogu otkazati ako urin ne može da se izbaci. Kod muškaraca je proširenje prostate najčešći razlog za urinarnu retenciju. Bol u donjem delu stomaka, bol u slabinama, nadutost u donjem delu stomaka, curenje urina, često mokrenje.

Urtikarija (koprivnjača)
Osip koji je izazvan tečnošću koja ulazi u kožu posle lokalizovanog oslobađanja histamina. Alergijska reakcija je najčešći uzrok. Povremeno je hroničan i rekurentan bez poznatog uzroka. Koprivnjače se javljaju pojedinačno i u grupama, a mogu se pojaviti na usnama, očima i drugim sluzokožama u telu i na koži. Urtikarija je generalno ograničena na kožu, uz rizik prelaza u sistemsku reakciju (anafilaktički šok). Moguće su i sledeće manifestacije bolesti: oticanje jezika, edem larinksa (grkljana), napad bronhijalne astme, povraćanje, proliv), oticanje zglobova. Sam osip može da se pojavi u očima, ustima i vagini.

Uvećani limfni čvorovi (limfadenopatija)
Limfni čvorovi odvode limfni materijal iz okruženja. Oni se nalaze u celom telu. Mogu se povećati iz brojnih razloga. Najčešći uzrok je blizina infekcije, upala (limfadenitis) ili rak. Najčešći uzrok povećanih limfnih čvorova u preponama je infekcija u preponama ili u predelu genitalija. Uvećani ili osetljivi limfni čvorovi, crvenilo kože koja prekriva limfne čvorove.

Vaginitis (zapaljenska infekcija vagine)
Opis i siptomi Zapaljenje vagine. Najčešći uzroci uključuju: bakterijsku infekciju, gljivičnu infekciju, atrofiju izazvanu nedostatkom estrogena, infekciju trihomonasom ili hemijskim iritantima. Ukoliko su uzrok bakterija ili trihomonas, seksualni partneri takođe treba da se leče da bi se sprečila ponovna infekcija. Vaginalni bol, vaginalni sekret, bol tokom odnosa, oticanje vulve, peckanje u vagini, svrab u vagini.

Valvularno srčano oboljenje (oštećenje srčanih zalistaka)
Oboleva jedan od četiri srčana zalistka: mitralni, aortni, trikuspidni i pulmonalni. Ovi zalisci odvajaju pretkomore (atriji) od komora (ventrikuli). Oni se otvaraju i zatvaraju puštajući krv da teče u jednom pravcu. Kada je njihov rad poremećen, mogu da uspore normalan protok krvi (stenoza) ili da vrate krv u neželjenom pravcu (regurgitacija). Ako je zaistak veoma oštećen, može doći i do stenoze i do regrugitacije. U ozbiljnijim slučajevima oštećenja zaliska srce ne može normalno da pumpa krv, što dovodi do srčanog oboljenja. Stanja koja mogu uslediti prouzrokuju valvularna srčana oboljenja: aterosklerozu, srčani napad, infekciju, kongenitalna oboljenja, reumatsku groznicu, autoimune bolesti, kolagena oboljenja i traumu. Simptomi zavise od ozbiljnosti oboljenja zaliska, a kod nekih pacijenata ne ispoljava se nikakav simptom. Simptomi su: bol u grudima, problem sa disanjem, ubrzan rad srca, palpitacija, nesvestica, oticanje nogu, kratak dah u ležećem položaju (ortopnea), buđenje sa kratkim dahom (paroksimalna noćna dispnea)

Varikozne (proširene) vene
Varikozne vene su rezultat abnormalnog zadržavanja krvi u potkolenicama. Kroz kožu osoba koje pate od ovog problema se mogu videti veliki prošireni krvni sudovi. Tokom vremena, hronično zadržavanje krvi može da rezultira oštećenjem tkiva i problemima sa kožnim infekcijama (celulitis), ulceracijom i stvaranjem ugrušaka krvi (tromboflebitis). Ovo oboljenje može da bude nasledno u pedeset posto slučajeva. Gojazni ljudi su izloženi većem riziku od pojave varikoznih vena. Mnogi ljudi sa varikoznim venama nemaju nikakve simptome. Ostali mogu da osećaju oticanje, tup bol i osećaj pritiska u nogama. Ako vene postanu bolne, crvene ili tvrde, možda je prisutna infekcija ili tromb. Odmah treba zatražiti medinsku pomoć.

Vaši glave
Sićušni insekti koji žive u kosi i na koži glave. Hrane se krvlju domaćina i lako se šire bliskim kontaktom sa drugim ljudima. Infekcija može da se prenese i kontaktom sa zaraženim nameštajem ili zajedničkim korišćenjem četke za kosu ili posteljine. Ima nekoliko tipova vašaka. Vaške žive u kosi glave ili u obrvama. Ostale vrste su vaši tela i stidne vaši. Intenzivan svrab, male kvržice na folikulama dlake (gnjide), male crvene otekline na koži glave.

Vaši tela
Opis Vaši tela su sićušni parazitski insekti (Pediculus humanus corporis) koji žive na telu. Hrane se krvlju zaražene osobe i lako se šire u kontaktu sa drugim ljudima. Zaraza se prenosi i kontaktom sa zaraženim nameštajem ili zajedničkom upotrebom četke ili posteljine. Ima nekoliko tipova vaši uključujući vaške u kosi, telesne i stidne vaši. Simptomi Intenzivan svrab, crvene otekline na koži Pregled Uzeće se anamneza i obaviti lekarski pregled. Lekar obično može da dijagnostikuje ovo stanje pregledom kože i odeće. Kod osoba sa vašima tela treba proveriti i da li imaju i vaške u kosi i stidne vaši. Testovi Dodatne analize Specijalisti Dermatologija, opšta medicina, interna medicina Terapija Budući da vaši tela prvenstveno žive u odeći, uništavanje ili pranje zaraženih odevnih predmeta je najvažnije. Lekar može da prepiše losion ili šampon nalik onima koji se koriste za vaške u kosi.

Ventralna hernija (stomačna kila)
Slabo mesto na trbušnom zidu koje dopušta protruziju trbušnih organa kroz taj defekt. Ako se creva provuku kroz oslabljeno mesto, mogu da se uklješte. Neki put se prekine dovod krvi u creva i ona odumiru, što dovodi do potencijalno smrtonosne infekcije. Ventralne hernije mogu da se jave posle operacije uz veću verovatnoću pojave kod gojaznih pacijenata. Ventralne hernije koje zahvataju pupak zovu se umbilikalne hernije. Meka izbočina na trbuhu koja se uvećava pri kašljanju, plakanju ili naprezanju, a smanjuje sa relaksacijom. Izbočena površina može da bude osetljiva na dodir. Ako dođe do uklještenja creva, javlja se povraćanje, bol u stomaku i distenzija trbušne duplje.

Ventrikularna tahikardija (VT, opasan poremećaj srčanog ritma)
Ubrzano lupanje srca koji počinje u komorama. Ovaj poremećaj je veoma opasan jer srce kuca toliko brzo da nekad ne može da dobije dovoljno krvi. VT može da preraste i u ventrikularnu fibrilaciju (VF), potencijalno smrtonosan nepravilan srčani ritam. Kod VF srce više ne kuca: samo treperi i više ne ispumpava krv u telo (srčani zastoj). Ako se odmah ne koriguje, VF rezultira smrtnim ishodom. VT se javlja zbog abnormalne električne komunikacije u samom srcu. Najčešći uzroci su srčani udar, insuficijencija srca, upotreba nedozvoljenih lekova, urođene srčane mane, prethodna operacija na srcu, trauma srca, hemijske abnormalnosti u krvi (elektroliti) i preterana aktivnost štitne žlezde (hipertireoidizam). Lupanje srca, ubrzan srčani ritam, palpitacije, kriza svesti (sinkopa), najava pada u nesvest, zanošenje, otežano disanje (kratak dah), bol u grudima, znojenje.

Vilmov tumor
Opis i siptomi Vilmor tumor je najčešći vid tumora bubrega kod dece. Vilmov tumor ili nefroblastom je posledica nenormalnog rasta ćelija u bubrezima. Vilmov tumor je nešto češći kod devojčica. Simptomi mogu uključivati stomačnu izraslinu, visok krvni prtisak, bol u stomaku i povraćanje.

Virusne infekcije
Virusi su kapsule sa genetskim materijalom unutar njih. Oni su mnogo manji od bakterija. Ulaze u ćelije tela i koriste ih da proizvode više virusa, koji na kraju ubijaju ćelije. Ćelijska smrt i imuni odgovor tela, kao borba protiv virusa, izazivaju određene simptome. Virusi izazivaju čitav niz bolesti, koje se kreću od obične prehlade i gripa do AIDS-a i hemoralgijske groznice. Virusne infekcije ne reaguju na antibiotike. Postoji samo nekoliko antivirusnih lekova koji su dostupni. Vakcine mogu da spreče neke virusne infekcije. Simptomi variraju zavisno od virusa koji uzrokuje infekciju, ali su to uglavnom groznica, bolovi u mišićima, umor i malaksalost.

Viseći fibromi (kožni visuljci, viseće bradavice, akrokordon)
Male izrasline na koži koje izgledaju kao “privesci” boje mesa. Nisu kancerozne mada neki pacijenti mogu imati mnogo visećih bradavica po telu. Gojaznost povećava verovatnoću formiranja visećih bradavica. Najčešće se viseće bradavice nalaze na vratu i pod pazuhom. Nema simptoma osim izgleda samih visećih bradavica. Obično su male ali mogu biti i dužine preko jednog centimetra. Najčešće se nalaze na vratu, pod pazuhom ili u drugim prevojima kože na telu.

Višestruka trudnoća (blizanci, trojke, itd.)
Trudnoća sa dva ili više fetusa. Višestruki fetusi mogu biti isti (identični) ili različiti (neidentični). Naredni faktori uvećavaju šanse za višestruku trudnoću: nasledni faktor (porodična istorija višestrukih trudnoća povećava šanse za nošenje blizanaca); starost (žene preko 30 godina imaju veće šanse za višestruko začeće); visok paritet (jedna ili više prethodnih trudnoća, naročito višestrukih); rasa (afro-američke žene imaju veće šanse za nošenje blizanaca); uzimanje lekova za fertilitet i primanje terapije za ostanak u drugom stanju. Materica je veća od očekivane za dati stadijum trudnoće, pojačana jutarnja mučnina, povećan apetit, prekomerno gojenje, naročito u ranoj trudnoći, pokreti fetusa se osećaju u različitim delovima abdomena u isto vreme.

Volf-Parkinson-Vajt sindrom (WPW sindrom, poremećeni električni putevi u srcu)
Veoma brz rad srca (aritmija) prouzrokovan poremećenim električnim putem u srcu. U normalnim okolnostima, električni impuls putuje od pretkomore do komore kroz AV čvor. Kod ljudi obolelih od WPW sindroma, impuls zaobilazi AV čvor prolazeći kroz poremećen put. Ovo zaobilaženje AV čvora prouzrokuje preuranjenu kontrakciju komore i nepravilan rad srca. U nekim trenucima rad srca je toliko ubrazan da može biti opasan po život. . Palpitacije (osećaj lupanja srca),bol u grudima, anksioznost, vrtoglavica, nesvestica, kratak dah.

Vulvarni skvamozni karcinom (karcinom skvamoznih ćelija, rak kože ženskih genitalija)
Ovo je najčešći tip kancera vulve. Najčešće se sreće kod žena starijih od 50 godina. Faktori rizika uključuju veći broj seksualnih partnera, rak grlića materice i hronične vaginalne i vulvarne upale. Crveni, ružičasti ili beli čvorići, svrab, bol, krvarenje, pojačan vaginalni sekret, bolno mokrenje.

Zapaljenska bolest male karlice (infekcija ženskih reproduktivnih organa)
Infekcija koja uključuje jajovode, maternicu i / ili jajnike. U većini slučajeva ova bolest je izazvana bakterijama koje se prenose polnim kontaktom. Infekcija povećava rizik od buduće vanmaterične trudnoće i neplodnosti. Vaginalni sekret nenormalne boje, bolovi u donjem abdomenu, povišena temperatura, bolni intimni odnosi.

Zarazni molusk (vodene bradavice)
Kožno oboljenje izazvano virusom koje rezultira mnogobrojnim, malim, bezbolnim bisernim kvržicama. Kvržice mogu da se pojave na bilo kojoj površini kože osim dlanova i tabana i često imaju centralni krater. Bolest može da se prenosi direktnim dodirom. Sve starosne grupe su podložne ovom virusu, ali se češće javlja kod dece. Stanje nije ozbiljno i po pravilu nestaje samo od sebe. Ova bolest se viđa i kod osoba sa HIV virusom. Kod tih osoba, kvržice se često ne povlače i mogu da rastu i da se umnožavaju zbog imunosupresije. Simptomi obuhvataju sićušne kvržice na koži. Kod dece, kvržice se javljaju prvenstveno na rukama, nogama i trupu. Kod odraslih, najčešće se javljaju na genitalijama, butinama i trbuhu. Kvržice su obično manje od pola centimetra u prečniku i obično ih ima manje od dvadeset.

Zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus)
Opis i siptomi Stafilokokus aureus ili zlatni stafilokok je bakterija iz grupe stafilokoka. Ime je dobio po žutozelenoj boji njegovih kolonija. Bakterijska infekcija može uključivati bilo koji deo tela, ali najčešće zahvata kožu i meko tkivo (celulitis) ili izaziva sakupljanje gnoja (apscesi). Stafilokoke se obično nalaze na koži i u nosu, ali ne moraju uvek izazvati infekciju. Inficirani su u tom slučaju nosioci bakterije, ali zapravo se ne razbole. Infekcija može biti lokalizovana na kožu ili postati raširena pojava, pa čak i smrtonosna. Infekcija se najčešće javlja kod onih sa oslabljenim imunim sistemom, opekotinama, hirurškim ranama i kod pacijenata sa invazivnim napravama, kao što su urinarni kateteri, intravenski kateteri, kateteri za dijalizu ili cevi za disanje. Methicillin resistant staphylococcus aureus (MRISA) je posebna vrsta stafilokoka koja je sve češća, teško se leči i zahteva posebne antibiotike. Crveni, otečeni i bolni plikovi. Pustule, groznica, gnojna upala na koži (apsces), toplota oko zaraženog područja, upala limfnih kanala (limfangitis). Ozbiljnije infekcije izazivaju jezu, umor, povišenu temperaturu, opštu slabost, glavobolju, bolove u mišićima, crveni osip, otežano disanje, gubitak svesti, nizak krvni pritisak.

Zlatni stafilokok otporan na meticilin (MRSA, meticilin rezistentan staphylococcus aureus)
Opis i siptomi Zlatni stafilokok otporan na meticilin (MRSA) je bakterijska infekcija izazvana posebnom vrstom bakterije zlatni stafilokok. Ove bakterije su rezistentne na uobičajene antibiotike i zahtevaju lečenje specijalnim lekovima koji se inače ne koriste. Bakterija može da se pojavi na koži ili u nosu ali neće uvek izazvati infekciju. Takvi ljudi su kolonizovani ali se zapravo ne razbole. Infekcija može da zahvati bilo koji deo tela ali najčešće napada kožu i meka tkiva (celulitis) ili izaziva formiranje gnojnice (apscesa). U prošlosti se MRSA gotovo isključivo viđao kod hospitalizovanih pacijenata (MRSA stečen u bolnici) ali se sada češće sreće i kod inače zdravih osoba nevezano za kontakt sa osobama na bolničkom ili kućnom lečenju (MRSA stečen u zajednici). Pojedini ljudi su izloženi povećanom riziku od razvoja MRSA stečenog u zajednici, na primer: osobe koje se bave kontaktnim sportovima, koje žive u uslovima gde je mnogo ljudi na jednom mestu (spavaonice i sl.), koje dele sa drugima peškire i sportsku opremu, pacijenti sa oslabljenim imunitetom i ljudi koji imaju veze sa zdravstvenim radnicima. Infekcije mogu da se lokalizuju na kožu ili da se prošire i postanu fatalne. Mala deca su naročito podložna težem obliku oboljenja. Crvene, otečene i bolne mrlje na koži. Curenje gnoja (žuta tečnost neugodnog mirisa), visoka temperatura, apscesi na koži, topla koža oko inficiranog područja, crvene pruge koje se protežu uz ruku ili nogu (limfangitis). Teže infekcije izazivaju bol u grudima, jezu, zamor, visoku temperaturu, opšte loše zdravstveno stanje (bolećivost), glavobolju, bol u mišićima, crveni kožni osip, kratak dah, gubitak svesti, nizak krvni pritisak.

Zloupotreba amfetamina
Opis i siptomi Amfetamini (metamfetamini) su moćni stimulansi koji mogu izazvati osećaj euforije. Ima i svoje ulične nazive kao što su "spid" i "met". Lek izaziva jaku zavisnost, a njegova zloupotreba dovodi do gubitka memorije, agresije, psihotičkih ponašanja, oštećenja srca, neuhranjenosti i ozbiljnih stomatološke probleme. Amfetamin se može uzeti oralno, pušenjem, ubrizgavanjem ili inhaliranjem. Hronično, korisnik može pretrpeti ozbiljnu psihološku i i zdravstvenu štetu. Uzbuđenje, povećana samouverenost, povišen krvni pritisak, brbljivost, znojenje, nemir, problemi sa spavanjem, anksioznost, razdražljivost, psihotički simptomi, agresivnost, nasilje, napadi, groznica, paranoja, halucinacije, ozbiljna anksioznost, depresija, samoubistv, iscrpljenost, neuhranjenost.

Zloupotreba kokaina
Kokain je droga koja se često zloupotrebljava zbog svojih euforičnih efekata i adiktivnih svojstava. Droga stimuliše mozak i srce i kod prekomerne doze mogu da se jave ozbiljna neželjena dejstva kao što su nepravilan rad srca (aritmija), moždani udar, epileptični napad i smrt. Korišćenje alkohola zajedno sa kokainom povećava šanse za smrtni ishod. Kokain se javlja u različitim oblicima i može se ubrizgavati u venu, udisati kroz nos ili pušiti. Uznemirenost, zbunjenost, bol u grudima, nedostatak daha, gubitak svesti, slabost, nerazgovetan govor, koma, nizak ili visok krvni pritisak, povišena temperatura, epileptični napad

Zloupotreba lekova koji se izdaju na recept
Opis i siptomi Neodgovarajuća upotreba lekova koji se izdaju na recept. Najčešće zloupotrebljavani lekovi su sedativi, stimulanti i lekovi protiv bola. Procenjuje se da je oko 15% srednjoškolaca bar jednom zloupotrebilo lekove na recept. Najčešće se zloupotrebljavaju oksikodon (OxyContin, Percocet) i hidrokodon (Vicodin). Simptomi zavise od korišćenog leka. Narkotici i sedativi: konfuzija, konstipacija, pogrešne procene, čudno ponašanje, prekomerna pospanost, otežano disanje, umor. Stimulanti: ubrzan rad srca, uznemirenost, znojenje, čudno ponašanje, halucinacije, visok krvni pritisak, nesanica.

Zloupotreba narkotika (morfijum, heroin)
Opis i siptomi Zloupotreba narkotika može uključivati ilegalne opijate poput heroina ili zloupotrebe lekova na recept, kao što su opijati (protiv bolova: hidrokodon, oksikodon, morfijum). Prekomerna upotreba lekova protiv bolova na recept često se može svrstati u zloupotrebe lekova. Uzimanje narkotika duže vreme može zahtevati povećane doze da bi se ublažio bol. Nagli prestanak uzimanja lekova će izazvati simptome apstinencije - to je narkotička zavisnost. Zavisnost je pojačana zloupotreba narkotika koja postaje kompulsivna i samodestruktivna. Komplikacije zloupotrebe intravenoznih narkotika uključuju infekcije, kao što su HIV, otkazivanja organa i hepatitis. Zloupotreba bilo koje droge može da dovede do gubitka posla i otuđenja od voljenih. Potreba za povećanjem doze narkotika, uzimanje narkotika iz drugih razloga osim bola, doživljavanje društvenih i radnih problema u vezi sa drogiranjem, povlačenje od ljudi kada se ne uzimaju narkotici.

Zubni apsces (infekcija zuba)
Opis i siptomi Zubni karijes može se s vremenom proširiti na koren zuba, desni i okolne kosti. Kako infekcija napreduje, može se razviti apsces (gnojna kesica), koji može dovesti do slabljenja i klimavosti zuba. Apsces se može formirati u kosti ili se na nju proširiti. Bol, otok, kiseo ukus, iscedak iz zuba ili korena zuba, oticanje lica, otečene desni.